U Narodnom pozorištu Užice, u utorak, 10. marta, izvedena je 547. premijera. To je bila predstava „Poseta“ po motivima drame „Poseta stare dame“ Fridriha Direnmata u režiji Nemanje Rankovića.
U predstavi igraju: Ivana Pavićević, Vahidin Prelić, Bojana Zečević, Slobodan LJubičić, Hadži Nemanja Jovanović, Nikola Penezić, Divna Marić, Momčilo Murić, Goran Šmakić, Tanja Jovanović, Tijana Karaičić Radojičić, Branislav LJubičić, Vanja Kovačević, Janko Radišić, Dušan Radojičić i Biljana Prokić.
Adaptaciju i stihove uradio je Slobodan Obradović, kompozitor je Miroljub Aranđelović Rasinski, scenografkinja Marijana Zorzić Petrović, kostimografkinja Snežana Kovačević, koreografkinja Isidora Stanišić, asistent reditelja i scenski pokret uradio je Ivan Klemenc, korepetitor je Radica LJubičić, a dizajn zvuka je uradio Nikola Pejović.
Kako stoji u programskoj knjižici, predstava govori „o vrhuncima izopačenosti ljudskog društva zbog novca“, ali i „o osveti odbačene žene i njenoj ljubavi koja nije mogla umreti. Na prvi pogled, reč je o pozorišnom komadu koji kritikuje moć novca u savremenom društvu koja seže toliko daleko da je njome moguće kupiti pravo i pravdu, i učiniti ubistvo legalnim.
Kada se pojavio ovaj komad 1956. godine, Švajcarska je napredovala bolje nego ikad. Međutim, u očima pisca, rastuće bogatstvo stanovništva dovelo je do iskrivljenog sistema vrednosti.
U „Poseti“ pohlepa se konačno transformiše toliko da čitavo društvo sahranjuje svoje skrupule pred potencijalnim bogatstvom, bez razmišljanja o moralu i solidarnosti.
U jeku opšte globalne krize, nastaje potreba za revizijom moralnih vrednosti. Naravno, ukoliko želimo da nastavimo dalje u ovom civilizacijskom poretku obeleženom kapitalizmom i konzumerističkom ideologijom. I pored ljubavnog diskursa, ostaje da odjekuje kritika prekomernog idealizovanja novca kao pokretača sveta; odnosno, kao oružja koje zatire osnovne ljudske vrednosti.“
Dramaturg Slobodan Obradović, koji je radio adaptaciju, u tekstu pod naslovom CONTRA MUNDUM, piše:
„U trenutku kada je napisao „Posetu stare dame“, pre skoro sedam decenija, Fridrih Direnmat je komad označio kao grotesknu komediju, ali je u jednom od kasnijih intervjua izrazio i svoju sumnju spram jasnih žanrovskih odrednica. Tačnije, zapitao se da li je žanrovsko opredeljenje dovoljno kako bi se u pozorištu kreirala i reprodukovala kompletna slika apsurdnosti savremenog sveta. Danas, u vremenu žanrovskih hibrida koji spajaju nespojive elemente, Direnmatova drama, pored evidentne groteske i sarkastičnog humora, otkriva snažne melodramske momente bazirane na požudi, zavođenju i osveti. Sa jedne strane, ona je satira koja konzumerističko društvo pokazuje u svom najbrutalnijem izdanju – napetost obračuna između dva glavna lika nalik je duelima iz vesterna (setimo se „Dvoboja pod suncem“). U isto vreme, simfonijski sklopljena i stalno prisutna orkestriranost grupnih prizora, kao i elegični kraj drame napisan u stihovima, nudi mogućnost uplivavanja u domen muzičkog teatra. Bez obzira na žanr, neke činjenice ostaju nepromenjene. Likovi su uhvaćeni u beznadežnim situacijama. Uzaludno pokušavaju da pobegnu od realnosti. Upliću se u zavere ili u teorije zavere. Iskorišćavaju jedni druge ili i sami bivaju iskorišćeni. Direnmatova Klara Zahanasijan, koju pisac poredi sa Medejom, u sebi nosi gnev žene koju je muškocentrični sistem iskoristio i odbacio. Zbog toga što je verovala u ljubav, u slobodu, u pravdu. Baš kao i u slučaju Lole Montez, istorijske femme fatale, o čijoj sudbini piše Miloš Crnjanski u svom romanu “Kap španske krvi”. Direnmatova fiktivna femme fatale, Klara Zahanasijan, ne želi da se preda bez borbe ili bez ostavljanja svog traga. Spomenute junakinje su, svaka na svoj način, u stalnom sukobu sa stereotipnim ograničenjima. One su protiv uloga koje im se nameću ili protiv onoga što se od njih očekuje samo zbog toga što su, eto, žene. Umesto biranja lakšeg puta, koji podrazumeva ćutanje, poslušnost i saživljavanje sa datim okolnostima, bira se put koji je teži. Govorenje istine često je najveća pustolovina – govorio je Direnmat. Svedoci smo toga da plaćanje te cene danas ume da bude skuplje i od samog života.“
