Pocetna Kultura Književna biografija grada

Književna biografija grada

305
0
Podelite

Kao „pasioniranom čitaocu svega što je iole književno ubedljivo napisano o Užicu bilo je važno da prema meri vlastitog ukusa“ književnik i novinar Zoran Jeremić to i sakupi, izabere i sačuva. Tako da ova knjiga govori o Užicu od neolita, od prvih tragova postojanja, do karaja 20. veka i sadrži 68 priloga od 59 autora
U ponedeljak 11. oktobra u Narodnoj biblioteci Užice u okviru obeležavanja 9. oktobra Dana grada, održana je promocija tematskog broja časopisa za književnost i kulturu „Međaj“ „Užice više od svega što je bilo” koji je u izdanju užičke Narodne biblioteke izašao iz štampe krajem prošle godine. O knjizi je govorio Užičanin dr Bojan Marković docent na Učiteljskom fakultetu u Beogradu i autor i urednik časopisa Zoran Jeremić. Delove iz knjige čitao je glumac Dušan Radojičić.

Ovaj broj „Međaja“ je izuzetan istraživački rad književnika i novinara Zorana Jeremića koji je u knjigu, književnu biografiju grada, uvrstio 68 priloga iz pera 59 autora i pokušao, kako sam kaže, da „sačuva sliku Užica koja ne postoji ni na jednoj mapi, ni u jednom planu grada, iako je ta slika stvarnija od stvarnosti koju poznajemo“. Kao „pasioniranom čitaocu svega što je iole književno ubedljivo napisano o Užicu bilo je važno da prema meri vlastitog ukusa“ to i sakupi, izabere i sačuva. Tako da ova knjiga govori o Užicu od neolita, od prvih tragova postojanja, do karaja 20. veka.

-Kada držite ovu knjigu u rukama, doslovno možete da zavirite u različite epohe koje su prošle kroz ovaj grad. Evlija Čelebija vidi Užice kao šeher čiji opseg iznosi tri hiljade stotina koraka, prvo mesto među srpskim gradovima dodeljuje mu Feliks Kanic, dok bi Sigmun fon Herder tu zaveo red. Herbert Vivijan okolinu Užica poredi sa Alpima, Ljubomira Simovića podseća na Renoarovu sliku, a nebo nad Užicem za Svetislava Basaru je kao sa Šagalovih slika. Verovatno je sakupljanje ove građe bio veliki posao, ali prelistavajući je, stiče se utisak da je ne bi mogao uraditi neko ko ne voli svoj grad – rekla je na početku promocije direktorka Narodne biblioteke Užice, Dušica Murić.

-O Užicu ima puno knjiga iz istorije i drugih oblasti, ima puno sjajnih priča, velike poezije, a ja sam hteo da napravim knjigu koja je sklopljena od stihova i proze i koja će Užicu dati ljudski lik. Ponekad nismo ni svesni koliko su važni ti ljudi koji su pisali o Užicu ne sa namerom da veličaju ili iz pobuda koje su često političke, ideološke, već iz jednog osećaja grada koji je duboko lični a koji se istovremeno tiče svih nas. Užice je zaista grad koji ima tu privilegiju da su o njemu pisali veliki, sjajni pisci koji su ušli u kanon srpske književnosti, pre svih tu mislim na Milutina Uskokovića, Ljubomira Simovića i na Svetislava Basaru koji su od Užica napravili jednu važnu književnu činjenicu koja daleko prevazilazi ono što Užice čini gradom na određenom prostoru. Oni su Užice podigli iznad zemlje i ono će tu i ostati zabeleženo kao jedan veliki, divan grad zahvaljujući njima – rekao je između ostalog Jeremić, navodeći da mnogi tekstovi nisu ušli u njegov izbor, jer nije bilo mogućnosti da ovaj temat u toj meri širi ili ih je kasno u svom istraživanju otkrio. Zato je bila i velika odgovornost u selekciji tekstova tim više što sličnih knjiga gotovo da nije bilo.
-Nisam se trudio da pravim razglednicu o Užicu gde je sve lepo već sam uvrstio i one tekstove za koje sam smatrao da su dobri, a govore o Užicu iz nekog ugla koji se nama možda i neće svideti – napominje Jeremić.

Knjiga sadrži brojne fotografije kojima su tekstovi ilustrovani, a najveći deo ustupili su ih Miloš Poznanović i Predrag Gago Kovačević.

Dr Bojan Marković, navodi da je „Užice više od svega što je bilo” hrestomatija tekstova autora „koji su u dugom nizu i istorijskom kontinuitetu ostavljali zapise, beleške, pripovetke koje ovako zajedno sabrani dobijaju jedan novi oblik, novi žanr“.
-Knjiga nosi pravi naslov zato što se u njoj pokazuje ovaj grad i ovaj prostor kao više od svega onoga što jeste ili što je možda bilo. Iskrsava u karakternim crtama, psihologijama ljudi, u mentalitetu, jeziku koji je fascinantan u svojoj životnosti, u humoru po kome možda možemo misliti da se prepoznaju ljudi koje dolaze odavde. Ovo je svakako jedna uzbudljiva knjiga koju listamo bez prekida pa nam se čini da je to jedan čak i roman u kojem je glavni junak Užice- kaže Marković i ističe:

-Ja sam iz ovog grada i ne mogu da budem ravnodušan prema ovoj knjizi. S druge strane, ona zauzima jednu specifičnu ambivalentnu poziciju, jer nije Užice u svakom od ovih tekstova hvaljeno. U njoj nema ničega udvaračkog. U mnogima Užice iskrsava kao jedno tamno, sablasno područje. To može biti sasvim subjektivni doživljaj kao i kada se opisuju njegove lepote, istorijske znamenitosti ili humor i vrcavi duh meštana. Kod ove knjige me izmestila nepatetičnost svih tih tekstova. Fascinira i broj ljudi koji su pisali o samom gradu često usput, najčešće veoma lično i odatle i autentičnost i ubedljivost tih tekstova koji sami za sebe govore i oni su unutar sebe ostvarene minijature. Nema prostora za nekakvu fikciju koja nije sasvim blizu glasu autora.

Od neolita do Tita

-Šta je grad? Uvek sam smatrao da se grad ne dobija rođenjem nego mora da se osvaja, a kada se osvoji to je onda neko iskustvo koje obavezuje i u tom smislu, bar ja mislim tako, biti Užičanin zapravo je moralno pitanje. Koliko smo mi dorasli tome, to je neka druga priča. Svega ovoga ne bi bilo da Užice nije zaista srećan grad, da su o njemu pisali toliki pisci, veliki, sjajni, blistavi i da su ostavili o njemu zapise kakve malo koji grad u Srbiji ima. Ovaj temat se nekako sam od sebe sklopio – hronologija od neolita do Tita, kako kažu, zatim, svi važni toponimi se nalaze u ovoj knjizi a zastupljena je i generacijska smena pisaca – navodi autor Zoran Jeremić.

Ostavite odgovor