U galeriji „Reflektor“ u prostoru bivše kasarne u Krčagovu u toku je izložba užičkog slikara Aleksandra Dimitrijevića pod nazivom „Iz života drugih“. Izložba je otvorena 26. juna i traje do 10. jula, a posete se organizuju po pozivu i uz poštovanje svih mera preventivne zaštite od širenja COVID-19.
Ovom izložbom, po rečima istoričara umetnosti Saše Janjića, Aleksandar Dimitrijević, a jedan je od osnivača „Reflektora“, „zaokružuje deo svojih dugogodišnjih aktivnosti koje su bile posvećene istraživanju mnogobrojnih pojava i fenomena koji se direktno ili indirektno reflektuju kroz njegovo stvaralaštvo, kao što su status umetnika u domaćoj sredini, profesionalno bavljenje umetnošću i njena recepcija od strane javnosti, ali i mnogobrojne druge pojave i probleme koje prate savremenu umetničku produkciju.“
Izložbu čine radovi koji su, po rečima Janjića, „nastajali kao posledica inkorporiranja delova stvarnosti koje je Aleksandar pronalazio i sakupljao skoro svakog dana. Ti delići i komadi, kako sam umetnik kaže „isečci iz života drugih ljudi“, postaju materijal koji se rekombinuje, redukuje i transformiše u predstave koje svojom višeslojnošću i sveobuhvatnošću nadilaze narative i diskurse koji problematizuju svakodnevni život kao skup socijalnih aktivnosti, običaja i praksi. Pored toga što ovim postupkom postaju dokumenti jednog vremena, oni su značajni jer nas povezuju i pozitivno identifikuju sa umetničkim delom, daju nam pogled u realnost koja nam nije strana. Svako od nas će nešto prepoznati, videti i opaziti na Aleksandrovim slikama, i upravo u ovoj činjenici leži ključ za čitanje i razumevanje njegovog rada.“
Jedan deo radova Dimitrijević je već izlagao i to je uglavnom štampani materijal koji je sakupljao duže vreme, a nove slike su dimenzija 2h2 metra koje je, kako kaže Janjić, slikar „slikao tako što je bez pripremnih radnji, bez skica i prethodno napravljenih planova, same artefakte na licu mesta kombinovao i prebacivao na platno.“
Izložbu čine i radovi koji su nastali intervencijom na amaterskim slikarskim delima koja su pronađena na ulici ili otpadu, kupljena na pijacama ili buvljacima. Intervencijom na njima i njihovim smeštanjem u potpuno drugačiji kontekst, Dimitrijević ih prezentuje kao „relikvijarne predmete“ dovodeći u pitanje „pojmove kao što su kopija i original“ i kako piše Janjić „ postavlja pitanja o autonomiji umetničkog dela u dobu masovne propdukcije“.
Publika može da vidi i rad „Slikarstvo“ koji je kao „procesualan rad“ predstavljen i kao artefakt i kao dokumentarni video rad sniman tokom njegovog nastajanja. Slikar je na zidu svog studia naslikao sliku velikog formata 2,2 sa 4,5 metra, onda ju je sastrugao i taj slikarsko-građevinski materijal od oko devet kilograma spakovao u tri velike staklene tegle. Rad po rečima Janjića simbolizuje „kreativan“ ali „nadasve uzaludan“ posao „kakvo je u suštini i slikarstvo kod nas“.
Aleksandar Dimitrijević je rođen u Užicu 1977. godine gde živi i radi. Akademiju umetnosti je završio u Novom Sadu 2004. u klasi profesora Milana Blanuše gde je magistrirao i trenutno završava doktorski umetnički projekat. Do sada je izlagao na 30 samostalnih i preko 150 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Za svoj rad je više puta nagrađivan, a njegovi radovi se nalaze u brojnim domaćim i stranim kolekcijama.
