Pocetna Kultura San je postao stvarnost

San je postao stvarnost

376
0
Podelite

-Dosadašnje organizovanje dvadeset šest kolonija koje su imale međunarodni karakter i postignuti rezultati, renome, a naročito odjeci u zemlji i inostranstvu, obavezuju nas da se potrudimo da koloniju i u buduće što bolje organizujemo. Ima li šta lepše od saznanja da dugogodišnji san jednog umetnika, zaljubljenika u svoju struku, postane stvarnost? –kaže za „Vesti“ Sofija Bunardžić

Međunarodna kolonija umetničke keramike „Zlakusa Užice“ i ove godine održana je, uprkos pandemiji, početkom ovgusta u ustaljenom terminu po 26 put. Uskoro se može očekivati i izložba radova koji su nastali na ovoj koloniji. Četvrt veka prođe?

-Dosadašnje organizovanje dvadeset šest kolonija koje su imale međunarodni karakter i postignuti rezultati, renome, a naročito odjeci u zemlji i inostranstvu obavezuju nas da se potrudimo da je i u buduće što bolje organizujemo. Na to nas obavezuje i sam karakter kolonije koja kao projekat iz domena kulture svojim vrhunskim kvalitetom doprinosi razvoju kulture i umetnosti u našoj zemlji, promoviše nove umetničke forme i izraze, novu tehniku i tehnologiju u umetničkoj keramici, doprinosi decentralizaciji kulture, kulturnoj saradnji i umetničkoj razmeni u zemlji i inostranstvu i čije je održavanje i organizacija od nacionalnog interesa za Republiku Srbiju. Ima li šta lepše od saznanja da dugogodišnji san jednog umetnika, zaljubljenika u svoju struku, postane stvarnost?

Uspeh i prepoznatljivo ime kolonije afirmiše projekat «Keramika Zlakusa» kao vredan umetnički doprinos modernoj keramici, ujedno i naš zapažen kulturni iskorak u svet. Utemeljenost u narodnom stvaralaštvu znak je njegove autentičnosti, vekovne potrebe da se zanati očuvaju, ali i osmišljavaju novim vizijama ljudi od dara za lepo i vredno.

Svaka kolonija bila je veliki izazov i inspiracija za umetnike kako za one koji dođu prvi put, tako i za one koji su joj se vraćali i po nekoliko puta. Šta koloniju čini magičnom i iz čega ona crpi privlačnost za umetnike?

-Umetnici su oduševljeni autentičnom tehnikom rada na ručnom točku, tehnologijom starog zanata. mogućnostima eksperimentisanja sa materijalom, bojama, formama, brzim radom. Autentično pečenje na otvorenoj vatri je fascinantno i daje poseban osećaj kao da se vraćamo u praistoriju zato celo dešavanje daje mistčnost i dobru atmosferu na koloniji.

Koliko je do sada umetnika stvaralo u koloniji? Koliko je nastalo radova?

-Na kolonijama je do sada učestvovalo 380 umetnika, 20 likovnih kritičara, jedan arheolog, dva etnologa, dva umetnička fotografa i arhitekta, iz 38 zemalja sveta ( Japan, Italija, Švajcarska, Austrija, Grčka, Bugarska, Makedonija, Rumunija, Portugal, Velika Britanija, Gana, Malta, Turska, Slovenija, Finska, Francuska, Egipat, Rusija, Azejbejdžan, Holandija, Nemačka, Crna Gora, Latvia, SAD, Colorado, Ohajo, Tunis, Španija, Izrael, Meksiko, Korea, Hrvatska,Belgija,Češka republika i Srbija itd..) A nastalo je više stotina radova.

Gde su sve radovi sa kolonije dostupni publici na području grada Užica, a gde je ostatak smešten i u kakvim uslovima? Da li su na vidiku novi izložbeni prostori i gde?

-Deo radova sa kolonija su dostupni publici na izložbi u Potpečkoj pećini, već deset godina. Veliki deo je smešten u magacinskom prostoru stare kasarne u Krčagovu. Nadamo se da ćemo u ovom prostoru u dogledno vreme opremiti i jednu prostoriju za izložbeni prostor.

Koliko je kolonija učinila da se o drevnom ločarskom zanatu očuvanom u Zlakusi, a sada i novoj tehnici stvaranja u savremenoj keramici, čuje u svetu, gde su sve radovi izlagani?

-U kontaktu smo sa mnogim umetnicima iz sveta putem interneta, naročito sa onim iz zemalja iz kojih su naši učesnici, jer su oni svojim kolegama preneli sve ono što su doživeli kod nas. Kolonija je izuzetno mnogo doprinela da se čuje o tradiciomalnom zanatu širom sveta. Tendencije u svetu u umetničkoj keramici su vraćanje tradiciji i rad u sličnim tehnikama rada – Raku tehnika, Obvara tehnika, pečenje keramike na otvorenoj vatri itd.. Radovi nastali na našoj koloniji izlagani su u više zemalja, Italiji, Grčkoj, Malti, Bugarskoj, Sloveniji, u više gradova u Srbiji kao kolektivne izložbe.Umetnici su sa kolonije imali mogućnost da ponesu kući po jedan rad pa su ih izlagali u svojim zemljama.

Pojedini umetnici iz drugih zemalja počeli su tehniku „Zlakusa“ da primenjuju u radu u svojim ateljeima prilagođavajući joj raspoloživi materijal, glinu, koji imaju u svom mestu?

-Umetnici iz Izraela, Španije, Kolorada USA , Slovenije, ovu tehniku rada su prilagodili, odnosno, primenili u svojim ateljeima sa njihovom šamotnom glinom. Napravile su ručne točkove za rad po našim nacrtima i stvaraju umetničke radove zidanjem – graćenjem formi i skulptura. Izuzetno im se svića rad na ovaj način jer se brzo radi i postižu se izuzetni efekti na radovima.

Ovogogodišnja, 26. i prošlogodišnja, jubuilarna kolonija zbog pandemije izmeštene su iz autentičnog prostora, iz sela Zlakusa gde je zanat sačuvan. Da li je to umanjilo njen značaj i zainteresovanost umetničkih stvaraoca za nju?

-Zainteresovanost umetnika ne jenjava za koloniju i nije umanjilo njen značaj iako je izmeštena u prostor bivše kasarne u Krčagovu.Umetnici su bili izuzetno zadovoljni novim prostorom u kom smo radili, a imali smo i povezanost sa selom Zlakusa, obišli smo i posetili više radionica u selu kod majstora grnčara – lončara. Imali su priliku da vide ceo proces rada u selu.

Međunarodna kolonija umetničke keramike „Zlakusa Užice“ zaustavila je gašenje drevnog zanata u Zlakusi i podstakla njegov dalji razvoj. Čime ovu konstataciju možemo da potkrepimo?

-Kada sam se pre 42 godine (1979) prvi put susrela sa lončarskim proizvodima iz Zlakuse shvatila sam svo bogastvo i kulturnu vrednost takvog načina izrade keramike. Dozvoliti da se ugasi taj stari tradicionalni zanat bio bi neoprostiv greh prema nama, prema svetu, a naročito prema budućim pokolenjima (pretila je opasnost gašenja starog lončarskog zanata, kao i u drugim sredinama). Pokretanjem i realizacijom ovog autroskog projekta namera mi je bila da omogućim savremenim umetnicima, akadameski obrazovanim keramičarima vrhunske profesionalnosti iz naše zemlje i inostranstva (mojim kolegama), da istražuju i eksperimentišu u, za njih novoj tehnici, do sada u teoriji savremene keramike nepoznatom procesu izrade, tehnici nazvanoj „Zlakusa“. Takođe, da ih uključim u proces obnavljanja, nastavljanja i daljeg oživljavanja ovde sačuvane tradicije, da se ne bi ugasila sa generacijom starih majstora lončara, već da se ovom kolonijom napravi povratna sprega u smislu podsticanja mladih žitelja sela, da umeće i iskustvo svojih predaka održe i predaju u nasledstvo budućim generacijama. Godine 1995. stvoreni su uslovi za početak rada na obnavljanju starog lončarskog zanata pomoću umetnosti. Ideja o pokretanju Međunarodne kolonije umetničke keramike, prezentovana je prvi put krajem maja 1995. na seminaru „10 godina savremene keramike u Srbiji“ koja je održana u Prohor Pčinjskom u organizaciji ULUPDS-a. Te godine zahvaljujući pomoći rukovodstva Opštine Užice, održana je u septembru probna kolonija keramike u trajanju od dva dana sa učešćem šest akademskih slikara-keramičara koji su se upoznali sa mogućnostima za rad i održavanje buduće Međunarodne kolonije umetničke keramike, probali materijal za rad i novu tehniku u savremenoj keramici. Umetnici su radili u domaćinstvu Milana Savića i Živka Nikitovića, majstora grnčara-lončara, u Zlakusi. Tada je u selu radilo šest majstora i bavilo se starim zanatom, a danas ih je preko 40.

Važno je reći i to da je odlukom Uneskovog Međuvladinog komiteta za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa krajem prošle godine, gnčarija koja se proizvodi u Zlakusi, upisana na reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Tako je zajedno sa kolom, slavom i pevanjem uz gusle postala četvrti element na Uneskovoj listi iz Srbije?

-Da, to je izuzetna stvar i veliki uspeh za selo Zlakusu i tradicionalni zanat i za Republiku Srbiju.Čestitam i ovom prilikom ekipi koja je pripremila elaborat za konkurisanje. Nažalost, nisam lično učestvovala u tome ali rezulzati rada Mećunarodne kolonije su uneti u elaborat kao podrška održivom razvoju.

Kakva je dalja budućnost kolonije?

-Ukoliko se pandemija virusom korana bude stišala i ukoliko umetnici budu mogli putovati i dolaziti kod nas, potrudićemo se da koloniju i ubuduće organizujemo što bolje.Ukoliko ne bude mogućnosti za putovanja, posvetićemo se izradi monografije, obezbećenju izlagačkog prostora u gradu, pravićemo izložbe i promocije do boljih vremena.

Sofija Bunardžić je akademski slikar-keramičar iz Užica. Dobitnik je više nagrada i priznanja kao što su: Plaketa ULUPUDS-a za doprinos i afirmaciju struke, 1996. godine, Plaketa ULUPUDS-a za stvaralaštvo u 2013. godini, za organizaciju 13. Međunarodne kolonije umetničke keramike „Zlakusa 2003“ , Povelja Grada Užica za 2011. godinu, za dugogodišnji rad na autorskom projektu Međunarodne kolonije umetničke keramike „Zlakusa“ Užice, Nagrada za Užičanina godine, za 2016 godinu, Nagrada za životno delo od ULUPUDS-a, 2018.god. Sofija Bunardžić je predsednica UO Udruženja „Keramika Zlakusa“ Užice i zastupnica Udruženja.

Ostavite odgovor