– Znam samo da moram da slikam, ne da volim, nego moram. To je stravična želja, unutarnja potreba. Nemam problem da se vratim bilo kom motivu, to nekako ide iz mene, teče. U pitanju je, kako su istoričari umetnosti objasnili, velika tvoračka energija. Pa kud ćete lepše?, kaže Miljana Drašković
U celokupnom prostoru Gradske galerije Užice (sprat i prizemlje) 27. aprila otvorena je retrospektivna izložba užičke akademske slikarke Miljane Drašković (1959) pod nazivom „Iskodišta i polazišta likovne misli“ povodom tri i po decenije uspešnog rada. Izložbu činioko 70 radova iz devet ciklusa.Ljubitelji likovne umetnosti izložbu mogu pogledati tri sedmice.
Izloženi su radovi iz Miljaninog opusa koji je deo njenog unutarnjeg bića, „posebnog lirizma“, ali i onog u kojem je dominantnija epska komponenta i koji je, kako sama umenica ističe, bez patetike, oda svom narodu.Oni predstavljaju presek ciklusa, pojedini su nastali na početku umetničkog rada, ali i u ovoj godini, kao što je pejzaž kojem se umetnica uvek rado vraća ili radovi ciklusa sakralne arhitekture koji radi poslednjih trideset godina, najnoviji je Kolo(2022 – 2023), a zastupljeni su iciklusiPredeo (1985-2023), Ognjište (1987-2020), Beli album (1991 – 2023), Prag (2017 – 2019), Petrova ccrka, nadgrobnici u enterijeru (2019 – 2020), Iz porodičnog albuma (2018 – 2020), O preslici i ćilimu (2019 – 2023) i Azbuka (2020).
– Pojedini ciklusi su razvučeni u vremenu, međutim, izloženi portreti iz Porodičnog albumanastali su za tri meseca, neka energija ih je nagruvala, preci su me zvali. Ovde je samo četiri, pet slika, a uradila sam ih desetak, ističe Miljana.
Prvi put, zvanično, Miljana Drašković izlagala je na grupnoj izložbi užičkih umetnika u Narodnom muzeju Užice pre 35 godina.
– Nisam ni sanjala da ću stići dovde, jer je za mene slikarstvo prirodan proces, isto kao kada jedem, hodam, šetam. Taj svoj talenat nisam doživljavala kao nešto posebno, nisam se time hvalila. Sada sa ove tačke smem da kažem, da tek mogu da napravim najbolje slike, ali početak je bio potpuno drugačiji, kaže Miljana Drašković i ističe:
– Znam samo da moram da slikam, ne da volim, nego moram. To je stravična želja, unutarnja potreba. Nemam problem da se vratim bilo kom motivu, to nekako ide iz mene, teče. U pitanju je, kako su istoričari umetnosti objasnili, velika tvoračka energija. Pa kud ćete lepše?
Pozdravljajući brojnu publiku, Miljana Drašković, ovom prilikom, zahvalila se svojim precima koji su bogati senzibilitet i kreativno znanje koje nije bilo iskazano ostavili u nasledstvo svojim potomcima, među kojima ona nije jedini umetnik. Zahvalila je svim savremenicima koji su podrškom, ljubavlju i ohrabrenjem uticali da istraje na svom putu, kao i onima koji su bili prema njoj ne samo kritičnii već ponekad i zlonamerni, ali i iz takvog odnosa rađa se stvaralačka energija, smatra umetnica koja je obećala još 35 godina stvaranja, novih ciklusa, ozbiljnih i dobrih slika što bi bilo krunisano, opet, jubilarnim susretom sa publikom poput ovog.
U ime Gradske galerije,Miroslav Vergović podsetio je na značajne detalje iz biografije Miljane Drašković, koja je prema njegovim rečima, jedan od retkih samostalnih likovnih umetnika. Dušan Stanić, nekadašnji spiker Radio Užica, pročitao je obraćanje Vesne Todorović, istoričarke umetnosti iz Beograda koja nije mogla da prisustvuje otvaranju izložbe.
– Poigravajući se elementima svoje očite crtačke veštine koja je temelj njenih likovnih saopštavanja, prirodno i adekvatno dopunjavajući govorljive, raspričane kompozicione strukture i stilizovana obličja koloritom, čas nežnim i transparentnim akvarelskog porekla, čas blještavo jakim pri upotrebi ulja ili akrila, a povremeno i sasvim izostavljajući boju, kako bi beline unutar crteža veoma rečito preuzele snagu iskaza naglašavajući važnost značenja motiva – umetnica je izgradila sasvim jedinstveni pristup unutar svoje likovnosti i njenog poetskog izraza. Sklona izrazito dinamiziranoj postavci motivskih elemenata i njihovoj složenoj građi, oblikovala je i odgajila sasvim poseban vid lirizma, njenom temperamentu svojstvenu, autentičnu notu, obojenu izvesnom žustrinom i reskošću, pokadkad i gorkastim humorom – u celosti oporim sklopom, koji spaja suprotnosti i koji kao da želi i nastoji da sakrije duboku ranjivost jedne duše, koja veoma jasno vidi, nepogrešivo sagledava oporost, štaviše i surovost poretka unutar ljudskog postojanja u čitavom svom višemilenijskom trajanju, napisala je u katalogu koji prati izložbu, Vesna Todorović koja je pomogla umetnici u odabiru slika za retrospektivu.
Miljana Drašković je izlagala širom Srbije i u inostranstvu, u svom rodnom gradu u mnogim prostorima, pre svega u Narodnom muzeju, a u Gradskoj galeriji ovo joj je druga, a sveukupno, 46 samostalna izložba. Tokom karijere, umetnica je učestvovala i na brojnim grupnim izložbama, likovnim kolonijama, nagrađivana je za svoj rad. Fakultet je završila na Beogradskom univerzitetu, član je ULUS-a i ULUPUDS – a.
