Savetovanje agronoma i poljoprivrednika okupilo je više od 1.300 učesnika iz zemlje i inostranstva. Dominantne teme su adaptacija poljoprivrede klimatskim promenama, precizna poljoprivreda kao i finansiranje proizvodnje.
U Kongresnom centru „Srbija“ na Zlatiboru počelo je 54. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije i 46. Simpozijum poljoprivredne tehnike.
Pozdravljajući 1.300 učesnika iz zemlje i inostranstva, direktorica Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Svetlana Balešević Tubić rekla je da je ta kuća skromno započela svoj rad 1938. godine kao istraživačka stanica a da je danas sa više od 100 doktora nauka Institut od nacionalnog značaja.
– Institut za ratarstvo i povrtartvo radi na oplemenjivanju biljaka, razvoju novih tehnologija i njihovom transferu ka proizvođačima. Krajnji cilj našeg rada je obezbeđivanje sigurnosti u proizvodnje hrane u Srbiji, rekla je Svetlana Balešević Tubić.
Ona je dodala da naučnici ove kuće rade na stvaranju sorti i hibrida otpornih na klimatske promene uz unapređenje nutritivnih svojstava.
Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nedeljko Tica rekao je da je poljoprivreda kod nas pred brojnim izazovima: klimatskim promenama, obebeđivanju kvalitetne proizvodnje semena, uvođenjem digitalne poljoprivrede, važnosti očuvanja resursa poput zemljišta i vode i postizanja profitabilnosti u toj proizvodnji.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da je tradicionalno savetovanje agronoma i poljoprivrednika na Zlatiboru najznačajni skup tog tipa u našoj zemlji i pri tom naglasio značaj proizvodnje kvalitetnog semena.
– Od semena sve počinje i od njega zavisi prehrambena sigurnost zemlje. Međutim, prema informaciji iz Semenarske asocijacije Srbije, u proizvodnji pšenice i soje upotrebljava se samo 40% deklarisanog semena, što je poražavajuće.
Radojević je podsetio poljoprivrednike da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu 18. januara raspisao prve konkurse za dodelu bespovratnog novca za poljoprivrednike i da nove konkurse mogu da očekuju početkom februara. A za pomoć poljoprivrednicima ove godine u okviru pokrajinskog budžeta izdvojeno je 7,8 milijardi dinara.
Otvarajući savetovanje na Zlatiboru pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović istakao je da je donošenjem Zakona o nauci i istraživanjima započeta celokupna reforma nauke. Kako je naglasio, na ovaj način je preko Fonda za nauku institucionalno rešeno finansiranje ove oblasti. Rekao je da će krajem februara biti raspisan poziv u sklopu programa Ideje a potom do kraja godine i program Razvoj.
Na Savetovanju na Zlatiboru najviše je poljoprivrednika. Među njima je i Radojka Drpić iz Kule. Njeno gazdinstvo proizvodi pšenicu, suncokret, soju i kukuruz, a imaju i farmu svinja.
– Došli smo da saznamo više o razmerama i uticajima klimatskih promena, da vidimo šta je novo u ponudi sorti i hibrida, ali i pesticida. Ima ovde odličnih stručnjaka. Sve najvažnije saznamo ovde na Zlatiboru.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo poslednjih godina učestvuje u mnogim međunarodnim projekatima iz grupe Horizon 2020, FP7, IPA i Cost. U ovoj godini Institut će organizovati dva velika međunarodna skupa posvećena suncokretu i soji, a sledeće godine i krmnom bilju.
Inače, stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za više od osam decenija rada stvorili su 1.350 sorti i hibrida od kojih je 1.100 priznato u 30 država.
