–Zadrugarstvo je način i oblik organizovanja gde zapravo ispitujete sebe i svoju preduzetničku ideju. Veoma je važno da odlukom u koju vi verujete ne dovodite u pitanje egzistenciju članova porodice – kaže Rada Joksimović, predsednica Upravnog odbora Okružnog saveza zemljoradničkih zadruga Užice.
Koliko je zadrugarstvo bilo utemeljeno u poljoprivredu našeg kraja, podsetite nas na nekada vodeće zadruge?
Naše najistaknutije zadruge bile su su Ariljska, Požeška, Ljubiška, Jasenovo, Lužnička dolina, Sirogojno… Zadruge su uvek bile nosioci društvenog razvojai i u poratnom periodu poslovale sa trećinom privrede. Nije imalo delatnosti u kome zadruga nije nalazila smisao udruživanja, počev od najjednostavnijih, a to je otkup poljoprivrednih proizvoda sa gazdinstava u ruralnim područjima. Nije bilo proizvoda koji se nije mogao plasirati preko zadruge, preraditi i prodati dalje. Svaka industrija je imala svoju sirovinu bilo da je u pitanju prerada voća, povrća i drugo. Do 1900. godine u Srbiji je osnovano više od 650 zanatskih i zemljoradničkih zadruga. Zadružni pokret danas u svetu ima 800 miliona ljudi u skoro sto država, a 92 miliona ljudi ostvaruje svoje ekonomske interese kroz razne vrste zadruga. U slučaju Srbije 1937. godine donet je Zakon o privrednim zadrugama tako da je u Srbiji tada bilo 1939 poljoprivrednih zadruga što je tada više od polovine ukupnog broja.
Koji su osnovni principi na kojima počiva zadrugarstvo?
Zadruge su uvek povezivale ljude, bile razlog života i ostanka na selu. Principi udruživanja zasnovani su na časnom odnosu prema drugima i način da se preuzme odgovornost. Zadruga je pravno lice koje predstavlja poseban oblik organizovanja fizičkih lica koja ostvaruju svoje ekonomske, socijalne, kulturne i druge interese i koja upravljaju i kontrolišu njeno poslovanje. Zadrugari su svesni da su prilikom osnivanja zadruge jednaki i ravnopravni i da je sva podela zarade i zajedničkog rada pravedna što je razlog udruživanja.
Uzroci propadanja zadruga su brojni, ali presudni su bili u periodu tranzicije?
Propadanje i gašenje najviše su pretrpele zadruge u centralnoj Srbiji i Zlatiborskom okrugu. U periodu od 2009. do 2012. godine dogodilo se gašenje svih zadruga u Srbiji, ukupno 736 zadruga. Tada su prošle kroz automatski stečaj zbog blokade računa koja je bila duža od godinu dana. Otišle su u stečaj i nažalost niko nije obratio pažnju na ogromnu imovinu koja je ostala u zadrugama. ZZ “Morava” Gorobilje, Ljubiš, Dobroselica, Sirogojno, Ravni, nije bilo zadruge koja nije pretrpela ovaj problem. Ljudi su se nadali da će doći u situaciju da se reši status imovine koja je bila zadružna i da se ona zadrugarima vrati po Zakonu o zadrugama koji je 1996. godine bio aktuelan i po kome je zadružna imovina neotuđivo pravo u vlasništvu zadruga. Ekspanzija privatizacije koja je „progutala“ zadružnu imovinu dovela je do situacije da se ona pretvori u društvenu, odnosno državnu imovinu i vlasništvo Republike.
Kako je uništena zadružna imovina?
U ovim zadrugama krilo se ogromno bogatstvo, počevši od objekata, opreme, zemljišta koje je bilo zadružno gde je trebalo uraditi osnovno, a to je procenu sticanja zadružne imovine i to od 1. jula 1953. godine. Ističem da je Ustavom zagarantovana zadružna imovina i na to se neko oglušio. Ukoliko ima zainteresovanih lica postoje zakonske mogućnosti i ljudi na to i danas imaju pravo da traže od lokalne samouprave da im se imovina da na korišćenje bez naknade u službi razvoja zadruge. To znači da sve zadruge koje su to nekad bile, a postoji želja i volja ljudi da se udruže i osnuju zadrugu treba krenuti tim putem. Mnogi ljudi su izgubili želju i volju smatrajući da to što je nezakonito urađeno otišlo u nepovrat, ali donet je akt koji omogućava podnošenje zahteva za vraćanje zadružne imovine. Tako smo postupili u slučaju ZZ “Morava” u Gorobilju.
Ilustrativan je primer ZZ “Morava” Gorobilje u kojoj su sada seljaci direktori. Kao zadrugari i Savez lavovski ste se borili za zadružnu imovinu punih 15 godina. Sličan primer postoji samo u Vojvodini i bitka koju je vodila v.d. predsednika Zadružnog saveza Srbije Erna Kiš Cisar za jednu zadrugu koji je trajao oko 18 godina…
Vraćena je celokupna imovina zadruge „Morava“Gorobilje , a to su objekti u šest mesnih zajednica: Gorobilje, Milićevo Selo, Lopaš, Prilipac, Pilatovići i Godovik. To je ogromna površina, prostorno, građevinskih objekata koji su infrastrukturno pored puteva, ali se ne mogu koristiti, jer je potrebno ulaganje da bi oživeli. Vitalan prostor – ekonomija zadruge u Gorobilju oživela je i radnici i zadrugari su uspeli da je održe. Učestvovali su na konkursu za bespovratna sredstva i ove godine dobili 15 miliona dinara za razvoj zadrugarstva, odnosno opremu za kišeljenje kupusa, preradu i otkup voća. Jedan deo će biti hladnjača i deo za zamrzavanje. Dobili su vetar u leđa! Nekada je ZZ „Morava“ imala preko 122 zadrugara i 300 kooperanata, a sada ih je aktivno preko 25. Ohrabrujuće da su u zadruzi sada dedovi, očevi i unuci i nastavljaju zadrugarstvo. Izbacivani smo iz zadružnog prostora od preduzeća koje je privatizovalo tu imovinu, ali smo dokazali na sudu da je imovina zadružna i pobedili, a izvršenje je posle 13 godina suđenja trajalo dve i po godine.
Koliko danas imamo živih zadruga na području Zlatiborskog okruga i da li se beleži rast njihovog broja?
Primećuje se trend porasta. Projekat “500 zadruga u 500 sela” izgledao je na početku nedostižan, čak i nerealan. Ali u ovom trenutku taj broj je premašen, jer je do kraja 2019. godine registrovano 630 novih zadruga u Srbiji. Na području Zlatiborskog okruga sada postoji oko 300 zemljoradničkih zadruga kako starih tako i novih. Neke su u stečajku, neke u procesu povraćaja imovine, neke novoosnovane, ali generalno gledajući 2018. i 2019. godinu poljoprivrednici sa područja Zlatiborskog okruga su učestvovali na konkursima i dobijali sredstva. Stare zadruge su dobijale po 15 miliona bespovratnih sredstava, a nove po 7, 5 miliona dinara.
Kakva je namena ovih sredstva, kakvim povoljnostima su privučeni zadrugari?
Sredstva nisu za objekte, nego za proizvodnju i konkretne poslove, preradu. Veći deo sredstava je za zanavljanje grla u stočarstvu. Dobijanjem projekta od 7,5 miliona po tržišnim cenama možete nabaviti preko 400 grla, ovaca ili koza umatičenih i to su stada koja nam nedostaju na našim padinama. Zadruge su organizovane prema potrebama meštana. U područjima Nove Varoši, Sjenice, Bajine Bašte, Zlatibora niču stočarske zadruge, Kosjerić je mešovit i ima i prerade i stočarstva. U požeškom kraju uglavnom je prerada, jer je procena da je tako uspešnije s obzirom na zasade i plastenike, prave se hladnjače i prerađivački kapaciteti u tom smislu su se organizovali i osnivali zadruge, a kroz konkurse dobijaju opremu.
Ko su danas zadrugari, koliko su zadruge šansa i za žene sa sela da se udruže i organizovane u zadrugu sa svojim proizvodima konkurentnije na tržištu?
Trend zadrugarstva prati i organizovanje žena na selu. Prva ženska zadruga u Zlatiborskom okrugu je “Zdravčica” koja okuplja dvadesetak žena-zadrugara kako bi udružene kroz „Zdravčicu“ povećale šansu za zaradu, uspeh, svoju egzistenciju i svojih porodica. Ovom prilikom ističem i jednu povoljnost, jer je za osnivanje nove zadruge smanjeno članstvo sa 10 na pet zadrugara koji sebe vide u tim malim fabričicama.
Kakvi su rizici zadrugarstva u odnosu na stvaranje preduzeća?
Svaki biznis koji se započinje, ako je mali pa napreduje, jeste uspeh. Ako je biznis mali pa izostane uspeh šteta nije velika, ako se izgubi. U osnivanju zadruge zadrugari učestvuju do visine svog osnivačkog uloga, tako da svoju imovinu ne unose sto posto u smislu ugroženosti egzistencije za razliku od osnivanja preduzeća kada se unosi ceo kapital i domaćinstvo može da bankrotira. Zadrugarstvo je način i oblik organizovanja gde vi zapravo ispitujete sebe i svoju preduzetničku ideju, a da domaćinstvo ne završi na dobošu. Veoma je važno da odlukom u koju vi verujete ne dovodite u pitanje egzistenciju članova porodice.
Kakva je sudbina zadruga koje ne rade, ima ih tridesetak u Zlatiborskom okrugu?
Po Zakonu o zadrugama imovina zadruga koje su prestale da rade pripada Okružnom zadružnom savezu Užice. Imovina i sredstva, bilo u finansijskom delu, opremi, zemljištu i posle stečaja prelaze u vlasništvo Saveza. Ova imovina je u funkciji razvoja novih zadruga, pomoći starijim zadrugama, i to je nešto što je cilj Okružnog zadružnog saveza Užice. Savez upravlja tom imovinom i novac od svakog angažmana, od zakupa ili drugog se sliva u kasu za razvoj novih zadruga i pomoć starim zadrugama. Sve je zamišljeno kao poslovni rezervni fond. Radimo na raščišćavanj situacije oko zadruga koje ne rade. Revizori će dolaziti iz Beograda, a skeniranje jedne zadruge i stanja može potrajati i po pola godine, u vezi imovine, statusa, sudskih sporova… Takvih je oko trideset zadruga u Zlatiborskom okrugu, ali ovaj proces se mora okončati.
