-U centar dešavanja sa koronavirusom otišla sam punog srca i entuzijazma, tako da se nisam plašila da ću se možda zaraziti. Posle ovog iskustva kao infektolog poručujem da treba voditi računa jer smo se susreli sa nečim što ne znamo ni šta je, ni način prenosa, ni tok bolesti, kakve posledice ostavlja i ne znamo do kada će trajati-ističe dr Marija Antić, infektolog Opšte bolnice Užice koja je radila na Infektivnoj klinici u Beogradu i Bolnici u Šapcu tokom epidemije COVID-19.
Dr Marija Antić, infektolog prva je iz užičke bolnice otišla na Infektivnu kliniku u Beogradu da pomogne kolegama u jeku epidemije COVID-19 . Zatim je otišla da radi u Bolnici u Šapcu gde su bili zaraženi lekari i sestre na infektivnom odeljenju.Pozivu su se odazvale i načelnica dr Slađana Pavić, koja je radila na Infektivnoj klinici u Beogradu, a u Šapcu infektolozi dr Nataša Smiljanić Tešović, Irena Đurić i Katarina Đorđević.
Za “Vesti” govori o tim danima i iskustvu sa prve linije odbrane od koronavirusa u našoj zemlji. Ovaj razgovor je i naša zahvalnost za sve što su uradili užički lekari u toj borbi, ali i kako bismo njihova iskustva približili svim građanima.
-Počekom aprila kada je bila najteža situacija sa koronavirusom u Srbiji odmah sam prihvatila poziv i otišla na Infektivnu kliniku u Beogradu. Bez razmišljanja, tu gde je najteže moram biti-ističe dr Antić i dodaje da u to vreme u užičkoj bolnici nije bilo puno pacijenata. U centar dešavanja sa koronavirusom otišla sam punog srca i entuzijazma, tako da se nisam plašila da ću se možda zaraziti.
Na Infektivnoj klinici radila sam po šest sati u trijažnoj ambulanti. Ni fizički, ni psihički nije bilo nimalo jednostavno s obzirom na probleme koji su u tom trenutku nailazili.Pod zaštitnom opremom bili smo sve vreme tako da nismo mogli ni kap vode da popijemo. Važno mi je bilo da budem zaštićena s obzirom na veliki broj pacijenata koji su imali potrebu za pregledom i pružanjem adekvatne pomoći. Poredeći broj pacijenata koji smo imali u Užicu u tom trenutku po dolasku u Beograd bila sam zatečena. Na primer, od 30 pregledanih pacijenata kod kojih je odmah rađena kompletna dijagnostika oko 20 je moralo da bude hospitalizovano zbog upale pluća. U trijažnoj ambulanti u smeni radilo je po pet-šest lekara i sve specijalnosti su bile uključene. A bilo je i onih koji su radili volonterski što mi je vratilo poverenje u ljudskost ove profesije.
Najjači utisak je dolazak kompletnih porodica, ističe dr Antić i navodi primer porodice kada su otac i majka došli sa bebom od dva meseca i detetom od pet godina. Roditelji sa upalom pluća, oboje sa simptomima i za prijem. Gde će deca koja nemaju nikakve tegobe? U tom trenutku niti imam telefon, a to je situacija koja mora odmah da bude rešena. To iskustvo se ne zaboravlja. Svi sa povišenom temperaturom morali su da prođu kovid ambulantu, a pozitivni su zbrinjavani na infektivnim odeljenjima. Tokom rada sa zaraženim pacijentima najčešći simptomi su bili gubitak čula ukusa i mirisa, temperatura je svakog dovela kod nas, respiratorne tegobe, glavobolja koja je pratila sve to, čak je bilo i povraćanja i proliva.
S obzirom da sam videla kako ta borba sa koronavirusom izgleda i šta se sve dešavalo na Infektivnoj klinici, onda sam iznenađena kada me ovde ljudi pitaju – da li je sve ovo farsa?-Ovo je daleko od farse, a o tome svedoči i rad svih lekara i sestara, a posebno dr Gorana Stevanovića, direktora Infektivne klinike u Beogradu koji je bukvalno sve radio tako da nikome nije padalo na pamet da razmišlja šta mu je u opisu posla. Poražavajuće je kada čujem različite komentare i pitanja o koronavirusu, a to je bukvalno bilo “ratno stanje” na Infektivnoj klinici. Svakog dana smo se sa nečim novim susretali, a onda vidite da ljudi idu bez maski i ne poštuju mere. Kao lekaru bilo mi je strašno da ne shvataju ozbiljnost situacije i smatraju sve to bezazlenim. A sve što smo doživeli je daleko od toga.
Žao mi je što su neki mislili da to ima veze sa politikom, ali propisane mere su sačuvale živote. Bez toga šta bi bilo, ne želim da razmišljam gledajući šta se dešavalo u Italiji, Španiji, čak i Švedskoj. Te mere je trebalo ispoštovati, smanjio se broj obolelih i lakše su kliničke slike.
Dr Antić izdvaja i da na pregledima većina ljudi nije govorila istinu, možda zbog uvedenih mera ali i drugih ljudi. Ko god je bio zaražen svi su u njega upirali prstom, ko je, šta je, sa kim je bio i optuživali su te ljude. Stvari se dešavaju i niko nije kriv što se razboleo.
Posle ovog iskustva kao infektolog poručujem da treba voditi računa jer smo se susreli sa nečim što ne znamo ni šta je, ni način prenosa, ni tok bolesti, kakve posledice ostavlja i ne znamo do kada će trajati. Iako pandemija traje timovi stručnjaka rade na tome da bi nas nauka uputila šta i kako dalje.
Ovo nije stvar izbora, već poziva i kada se jedna karika iz sistema izvuče, sve pada bilo da je u pitanju spremačica koja ne očisti bolesničke sobe do vrha same organizacije. I ja sam prvi put kad sam obukla skafander imala strah jer ulazim u nešto nepoznato. Ali znala sam da pacijentima treba pomoći i sprovesti mere. Drago mi je da su naši lekari i sestre sve sproveli i nisu napravili nikakav problem ni ovde, ni u Beogradu, Šapcu. Po povratku u razgovoru sa kolegama na odeljenju svi smo bili ponosni, a meni je stručna i ljudska podrška puno značila. Dodala bih da svako ima svoje heroje, za mene su to moj suprug i deca koji su sve vreme bili u toj priči sa mnom.
Zato prvo veče kada sam čula aplauz podrške zdravstvenim radnicima krenule su mi suze zbog ljudi koji su shvatili kakvu mi tešku borbu vodimo.
Važno je i što smo u našoj bolnici sproveli dobre mere od starta. Konkretno, na Infektivnom odeljenju vlada poštenje, rad i međuljudski odnosi na koje sam ponosna. Užice je bilo pripremljeno i zdravstveni radnici su ostali nezaraženi.
Želim da se zahvalim i svim ljudima koji su prepoznali naš poziv, pružali nam reči podrške i zahvalnosti koje su nam u tim trenucima značile da osetimo da nismo sami. I da smo svi u istom, mi na prvoj liniji odbrane i ljudi koji se trude da ne dođu kod nas.
Moja poruka građanima je da ne znamo šta nas čeka u budućnosti, zato je potrebna opreznost i nema stopostotnog opuštanja. Zato one koji propisuju mere treba poslušati i ne praviti greške kao da ništa nije bilo i ništa neće biti, dok ne vidimo sa čim smo imali posla, zaključila je dr Antić.
PROJEKAT „VESTI“ “PONOSNI NA NJIH” SUFINANSIRA GRAD UŽICE
STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA
