U Regionalnoj privrednoj komori Zlatiborskog upravnog okruga, u utorak je održan javno-privatni dijalog u okviru procesa izrade nove strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u Srbiji za period 2023-2027. godine, u kojem je učestvovala i Aleksandra Vučetić, iz sektora za mala i srednja preduzeća Ministarstva privrede
Zbog značaja koje MSPP ima za srpsku privredu, a sa ciljem da se puni potencijali ovog sektora iskoriste, ali i da se MSPP pomogne u prevazilaženju različitih prepreka i kriza koje im stoje na putu, Ministarstvo privrede je, uz podršku Nemačko-srpske inicijative i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), krenulo u proces izrade nove strategije za podršku MSPP u periodu 2023 – 2027. godine. Kako bi MSPP od samog početka bili uključeni u ovaj proces, u određivanje prioriteta i mera i pravovremeno mogli da daju svoj doprinos kreiranju ovog važnog planskog dokumenta, a samim tim učestvovali u pripremi i donošenju javnih politika, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i regionalnim privrednim Komorama, organizuje se serija javno-privatnih dijaloga u 11 gradova u Republici Srbiji.
Kako je rečeno u Regionalnoj privrednoj komori Zlatiborskog upravnog okruga, mala i srednja preduzeća i preduzetnici (MSPP) važan su deo svake privrede, značajan kako za uspeh nacionalnih ekonomija i njihovu konkurentnost, tako i za lokalne zajednice i lokalni privredni razvoj. Oni čine 99,9 odsto svih privrednih subjekata u Republici Srbiji, angažuju 65,1 procenata (skoro dve trećine) zaposlenih, ostvaruju 66,4 odsto prometa, stvaraju 59,2 odsto bruto dodate vrednosti (BDV) i učestvuju u izvozu sa 39,5, a u uvozu nefinansijskog sektora sa 54,7 procenata.
Ipak, MSPP su, zbog ograničenih kapaciteta kojima raspolažu, dosta ranjiva na promene i na njih u značajnijoj meri nego na velika preduzeća, utiče okruženje i različiti poremećaji na tržištu. U proteklih nešto više od dve godine, odnosno od marta 2020, sektor MSPP u Srbiji se susreo sa različitim izazovima, a pre svega, sa globalnom pandemijom izazvanom virusom COVD 19, kao i posledicama koje je ona donela, od samog opstanka privrednih subjekata u pojedinom sektorima do promene u načinu poslovanja te akcenat na novim, digitalnim tehnologijama, poremećajima u globalnim lancima dobavljača, prevoz robe. Tek što je situacija krenula da se stabilizuje, od marta ove godine, počinje nova kriza izazvana međunarodnim geopolitičkim dešavanjima, za koje se tek očekuje da će, dovesti do značajnih poremećaja u drugoj polovini godine, iako se posledice uveliko već osećaju.
Javno-privatni dijalog organizovan je u formi World Cafe-a, jednostavnog, a opet naprednog metoda za organizaciju diskusije i dijaloga oko važnih pitanja u većim grupama. Za proces izrade strategije MSPP, predviđene su tri oblasti, a svaka sadrži niz različitih pitanja za koje se očekuje doprinos MSPP. Regulatorni i institucionalni okvir obuhvata teme pravnog okvira za osnivanje i poslovanje MSPP, administrativne prepreke i druge pravne/regulatorne barijere sa kojima se susreću u poslovanju; propisi i ograničenja u pristupu finansijama, javne nabavke i likvidnost; uključivanje i konsultovanje u procesu donošenja propisa i politika, od lokalnog do nacionalnog nivoa kao i sistem za podršku MSPP na različitim nivoima. Inovacije, digitalizacija i održivo poslovanje druga je oblast u procesu izrade strategije u okviru koje će biti obrađene teme znanja i veština, obrazovanja za tržište rada, kvaliteta radne snage, komercijalizacija inovacija, cirkularna ekonomija, mogućnosti za digitalno poslovanje ie-trgovinu, različiti programi finansijske i nefinansijske podrške MSPP, finansijski instrumenti — njihova dostupnost i adekvatnost. Konkurentnost je oblast koja obuhvata prepreke za izlazak na nova tržišta, dostupnost informacija, standardi, lanci vrednosti i lanci dobavljača, klasteri, scale-up, udruživanje privrednika, programska podrška.
