Tradicionalni međunarodni košarkaški kamp Zlatibor „Profesor Aleksandar Nikolić“ po 47. put je okupio decu i mlade košarkaše i trenere u dečijem odmaralištu „Golija“ u kojem se i inače održava od osnivanja. Kamp se ove godine odvija u četiri smene i u drugoj, koja je pri kraju, boravi 75 dece, po dve velike grupe iz Severne Makedonije i Švedske. – Kvalitet rada u našem kampu ne može da se poredi ni sa jednim drugim – navodi direktor Dušan Pavićević
Dušan Pavićević koji je bio član ekipe KK „Užice“ devedesetih, u vreme najvećeg uspeha užičke košarke, sada je direktor ovog najstarijeg košarkaškog kampa, ne samo u Srbiji, već i u Evropi. Kamp nosi ime po čuvenom treneru i utemeljivaču jugoslovenske košarke, profesoru Aleksandru Nikoliću, po čijem programu se i danas radi. Dušanov otac Miki Pavićević bio je među osnivačima kampa.
-U ovaj kamp mogu da dolaze sva deca, nema ograničenja i ima ih iz celog sveta, od Melburna i Sidneja do Otave i Čikaga i svi oni odavde odlaze zadovoljni. Nekada smo radili u šest smena po deset dana, ali su se vremena promenila i sada radimo u četiri smene, od Vidovdana do 7. avgusta. Korona je mnogo toga poremetila, ali kao što vidite, mi se ne damo. Ovde su još uvek najstariji košarkaški treneri iz Srbije. Pre neki dan bio nam je u gostima Božo Maljković, koji je i jedan od osnivača kampa, Ratko Joksić ovde je već 47 godina glavni trener, on vodi struku. Više od 25 godina mu je pomagao Bora DŽaković koji nas je, nažalost, pre tri godine, baš na Vidovdan, napustio. Tu je Bata Đorđević, osnivač kampa, otac našeg bivšeg selektora Saše Đorđevića koji nas, takođe, pomaže kao što je to uradio i ove godine – navodi Pvićević i ističe da deca iz Užica i Čajetine koja izraze želju i hoće, u kampu treniraju besplatno.
Pavićević podseća da su u ovom kampu na Zlatiboru, kao deca, bila poznata košarkaška imena, kao što je Bodiroga, Danilović, poznata trenerska imena, počev od Bate Đorđevića, Bore Cenića, Boža Maljkovića, a Velimir Gašić koji je trener užičkog KK „Sloboda“, godinama je bio stručni rukovodilac smene.
-Ovde uvek dolaze viđeniji treneri i svi su bar za promil unapredili naš kamp – ističe Pavićević i dodaje da je dugovečnost kampa „Profesor Aleksandar Nikolić“ utemeljena u kvalitetnom radu.
– Kvalitet rada u našem kampu ne može da se poredi ni sa jednim drugim. U prvoj smeni ove godine, na primer, imali smo 25 dece i šest trenera, sada, u drugoj smeni 75 dece i 15 trenera. Toga nema u drugim kampovima u kojima na 40 dece bude po jedan trener. Kamp ima stručnog rukovodioca koji izuzetno poznaje ovaj posao, ali imamo i kontrolore, Božu Maljkovića, Bratislava Đorđevića, koji dođu pa kažu: Momci, ne radi se to tako, nego ovako. Pa onda pričamo o košarci, sučelimo mišljenja pa vidimo ko je u pravu. Nekada su oni, a nekada mi u pravu, ali nismo sujetni i zato što želimo da kamp napreduje, uvek ćemo dobru ideju da prihvatimo – kaže Pavićević.
Violeta Zdravković, košarkaški trener iz Severne Makedonije, duži niz godina uzastopno dolazi na kamp, jer to žele i deca. Prema njenim rečima, kamp je prepoznatljiv, pre svega, po tome što je prvi i što traje 47 godina.
-Specifičan je u odnosu na druge, prepoznatljiv je po druženju, prijateljstvu, drugarstvu, novim poznanstvima, zadovoljstvu i deca sa ovog kampa odlaze, što je i najvažnije, bogatiji za košarkaško znanje. Kada god dolazim, sa sobom dovodim i mlade trenere zato što ovde imaju priliku da se edikuju i imaju od koga mnogo toga da nauče – kaže Violeta Zdravković sa kojom je ovog puta došlo 30 dece.
Goran Milić, košarkaški trener iz Novog Sada, kaže da je u ovaj kamp na Zlatiboru prvi put došao 1997. kao početni trener. Ove godine boravi u kampu, takođe, kao trener.
-Svaku priliku, kada sam slobodan koristim da dođem u kamp na Zlatiboru da se družim sa svojim kolegama učeći i radeći sa decom. Od samog početka, ovaj kamp me je privukao svojom specifičnom, porodičnom atmosferom. U njemu se svaki trener bilo odakle da je došao, iz sveta ili iz Srbije, bivše Jugoslavije, oseća kao kod kuće. Uz to, program rada kampa je, ako ne najbolji, ono je među najboljim u bivšoj Jugoslaviji. Kroz njega su prošli, učili, radili najeminentniji treneri starije generacije sa ovih prostora, ali i mlađi. Danas je u kampu glavni trener Ratko Joksić, koji je i moj prvi trener i zbog koga sam se i odlučio da budem trener – kaže Milić koji je završio sezonu u Poljskoj i sada čeka novi angažman.
Dino Šalja iz Severne Makedonije došao je na kamp drugi put, jer mu se dopadaju treninzi i način rada iako je, kako kaže, sve to malo naporno, međutim, treneri su izuzetno dobri. Veoma mu se dopada i druženje sa svojim vršnjacima iz drugih zemalja i svima bi preložio da dođu na Zlatibor u kamp.
Hugo Aksbe iz Švedske prvi put je na kampu. On se priprema za trenera, a za kamp je čuo od svog trenera koji mu je i preložio da dođe na Zlatibor da bi više naučio.
-Ovde su dobri treneri i igrači. Naučio sam mnogo toga novog i u Švedskoj ću ta saznanja preneti na svoju ekipu – ističe Hugo koji je oduševljen Zlatiborom za koji kaže da je prelep, a hrana izvanredna i sigurno će ponovo doći.
Aleksandar Dimitriju, takođe iz Švedske, ima 16 i već osam godina trenira košarku. Prvi put je došao u kamp na Zlatibor, jer je čuo da će u njemu raditi najbolji srpski košarkaški treneri. U to se i uverio i očekivanja su se ispunila.
Leona Todorčev iz Severne Makedonije, ima 12 godina, a košarku trenira pet godina.
-Prelepo mi je na Zlatiboru, dobri su trenizi, lepo se družim sa drugom decom – kaže Leona koja bi da nekada bude reprezentativka u svojoj zemlji, ali joj je jasno da bi to postigla, moraće mnogo da trenira.
