Pocetna Kultura Vratimo se korenima

Vratimo se korenima

193
0
Podelite

Aćim Stevović jedan je od primera koji su odlazili u svet, učili od njega i znanje donosili ovde i ovde ga primenjivali. To govori da su tadašnji donosioci odluka bili vrlo otvoreni ka struci, negovali je i poštovali, a to danas često nije prakasa. Zbog toga, vratimo se korenima i ta velika istorijska iskustva naših dedova i očeva primenimo i svima će nam biti bolje, poručio je prof. dr Radivoje Mitrović

Knjiga užičkog geografa Ilije Misailovića „Aćim Stevović-život i delo“ promovisana je u Narodnom muzeju u Užicu, u Legatu slikara Mihaila Milovanovića, u četvrtak 7. oktobra kao deo programa obeležavanja 9. oktobra Dana grada. Knjiga je posvećena životu i radu Aćima Stevovića (Kotroman,1866— Beograd, 1957), mašinskog inženjera, profesora Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je projektovao hidroelektranu „Pod gradom“ na Đetinji 1900. ali i hidroelektranu „Sveta Petka“ kod Niša (1908), a kasnije i hidroelektranu „Turica“, takođe na Đetinji (1929) i „Temac“ kod Pirota (1940). Stevović je bio projektant srpskih hidroelektrana, koje su u to vreme predstavljale najsavremenije tehničke objekte te vrste i značajno su doprinele industrijskom napretku i razvoju tehničke i inženjerske struke u Srbiji. A hidroelektrana „Pod Gradom“ , bila je prva u Srbiji i među prvima u Evropi sagrađena po Teslinim principima polifaznih struja. Počela je sa radom 1900. samo četiri godine posle hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima gde su polifazni principi prvi put primenjeni.

Knjigu Ilije Misailović „Aćim Stevović-život i delo“ izdao je užički Narodni muzej, a promocija je bila planirana 2. avgusta prošle godine, tačno na dan kada je bilo 120 godina od puštanja u rad hidroelektrane „Pod gradom“. Međutim zbog nepovoljne epidemijske situacije, promocija je tada odložena.

Direktorka Narodnog muzeja Užice, Slavica Stefanović, pozdravila je učesnike promocije i publiku, a o knjizi je govorio recenzent, dr Radivoje Mitrović profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

-Ključna stvar koju treba istaći, jeste činjenica da se Narodni muzej u Užicu setio, rekao bih, jednog od renesansnih inženjera iz perioda kada je srpska država koracima od sedam milja išla napred i bila među prvima u svetu koja je shvatila značaj električne energije i industrijske proizvodnje i da nije bilo Prvog svetskog rata pitanje je gde bi sada bila Srbija. Drugo, Ilija Misailović kao autor knjige uradio je kolosalno važan posao. To je ono što nije profitabilno, što retko ko prihvata da radi zato što nije dobro plaćeno, a istorijski, tek će vreme pokazati koliko je značajno. Mislim da ova pokolenja nisu svesna koliku istorijsku baštinu čuvamo, mislim na hidrocentralu na Đetinji i koliko je u ono vreme tadašnja intelektualna elita bolje razmišljala i znala je da očuva prirodnu sredinu a da proizvede dovoljno električne energije za grad i okolinu. Na tim primerima treba da se nadahnjujemo i zbog toga je za mene ovo događaj od izuzetnog značaja – rekao je prof. dr Radivoje Mitrović i istakao da je veoma važno i to što je ondašnja srpska država znala da neguje obrazovanje pa je svoje inženjere slala na usavršavanje po Evropi, u Nemačku i Francusku.

Ilija Misailović i dr Radivoje Mitrović

-Aćim Stevović je jedan od primera uz Milutina Milankovića, Tošu Seleskovića i mnoge druge inženjere, kasnije Miku Borisavljevića, koji su odlazili u svet, učili od sveta, ali to znanje donosili ovde i ovde ga primenjivali. To govori da su tadašnji donosioci odluka bili vrlo otvoreni ka struci, negovali je i poštovali, a to danas često nije prakasa. Zbog toga, vratimo se korenima i ta velika istorijska iskustva naših dedova i očeva primenimo i svima će nam biti bolje- rekao je dr Mitrović.

Autor, Ilija Misailović, između ostalog je rekao da je „bio red da se posle 120 godina zna nešto više o projektantu prve električne centrale u Užicu“.

-Ako je Toša Selesković bio prvi, Aćim Stevović je bio drugi inženjer u Srbiji. Nemački đak, rođen u Mokroj Gori, naše gore list. Sa diplom nemačkog inženjera prošao je fabrike, stekao je praksu i stečeno znanje preneo u Srbiju. Država koja je tek počela da razvija industriju morala je svoje studente da šalje tamo gde su postojale velike škole i fabrike. Među tim studentima bio je i Aćim Stevović – navodi Ilija Misailović.

U promociji knjige učestvovale su i prvakinja drame užičkog Narodnog pozorišta Divna Marić i Iva Jaraković, učenica Muzičke škole „Vojislav Lale Stefanović“.

Ostavite odgovor