Drugi Bazzum džez festival u Užicu počeo je sinoć u Narodnom pozorištu nastupom užičkih džez bendova „Jazz Balance“ i „Jazz Republic“ i hora G.L.A.S. Publika je izuzetno pozdravila užičke džezere, a posebno je bila oduševljena nastupima Marije Lazić prvom dirigentkinjom hora G.L.A.S. i Sofijom Ćirović, studentkinjom džez odseka na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu koja je za ovu priliku nastupila kao vokal sa „Jazz balance“.
Pozdravljajući učesnike i posetioce drugog Bazzum džez festivala gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević podsetila je da je Užice na putu prestonice kulture 2024. godine i kako je istakla, uvek je tu da podrži sve manifestacije koje dodatno ulepšavaju grad i okupljaju svetski priznate i prepoznate umetnike.
– Ovaj festival će, sigurna sam, postati tradicija i jedno od najznačajnijih obeležja našeg grada. Zadovoljstvo je da podržimo ovakve manifestacije koje u sebi sažimaju umetnost, edukaciju, značajne ličnosti i nastupe i tako čine Užice kulturnim centrom kvalitetne muzike – istakla je gradonačelnica.
Vladimir Stojić, predsednik Udruženja ljubitelja džeza „JazzEre“, obraćajući se publici, rekao je, između ostalog, da je cilj delovanja Udruženja protekle tri decenije uvek bio pokretanje džez festivala. On je ostvaren, a plan, da festival postane regionalni i međunarodni, već je realizovan u drugoj godini postojanja. Stojić je podsetio da festival nosi ima u znak sećanja na članove i jedne od osnivača Udruženja, Bata Jezdića i Dragana Zumberovića i zahvalio svima koji su pomogli da festival zaživi.
Obraćajući se novinarima, pre zvaničnog otvaranja Bazzum festivala, Vladimir Maričić, umetnički direktor, između ostalog je rekao da je izuzetno značajno što je već na drugom festivalu inostrani program, a to je do sada veoma retko uspevalo lokalnim festivalima.
– Odlučili smo da prvog dana damo prostor lokalnim džez bendovima da bismo podržali lokalnu džez scenu, jer mislim da je to jedan od zaloga za uspeh uopšte džez muzike i džez i kulture u širem smislu, ne samo muzičke – istakao je Maričić.
Večeras, drugog dana festivala, nastupa jedan od najvećih evropskih džez pijanista Renato Chicco trio, Austrija – Italija, a njihov koncert je podržao Austrijski kulturni forum. Zatim će uslediti nastup jednog od najpoznatijih srpskih džez muzičara Jovana Maljokovića sa svojim septetom.
– Jovan Maljoković je godinama bio direktor valjevskog džez festivala. Poznat je po tome što je radio kombinacije balkanskih ornamenata i džez muzike. Kasnije, tu štafetu sam i ja preuzeo – rekao je Maričić.
Trećeg dana festivala, u subotu 27. maja, nastupiće Nemanja Zlatarev koji je, prema rečima Maričića, jedan od najboljih srpskih trombonista, član Big Benda RTS-a, koji sa svojim bendom „Funktastic coalition“ svira „zdravi fank“, a taj stil publika najviše voli. Posle Zlatareva, nastupiće Stiv Carrington kvintet.
– Imali smo sreće da dođe u najjačoj postavi koju čini Stiv Kerington, vođa benda, Fredi Hendriks fantastični trubač i Sajrus Čestnat sigurno jedan od najboljih deset živih džez pijanista – ističe Maričić.
Nastupom Stiv Carrington kvinteta drugi Bazzum džez festival biće zvanično zatvoren.
U okviru pratećeg programa koji organizatori festivala stavljaju u istu ravan po značaju, danas će biti održana edukativna radionica u Muzičkoj školi „Vojislav Lale Stefanović“ na temu: „Kako se sluša džez?“ a vodiće je Ivan Ilić. Trećeg dana festivala, sutra, u pratećem programu biće predstavljena knjiga „Dug put do Bazzum-a“ Zorana Jeremića koja je posvećena aktivnostima Udruženje ljubitelja džeza koje ove godine obeležava tri decenije postojanja.
Promocija monografije
U okviru pratećeg programa prvog dana Bazzum džez festivala, u popodnevnim satima, u Gradskom kulturnom centru promovisana je monografija „Beogradski džez festival 1971 – 2020“ autora Vojislava Pantića, džez kritičara i jednog od najvećih promotera džeza, u izdanju Doma omladine Beograd. Prema rečima samog autora sličnih monografija kao što je ova koje su vezane za džez nema mnogo u Evropi. Ovo je, inače, njena prva javna promocija iz različitih razloga iako je izašla iz štampe pre dve godine.
– Džez je uvek imao svojih pet odsto vernih fanova i 1971. i danas. To je dovoljno za nas. To je publika koju ne možeš da pokolebaš u ljubavi prema ovoj vrsti muzike. Kakav god da je podžanr džeza, oni će uvek da budu tu – izjavio je, između ostalog Pantić i najavio da će njegova druga knjiga biti posvećena samo srpskom džezu sa akcentom na mlade ljude, na novi srpski džez talas koji se pojavio u poslenjoj deceniji koji izazivaju pažnju i u Evropi.
FOTO: Atila Sabo
