U Gradskoj galeriji u Užicu otvorena je izložba tri slikara, Milovana Dagovića Daga(1954), Slavka Lukovića (1988) i Vladana Marjanovića (1996) pod nazivom „Identiteti geometrije“. Izložbu čine crteži koji u prvi plan ističu različite senzibilitete i poetike ova tri umetnika, a koji imaju zajedničku priču
Kako navodi najstariji od ova tri umetnika, Milovan Dagović Dago bivši profesor Umetničke škole Užice, druga dvojica bili su njegovi učenici u istoj školi, to su različiti motivi koji „prolaze kroz prizmu zajedničkog likovnog jezika, uopštavaju se, svode i saopštavaju posmatraču“. Oni se „susreću na istoj stazi gde se istražuje uloga linije, njen pravac, kretanje i kontrolisana forma koju gradi. Predstavljene studije oblika i kompozicione celine rezultat su istraživanja, promišljanja i pročišćavanja geometrijskog i čulnog sveta. Autentične vizije ispričane su ličnim doživljajem reda, pravilnosti i sklada“, piše Dagović u katalogu koji prati izložbu.
Milovan Dagović Dago koji je u Sarajevu završio Umetničku školu – primenjeno vajarstvo i obrada metala, a potom Akademiju likovnih umetnosti, odsek vajarstvo (kiparstvo) i prvi na ovoj Akademiji u Sarajevu magistrirao vajarstvo, učesnik velikog broja samostalnih i grupnih izložbi i dobitnik brojnih nagrada, rekao je ovom prilikom da je izložba u Gradskoj galeriji za njega vrlo značajna, jer je iz tog prostora on i krenuo u svoj svet. Slavko i Vladan su bili njegovi đaci u Umetničkoj školi u kojoj je rad u odnosu na druge škole drugačiji, jer se stvara jedinstvena atmosfera u kojoj profesor postaje i drug i prijatelj i iz toga se rađaju i izložbe kakva je ova u Gradskoj galeriji koja predstavlja različita tri rukopisa koji imaju zajedničku priču. Dagović je predložio da prirede zajedničku izložbu koja je već u martu ove godine bila u Požegi, a sada je u Užicu koje je, po njegovim rečima, ključni grad u kojem je sve počelo.
– Moji radovi su autobiografski i govore o vremenu kada sam 1992. godine morao prisilno da napustim Sarajevo u kome sam živeo. Ta velika trauma i problem su u meni i do danas ostavili trag. Zato moji radovi govore o tim tragovima identiteta. Deo te priče su zidovi iza kojih sam bio, neki su me zaštitili, sklonili, odbranili, pretili, neki su me prosto poklopili samim okolnostima u kojima sam sve vreme živeo dok je trajalo to ludilo, rat – kaže Dagović i ističe:
-Za ovu izložbu je karakteristična jaka osećajnost koja je prisutna kroz matematiku-geometriju.
Dagović trenutno priprema još dve samostalne izložbe u Beogradu, jedna je u septembru u galeriji BLOK na kojoj će biti zastupljeni crteži, a druga u decembaru na kojoj će izlagati skulpture velikih formata.
Slavko Luković posle završene Umetničke škole u Užicu, upisuje Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek grafika u klasi profesora Dobrice Bisenića, dok je master završio na odseku grafika kod profesora Žarka Smiljanića. Radi kao profesor u Umetničkoj školi u Užicu, do sada imao više samostalnih i kolektivnih izložbi, ali i nagrada.
-Izložba je nastala sasvim spontano na Dagovu ideju i mnogo mi znači. Motivi naših radova nisu slični, ali način na koji radimo, odnos prema komponovanju likovnih elemenata uvek nam je bio sličan. Vladan i ja smo Dagovi učenici tako da smo praktično od malih nogu gledali Dagov rad i to je ostalo u podsvesti. Kasnije smo se razvijali, svako u svom pravcu i svako je definisao svoju sferu kretanja u kojoj istražuje različitom teksturom, površinama, linijom. Ja sam više vezan za geometriju – kaže Luković i pojašnjava:
-Moj glavni motiv je pejzaž, on je negde u većoj, negde u manjoj meri vidljiv, na određenim radovima on je asocijativan kako bi to nazvao Stojan Ćelić koji je jedan od mojih uzora. Prvi radovi su mi bili ekspresivni, a kasnije sam ih sveo na čistu geometriju. Videćemo kakav će biti naredni ciklus.
Vladan Marjanović je iz Požege, završio je Umetničku školu u Užicu, a potom Fakultet primenjenih umetnosti, na odseku grafika i knjiga u Beogradu.
-Ovo je moja tek druga samostalna izložba i zato mi mnogo znači, ali i zato što izlažem sa profesorom Dagovićem i Lukovićem. Dosta smo slični i kao ljudi i kao autori, veže nas naš likovni izraz koji je sličan, a razvija se u različitim pravcima. Zajednička nam je apstraktna geometrija i sve je nekako povezano na više nivoa – priča Vladan Marjanović koji u svojim radovima traži idealnu sredinu između nadrealizma i apstrakcije, a tema je – beleženje podsvesti – koju pokušava da definišem kroz njih.
-Trenutno pišem 36 knjiga. U planu mi je da za narednih osam godina završim sve, a do kraja godine bar dve. Prvu sam počeo da pišem 2014. Različite su teme koje obrađujem u njima, od filozofije, erotike do nadrealizma, horora, avanturističkih delova – pojašnjava Marjanović koji i komponuje i do sada ima 17 solo muzičkih projekata. Kaže, zanima ga sve što je umetnost.
-Malo zaostajem sa realizacijama ovih projekata jer istovremeno radim mnogo stvari, a da bi svaki doveo do reprezentativnog nivoa potrebno je vreme, ali i finansijska sredstva. Ipak imam par pesama za neke projekte koji bi trebalo da budu završeni naredne godine – kaže Vladan koji trenutno nema svoj bend, ali je do skoro svirao u jednom duže vreme.
Izložbu je otvorio likovni umetnik Dragan Nešić istakavši da su pred užičkom publikom tri likovno pismena umetnika koji su radili apstrakciju koja zahteva poznavanje svih likovnih elemenata. Sva trojica su dali poseban šarm ovoj vrsti slikarstva i sva trojica imaju autentičan rukopis.
