Svetski dan dece obolele od raka obeležava se 15. februara. Zato smo sa posebnim razlogom i zadovoljstvom ugostili Đorđa, za koga je ova poseta bila posebno zanimljiva.
Do pre dve godine za malog Đorđa Toskića, koji sada ima 4,5 godine, sve je bilo sasvim normalno. A onda su mu problem napravili, kako on kaže “krokodili”. Tako je on prihvatio svoju bolest – akutnu limfoblastnu leukemiju.
-Dogodilo se da su svi krokodili nestali, zato što su ih ubili vojnici. Ostale su samo male čupke. Mi imamo crvena zrnca i bela, a bela imaju mač i štit. Oni vole slatkiše, a čupke prljavštinu – ispričao nam je mali Đorđe kako je on shvatio svoju bolest.
Problem je počeo pre dve godine. Utvrdili su da mu otiču limfni čvorovi, ali drugih simptoma koji ukazuju na neku malignu bolest nije bilo. I upravo dve godine traje njegovo lečenje i najvažnije je da su prognoze dobre. Ipak, moraće da prođe duži vremenski period da bi se reklo da je Đorđe potpuno zdravo dete, objašnjava njegova majka Jelena Toskić.
-On se ranije nije susretao ni sa injekcijama, niti sa velikom količinom sirupa i drugih lekova. Za njega je sve to bilo strašno, od braunila do raznih analiza koje se obavljaju. Pošto je on tada imao manje od tri godine, on je stvorio svoj svet i svoju priču o borbi protiv krokodila u kojoj su njegovi leukociti bili vojnici. On je tu priču razvijao i ona za njega i dalje traje, – kaže Jelena.
Susret sa takvim problemom, logično, bio je šok za roditelje. Nije jednostavno kada saznate o kakvoj je dijagnozi reč i da lečenje mora da počne istog momenta, priča Jelena. Ona kaže da u tom šoku roditelj potpiše gomilu papira gde pristaje na način lečenja koje nije ni najmanje lako i koje dugo traje. U svemu tome najvažnije je bilo da svaki put kada stigne rezultat, on daje dobru prognozu.
– Protokoli lečenja su zapravo različiti u zavisnosti koji tip bolesti je u pitanju. Njegov protokol lečenja uključio je i hemioterapiju i lekove koji se primaju lumbalno u kičmeni stub. U periodu primanja hemioterapije njemu je opala kosa. Ali mala deca nemaju takav odnos prema kosi, spoljnom izgledu, kao odrasli. Za njih je to nešto novo, pitaju se zašto, ali kada im kažeš da je to od lekova, onda oni to prihvataju. Kako mu ta estetika ništa nije značila on je jednom rekao “opada mi glava”. U tim situacijama devojčice su malo emotivnije.-
Tokom lečenja Jelena i Đorđe, ali i njihova čitava porodica, imali su ogromnu podršku organizacije NURDOR.
-Đorđe i ja uvek ističemo da je najbolja strana našeg boravka u Beogradu bilo to što smo imali i još uvek imamo kontakt sa organizacijom NURDOR i što smo boravili u roditeljskoj kući. Bez takve podrške nije lako, pre svega ni ekonomski. Ipak, psihološka podrška, koju roditelji i deca dobijaju od psihologa i volontera iz organizacije NURDOR, je izuzetna. –
Poruka roditeljima i onima koji se susretnu sa ovakvim problemima je da se drže dobrih primera i onih koji su završeni sa uspehom, jer to ljudima daje krila, poručuje Jelena. Đorđe nam je na kraju razgovora obećao da će kada poraste biti hemičar i objasnio sve o virusima, pa i o poslednjem aktuelnom “korona virusu”.
