Predstavnici Društva srpskih rodoslovaca “Poreklo” iz Beograda održali su tribinu pod nazivom “Genetičko poreklo Srba” u Istorijskom arhivu Užice. Grupa entuzijasta koje je zanimalo svoje poreklo osnovala je Društvo 2012. godine, a zatim pokrenula Srpski DNK projekat. Poslednjih desetak godina genetički testovi postaju najvažniji za rasvetljavanje prošlosti i otkrivanje porekla. Društvo sada okuplja oko 400 članova i Srpski DNK projekat je najveći u Evropi jer ima preko 5000 testiranih muškaraca.
Užičanin Milan Rajevac, šef Srpskog DNK projekta rekao je za “Vesti” da je i njega zanimalo poreklo i da u početku nije znao za ove testove. Svoje istraživanje počeo je kroz literaturu, a kasnije su mu pomogli upravo klinički testovi. Na osnovu dosadašnjeg rada većina ljudi zainteresovala se za projekat i Društvo.
Podatke o svom poreklu prikupljao je iz raznih rodoslova, knjiga, popisa i došao do početka 18. veka ali nije imao podatke kojoj haplogrupi pripada a onda je kroz ovaj projekat i testiranje pronašao nekoliko rođaka iz Zapadne Srbije i Severne Crne Gore koji nisu bili u literaturi koju je istraživao.
-Konkretno po Y(ipsilon) DNK hromozomu mogu se testirati samo muškarci i to su najsloženiji testovi. Činjenica je i da se kod nas više muškarci interesuju za svoje poreklo. Rezultati pokazuju da su Srbi kao i svi evropski i svetski narodi mešavina tzv.haplogrupe, a karakteristično je da su grupe nastale pre desetak hiljada godina, dok su nacije nastale u poslednjih 1000-2000 godina-objasnio je Rajevac.
Jovica Krtinić, predsednik Društva srpskih rodoslovaca “Poreklo”istakao je na tribini da se bave širokom paletom rodoslovnih tema, a najveći deo čine vidljivim preko portala poreklo.rs koji je vodeći u ovom delu Evrope. Društvo poseduje i riznicu digitalizovanih knjiga sa 4500 naslova rodoslovnog karaktera.
-Mi ovo što radimo je naša dobra volja i kolega iz naučnog sektora bez institucionalne podrške. Članovi društva su arheolozi, istoričari, lingvisti a najviše je inženjera, arhitekti, mašinaca i svako na svom nivou doprinosi od digitalizacije do genetičkih istraživanja, a sve nas povezuje ljubav prema rodoslovu-naglasio je Krtinić.
Pod okriljem projekta 2015. godine napravljen je vodeći svetski softver Y-DNK predviđač haplogupa-NevGen, autora Miloša Ćetkovića i Vuksana Pejovića koji su ga praktično dali na korišćenje celoj svetskoj zajednici. Genetička genealogija ne koristi termine nemačka, srpska ili turska genetika jer nijedna nacija nije genetički homogena. Zato se koristi izraz haplogrupa a primenjuje se u vodećim svetskim institucijama koje se bave genetičkim istraživanjima.
Najvažnija otkrića su da svi mušarci na celom svetu potiču od jednog koji je živeo pre 200-300.000 godina i u naučnim krugovima se naziva genetički Adam po uzoru na biblijskog Adama. Svaki put kad se kod njegovih potomaka dogodi mutacija na Y hromozomu formira se “nova grana na stablu”. Događalo se stotine i hiljade mutacija i svaka od tih grana ima specifičan niz mutacija i za mušku populaciju koja poseduje identičan niz kaže se da pripaju istoj haplogrupi.Ima oko dvadesetak haplogupa i nazvane su slovima abecede, a I2 je karakteristična za balkanske narode.
I kod Srba je dominantna haplogrupa I2 i njoj pripada skoro 38 odsto, a vezuje se za Južne Slovene. Najstarija grupa ima 2300 godina tzv. I2 Dinaric i obuhvata Hercegovinu, Južnu Dalmaciju i Zapadnu Srbiju. Svaki četvrti muškarac Srbin pripada toj haplogrupi i njena starost je u rasponu od 1600-1800 godina i beleži najveću raznovrsnost.To dokazuje da je bila jedna od dominantnih srpskog srednjovekovnog plemena koje je naselilo naše prostore.
Na tribini su navedeni podaci iz istraživanja porekla testiranih iz užičkog kraja i gde postoji njihova povezanost.
Uzorak 124 testiranih iz Užica, Čajetine, Kosjerića, Arilja, Požege i Bajine Bašte potvrđuje da je užički kraj naseljavan najvećim delom sa prostora Stare Hercegovine. Za testiranje se uzima prezime, krsna slava, selo i haplogrupa koja je utvrđena. Primera radi, kod prezimena Bučevac ustanovljene su dve grane koje pripadaju istoj grupi, ali nisu direktno srodne, a razlikuje se što jedni slave Stevanjdan a drugi Nikoljdan. Kod Selakovića i Đokića je utvrđeno da su srodni jer su iz istog sela i slave istu slavu.
Na tribini je navedeno da serdar Jovan Mićić potiče od Selakovića iz Kremana, a to je utvrđeno pre dva meseca kod testiranog potomka serdara Mićića.
U Užicu je jedan od prisutnih i testiran kako bi došao do saznanja o svom poreklu.
Dodajmo, s obzirom da postoji interesovanje za ovu oblast u planu je da se sa radom Društva i realizacijom projekta uz testiranje organizuju skupovi i u drugim gradovima i susednim državama.
