Pocetna Kultura Prvi put skulpture Svetomira Arsića Basare

Prvi put skulpture Svetomira Arsića Basare

235
0
Podelite

Užička publika prvi put ima priliku da vidi skulpture akademika Svetomira Arsića Basare na izložbi koja je priređena u Gradskoj galeriji u Užicu u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, a u okviru programa obeležavanja 9. oktobra, Dana grada

Prema rečima Zorana Cvetića, direktora Gradske galerije, izložba je nastala iz nekoliko ciklusa, a radovi su rađeni od drveta i metala u periodu od 1998. do 2018. godine i bili su sastavni deo velike retrospektivne izložbe koja je organizovana pre dve godine u Galeriji SANU povodom 90 godina života ovog značajnog srpskog umetnika. U Gradskoj galeriji izloženo je devet skulptura od kojih je šest velikog formata i do tri metra.

U katalogu izložbe Žaklina Marković, kustos Galerije SANU, između ostalog je napisala: „Jedinstven pristup oblikovanju i konačni izraz dela izdvajaju Svetomira Arsića Basaru od ostalih skulptora na srpskoj umetničkoj sceni. Ostvario je nezaboravan opus u istoriji savremene srpske skulpture.“

Vajar Svetomir Arsić Basara (1928) rođen je u selu Sevce, na Kosovu i Metohiji gde je pohađao osnovnu školu. Nižu gimnaziju završio je u Uroševcu, a Školu za primenjene umetnosti u Nišu. Prvi rad Glava devojčice izvajao je 1950. a tri godine kasnije primljen je na Akademiju za primenjenu umetnost u Beogradu. Svoju prvu samostalnu izložbu priredio je 1956. godine u Aleksincu. Iste godine kada je i diplomirao na Akademiji, 1958, osnovao je likovnu koloniju u Dečanima, inicirao je osnivanje Kluba likovnih umetnika Kosova i Metohije, organizovao izložbe, objavljivao kritička zapažanja u časopisima. Veliki uticaj na njegov rad imala su studijska putovanja po Evropi, Grčka, Italija, Albanija, Francuska. U svojoj dugoj karijeri izlagao je u Srbiji, ali i u brojnim gradovima nekadašnje Jugoslavije i u inostranstvu. Autor je brojnih spomenika u našoj zemlji, Sveti Simeon, bista ispred zgrade Instituta za srpsku kulturu u Prištini, Bista vožda Karađorđa ispred Instituta za slavistiku u Beču, nedavno postavljen spomenik Despot Stefan Lazarević u Beogradu. Tokom svoje duge karijere bavio se i pedagoškim radom, a za redovnog člana SANU izabran je 1994. godine. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.

-Sredinom osamdesetih Basara je iznenadio javnost kada je na retrospektivnoj izložbi u Beogradu prikazao nov ciklus dela. Započeo je sa stvaranjem monumentalnog ciklusa velikih skulptura inspirisan nacionalnom istorijom i tradicijom, njenim junacima i svecima. Materijali koje najčešće koristi za realizaciju skulptura jesu drvo i gvožđe. Slojevitost značenja ideje tokom realizacije skulpture doveo je do promene umetnikovog odnosa prema masi i formi, pa je zato s razlogom uveo metal u skulpturu – piše Žaklina Marković.

Sam Svetomir Arsić Basara je 1996. godine napisao (Tekst pristupne besede SANU):

-Dugo nisam bio pošteđen lutanja i nagađanja oko suštinskog značenja i vrednovanja forme i sadržine u likovnom izražavanju! Dugo sam se bavio čistim oblikom i bespredmetnom umetnošću smatrajući da sam takvim svojim stvaralaštvom i takvim shvatanjem umetnosti bliže univerzalnom, kosmopolitskom, internacionalnom i nadnacionalnom shvatanju umetnosti, koje (kako sam kasnije shvatio) ne poznaje istorijske oblike života, preko kojih jedino postajemo svesni sebe, svog porekla i svog postanka. Dugo nisam mogao da shvatim da sam baš takvim shvatanjem odvojen od suštine naroda kojem pripadam. Nisam mogao da shvatim da internacionalizam poništava svaki ljudski konkretan identitet. Da je nacionalno osećanje jedino i pravo ljudsko obeležje. Da ono čuva razlike i osobenosti. Da samo preko svog sopstvenog nacionalnog iskustva i sadržaja možemo da se uključimo u svetsku, univerzalnu ljudsku kulturu. I da bez nacionalnog identiteta, da bez nacionalnog duha i karaktera nema ni autentičnog stvaralačkog nadahnuća.

Ostavite odgovor