Malina, kao jedan od strateških poljoprivrednih proizvoda Srbije, ove godine doživela je cenovni fijasko. Za nisku cenu odgovorni su hladnjačari kojima je država dozvolila uvoz maline iz Ukrajine i Poljske i na taj način ugorzila našeg proizvođača, jer mešanje sa našom malinom dovodi do nižeg kvaliteta i prikazuje se veća količina od realne koju Srbija proizvodi, kaže se u saopštenju Opštinskog odbora Srpske stranke Zavetnici Arilje.
Proizvodnjom malina u Srbiji se bavi preko 500.000 ljudi, i direktno zavisi od nje, što je od strateškog značaja za BDP naše zemlje, jer se izvozom ovog voća ostvaruje prihod od preko 100 miliona evra na godišnjem nivou. Srpska malina je među najkvalitetnijim na svetu. Srbija je vodeći svetski proizvođač, a samo Rusija i Poljska imaju ukupno više hektara malinjaka od naše države.
Trenutnom cenom od 200 dinara, naši malinari ne mogu da pokriju ni osnovne troškove đubriva, obrade zemljišta, sistema za navodnjavanje, protivgradne zaštite, dnevnice berača kao i mnoge druge rashode. Na taj način se dovodi u pitanje bavljenje malinarstvom, a time i egzistencija na stotine hiljada domaćinstava u našoj zemlji.
Nedopustivo je da cena maline u hipermarketima bude desetostruko viša od cene koju dobijaju domaći proizvođači.
Malina mora da bude jedan od poljoprivrednih brendova Republike Srbije, da se domaća proizvodnja zaštiti od nekontrolisanog uvoza, da pooštri standarde u skladu sa jako lošim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU. Neophodno je obezbediti veći broj izvoznih dozvola Srpske maline.
Nezadovoljstvo poljoprivrednih proizvođača u prethodnom periodu kulminiralo je velikim brojem protesta i blokadama hladnjača. I pored više desetina sastanaka Ministarke poljoprivrede i njenih sekretara sa udruženjima proizvođača maline završilo se samo na pustim obećanjima. Na tim sastancima malinari su mogli da čuju da će cena ove godine biti 3 i više evra, a dostigla je svega nešto više od polovine obećane cene.
Srpska stranka Zavetnici postavlja pitanje resornom Ministarstvu šta će uraditi kako bi zaštitila preko 500.000 ljudi koji žive od maline čija egzistencija je ugrožena?
Do kada će u Srbiji nekolicina hladnjačara odlučivati o sudbini preko pola miliona ljudi?
Da li naša država ima bilo kakav plan kako da zaštiti našu poljoprivredu, našeg proizvođača, jer ovakvim ponašanjem poljoprivredna proizvodnja će biti dovedena na rub egzistencije i sve češćim odumiranjem poljoprivrednih domaćinstava?
