Pocetna Čajetina Kultura nas drži u životu

Kultura nas drži u životu

664
1
Podelite

-Ono što mi možemo da učinimo i u vanrednim okolnostima kao što je pandemija koronavirusa je da ne dozvolimo da se kulturni život potpuno ugasi. Naša Biblioteka će nastaviti da radi i u stvarnom i u virtuelnom svetu, jer kultura je ključni temelj svakog ozbiljnog društva-ističe Snežana Đenić, direktorka Biblioteke „Ljubiša R.Đenić“ u Čajetini

Biblioteka „Ljubiša R. Đenić“ je respektabilna ustanova kulture, koja postoji više od sto godina, čija je misija je da promoviše pismenost i neguje kulturu čitanja i doživotnog učenja, podižući svest o lokalnom i nacionalnom kulturnom nasleđu.

-Pored osnovne bibliotečke delatnosti, važan segment našeg rada je kulturno-prosvetna delatnost kojoj je dat poseban značaj, tako da su organizovane brojne kulturne manifestacije kao što su promocije knjiga, književne večeri, tematske izložbe, pozorišne predstave, muzički koncerti, predavanja. U toku 2021. godine organizovana su kulturna dešavanja u Biblioteci, u skladu sa epidemiološkim merama zaštite. U martu je održana radionica povodom Dana žena, u saradnji sa Predškolskom ustanovom „Radost“ i izložba fotografija „Knjiga, jesen i ja na Zlatiboru“, u galerija Kulturnog centra Zlatibor, zatim u aprilu izložba skulptura i duboreza „Erotika u sivom i belom“, autora Ištvana Fuska, u saradnji sa Turističkom organizacijom Zlatibor i asocijacijom Srpski Art centar Novi Sad u galeriji Kulturnog centra Zlatibor kao i izložba slika „Sa Božom od beogradskog Vidikovca do Zlatibora“, u saradnji sa Turističkom organizacijom Zlatibor i Udruženjem Užičana u Beogradu. U maju je prikazan dokumentarni film Sećanje na Dimitrija Tucovića, autora Snežane Đenić, a zatim je usledio 13.konkurs za aforističara godine, četvrti Festival poljskog cveća i poseta dece i bibliotekara iz Požege. U junu deca iz Knića posetila su biblioteku na Zlatiboru, a izložba slika „Pejzaži Srbije“ autora Đorđa Stanića, otvorena je povodom Vidovdana, Dana biblioteke.

U Čajetini i na Zlatiboru u avgustu je održan Letnji ulični erski kabare, zatim izložba „Prota Radosav Simić, srpski duhovnik, neimar i dobrotvor“ autora Snežane Đenić i Bose Rosić, u galeriji Kulturnog centra na Zlatiboru, kao i promocija knjige „Sećanja duga, priče kratke“ autora Milosava Radibratovića. Tokom septembra održana je promocija knjige „Od prisajedinjenja do prekrajanja, Vojvodina u Kraljevini SHS/Jugoslaviji od 1918. do 1941. godine“, autora dr Saše Markovića, zatim promocija knjige „Dušan Starčević – put u svetlost“ priređivača Zorana Jeremića kao i Sećanje na Đupa. Početkom oktobra održana je radionica „Ilustracija omiljene knjige ili književnog lika“, sa učenicima Osnovne škole „Dimitrije Tucović“, u galeriji Kulturnog centra na Zlatiboru, kao i promocija knjige „Menjaj svet“, autora Lenke Smiljanić-navela je za „Vesti“ Snežana Đenić, direktorka Biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini.

Na osnovu odziva publike za koje manifestacije su najviše zainteresovani?

Pojedine kulturne manifestacije integrisane su u turističku ponudu i atraktivne su za širu publiku kao što je Letnji ulični erski kabare, tradicionalna manifestacija koju Biblioteka, već 14 godina, organizuje u saradnji sa Turističkom organizacijom Zlatibor a pod pokroviteljstvom Opštine Čajetina. U pitanju je manifestacija koja ima za cilj popularizaciju erskog humora kao jednog segmenta nematerijalnog kulturnog nasleđa. Naš rad na zaštiti nematerijalne kulturne baštine je od velikog značaja jer čuvanje nematerijalnog nasleđa naroda sveta jedan je od najvažnijih zadataka koje je pred celu međunarodnu zajednicu postavio UNESKO, usvajajući 2003. godine Konvenciju o zaštiti nematerijalne kulturne baštine.

Erski humor, kao forma usmenog izražavanja, predstavlja specifičan način šaljivog odnosa prema stvarnosti karakterističan za područje Zlatiborskog okruga. Prisutan je u svakodnevnom načinu komuniciranja, a prepoznat je i u mnogim književnim rodovima i vrstama.

Zahvaljujući sakupljanju, istraživanju, proučavanju i vrednovanju erskog humora na području Zlatiborskog okruga, koje dugi niz godina sprovodi Biblioteka kao neophodan i neprekidan posao zaštite, 2012. godine, erski humor je upisan u Nacionalni registar elemenata reprezentativnog nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Na taj način erski humor je prepoznat kao deo kulturnog identiteta srpskog naroda, značajan i vredan kulturni resurs uključen u kulturno-turističku ponudu čiji je nosilac lokalno stanovništvo.

Letnji ulični erski kabare predstavlja autentičnu turističku ponudu naše destinacije. To je kulturna i turistička manifestacija, dobro programski osmišljena i izuzetno posećena. Održava se u avgustu, jedan dan u Čajetini na platou ispred Biblioteke a drugi dan na Kraljevom trgu na Zlatiboru i prava je atrakcija koju vidi i preko 1000 posetilaca. Smatrajući da je ova manifestacija specifična, interesantna i edukativna i da im obogaćuje turistički doživljaj, mnogi posetioci Zlatibora ovu planinu pamte upravo po Erskom kabareu.

Poseban značaj imala je i izložba „Prota Radosav Simić, srpski duhovnik, neimar i dobrotvor“ čiji ste autor zajedno sa Bosom Rosić. Koje su njegove najveće zasluge?

Prota Radosav Simić bio je srpski duhovnik, neimar i dobrotvor rođen 1882. godine u selu Branešcima u srezu Zlatiborskom. Ostavljajući za sobom uvek vidljiva i trajna dobrostiva dela njegove zasluge za srpski narod su mnogostruke. Bio je učitelj u Donjoj Kravarici i Rogačici, a pored opismenjavanja, započeo je jedan širi prosvetiteljski i kulturni rad. Bio je sveštenik u Sirčanskoj parohiji gde je njegovom zaslugom podignuta škola a zatim sveštenik u parohiji Pranjanskoj. Godine 1915. prelazi sa našom vojskom i izbeglicama Albaniju i odlazi u Francusku gde je sve do decembra 1918. godine bio sveštenik srpske izbegličke kolonije u Mondofenu i Draginjonu. Po dolasku iz izbeglištva dobija III užičku parohiju gde mu najveće zasluge pripadaju za podizanje škole i crkve u Drežniku. Pored svojih parohijskih dužnosti prota je radio i van crkve ”na narodnim poslovima” i stupio skoro u sve organizacije i udruženja u Užicu, gde je bio veoma aktivan. Bio je član uprave Crvenog krsta, član uprave i blagajnik Sokolskog društva, član uprave Planinarskog društva, blagajnik Nabavljačko- potrošačke zadruge, predsednik Đačke trpeze. Pored toga bio je honorarni sveštenik užičke bolnice i užičkog vojnog garnizona. Predavao je vojnicima veronauku, vršio zakletve vojske, pričešća, opela….Prota nije zaboravljao ni svoj zavičaj. Na najlepšem delu Zlatibora, na Oku, diže Spomen česmu ratnicima u ratovima od 1912-1918.godine. Predložio je Higijenskom zavodu iz Beograda da podigne Dečije odmaralište na Oku i ponudio im svoju zemlju na poklon gde je najpre izgrađeno otvoreno letnje kupatilo, a zatim i Dečije letovalište 1934. godine. Prota je na svom imanju podigao deset drvenih zgrada, restoran i pekaru i tako uobličio jedno ugodno mesto za letovanje i nazvao ga ”Oko”.

Godine 1939. postaje arhijerejski namesnik i starešina užičke crkve sve do kraja 1945. godine. U ovim teškim godinama njegova misija postaje zaštita crkve i sveštenstva, pa ga čak nemačke okupacione snage sa još nekoliko viđenijih građana uzimaju za taoca. Godine 1952. posle 50 godina službovanja stavljen je u penziju. Za njegov plodan sveštenički i društveni rad odlikovan je od strane crkvenih vlasti sa crvenim pojasom, kamilavkom, protskim činom i naprsnim krstom, najvećim crkvenim odlikovanjem. Od strane građanskih vlasti odlikovan je ordenom Svetog Save IV i V reda, ordenom Jugoslovenske krune V reda, Albanskom spomenicom i srebrnom medaljom Crvenog Krsta. Fond NJ.V. Kralja odlikovao ga je pohvalnicom i novčanom nagradom za njegov rad na polju kulturnog podizanja našeg sela. Pored svog revnosnog vršenja bogosluženja u crkvi i parohijske dužnosti van crkve, pored neimarsko-zadužbinarskog rada, protin jevanđelski rad, svesrdno pomaganje bolnih i nevoljnih, njegova dobročinstva i pokloni, njegova briga za napaćenje duše nikada nisu prestajali. U mirnim i nemirnim vremenima, u dobrom i lošem usudu, omeđen verom i milosrđem, on je tu jevanđelsku ljubav za bližnje osećao kao svoju svetu dužnost što je i bila suština njegovog bića. Noseći svoj krst onako kako je najbolje znao, pokazujući neprekinutu brigu za svoju duhovnu decu, on im je olakšavao surove uslove opstanka pružajući im hrišćansku utehu, šireći im znanja, podižući im hramove, spomenike, česme, puteve. Tako je učinio trajnu uspomenu i ostavio dubok trag.

Kakvi su planovi do kraja godine, ako okolnosti to budu dozvoljavale zbog epidemije koronavirusa?

U udaru pandemije dogodilo se nezamislivo – u ogromnom broju slučajeva uobičajeni načini lične komunikacije bukvalno su prestali. Nakon dramatičnih događaja iz prvih meseci 2020. godine nametnulo se jedno važno pitanje a to je kako održati kulturu živom u ovim vanrednim okolnostima.

Ono što mi možemo da učinimo i u vanrednim okolnostima kao što je pandemija koronavirusa je da ne dozvolimo da se kulturni život potpuno ugasi. Mi smo ga 2020. godine premestili u jedan virtuelni prostor, kako bismo mogli da nastavimo svoj rad i svojoj publici ponudimo kvalitetne sadržaje. U prvom planu bio je uticaj digitalnih tehnologija na to kako korisnici, ali i davaoci usluga, mogu da koriste digitalne alate za poboljšanje svoga rada, što smo pokušali da iskoristimo za stvaranje efikasnih, pouzdanih i održivih bibliotečkih usluga korišćenjem interneta.

Naša Biblioteka će nastaviti da radi i u stvarnom i u virtuelnom svetu, jer kultura je ključni temelj svakog ozbiljnog društva. Kultura je i u najtežim momentima ljudske istorije, za vreme velikih stradanja i ratova, pomagala ljudima da prežive teška vremena. Tako je bilo i ove dve poslednje dramatične godine.

Da li ste zadovoljni kulturnim dešavanjima u Čajetini, na Zlatiboru i okolnim selima. Šta je po vama važno za ubuduće?

Ustanove kulture i druge srodne ustanove na teritoriji Opštine Čajetina, svojim redovnim programskim aktivnostima, s jedne strane omogućavaju dinamičan kulturni život lokalnog stanovništva a sa druge, atraktivnu turističko – kulturnu ponudu, koja može da privuče turiste da bolje upoznaju naše osobene kulturne potencijale. Kultura je važan činilac turističke privrede i to onog dela koji počiva na kulturnim vrednostima, kao motivima turističkih putovanja, tako da će njihova uloga u budućnosti biti sve značajnija. Ako znamo da je cilj kulturnog turizma saznanje o istoriji, načinu života i duhovnoj kulturi određene regije, onda u tom smislu posebnu ulogu imaju institucije kulture, muzeji, galerije, biblioteke, arhivi, koje svojim programima doprinose razvoju kulture, izgradnji kulturnog identiteta i na taj način postaju značajan potencijal kulturnog turizma, koji danas doživljava svoju ekspanziju, a predviđanja su da će biti jedno od pet vodećih segmenata turističkog tržišta u budućnosti.

Biblioteka ima vrlo bogatu i ozbiljnu izdavačku delatnost u okviru koje je izdat čitav niz monografskih publikacija, koje daju značajan doprinos ukupnoj izdavačkoj delatnosti Zapadne Srbije. U izdanju Biblioteke, tokom 2021. godine do sada objavljeno je čak sedam knjiga, što smatramo svojim velikim uspehom.

-Trnava na Zlatiboru, autori Milosav Obradović i Danilo Stanojević
-Empatijska egzaltacija – poetska i prozna: o poetskom delu Mirjane Ranković Luković, autor Milovan Gočmanac
-Menjaj svet, autor Lenka Smiljanić
-Sećanja duga, priče kratke, autor Milosav Radibratović
-Godine stradanja i bola, autor Milisav Đenić
-The broken wings of Zlatibor, autor Dejan Đerić
-„Dušan Starčević – put u svetlost“ priredio Zoran Jeremić.

U planu je da se do kraja godine u izdanju Biblioteke pojavi još jedna knjiga, monografija o zlatiborskom selu Šljivovici, čiji je autor naš poznati novinar Svetislav Tijanić, istakla je direktorka Đenić.

1 komentar

Ostavite odgovor