U našem kraju nije došlo do masovnog cvetanja voća i situacija nije toliko zabrinjavajuća, jer sneg služi kao izolator – navodi Andrija Radulović iz PSSS Užice. Cvet može da izdrži temperaturu minus dvа stepena, ali oplođen plod veličine zrna pšenice na minus jedan stepen propašće – kažu stručnjaci PSSS Užice.
Baba Marta, narod veli čas sneg, čas vedrina s prolećem se usput sretne zima! Snežne padavine i minusi na početku aprila pored putara zabrinule su i voćare. S obzirom na mišljenje poljoprivrednih stručnjaka za sada nema opasnosti za voće osim za osetljivu kajsiju čiji cvet i plod može biti uništen.
– Temperature proteklih dana nisu bile toliko niske da mogu da oštete voće. Međutim kod voćnih vrsta koje su iscvetale kao što je kajsija moguće je da dođe do značajnog oštećenja. Cvet može da izdrži temperaturu minus 2 stepena, ali plod veličine zrna pšenice na minus jedan propašće! U našem kraju nije došlo do masovnog cvetanja voća i situacija nije toliko zabrinjavajuća, jer sneg služi kao izolator – navodi Andrija Radulović iz PSSS Užice. On dodaje da će samo u slučaju drastičnog pada temperature može doći do problema u voćarskoj proizvodnji. Početak je cvetanja šljive, a i trešnje su počele da cvetaju, rane sorte i ukoliko se dogodi izraziti minus, recimo do pet stepeni ispod nule može se dogoditi propadanje ove proizvodnje.
– Sva je sreća što cvetanje ne traje kratko – jedan dan i svi cvetovi nisu u istoj fazi razvoja, tako da imamo situaciju, otvoren cvet, poluotvoren cvet i neotvoren cvet tako da neki od tih cvetova u razvoju mogu da opstanu, ako se temperature povećaju posle minusa – navodi dipl,ing.agronomije za voćarstvo PSSS Užice koji dodaje da su kolebljive temperature karakteristične za ovaj period kada se susreću proleće i zima. Svaki živi organizam prilikom naglih oscialicaja dnevnih tempertatura od dvadeset stepeni doživi pravi temperaturni šok. Pitamo kako ove promene deluju na biljke, odnosno voćke?
– Najvažniji je rast temperature zemljišta da bi voće krenulo. Dvadeset stepeni u plusu na nadzemni deo biljke nije toliko od uticaja, osim na južnim ekspozicijama gde je došlo do zagrevanja kore stabla pa sokovi mogu da krenu na toj strani, a u slučaju niskih temperatura da dođe do izmrzavanja kod šljive kod koje se to najčešće i dešava, a moguće je i kod jabuke i drugih stablašica – objašnjava Radulović. Protekle temeprature od 20 stepeni su trajale kratko i nisu zagrejale zemljište do 12 stepeni i više koliko je najmanje potrebno za burnu vegetaciju.
