U septembru ove godine, Aleksandar Radović je peti put učestvovao na međunarodnom takmičenju, Olimpijskim igrama za osobe sa intelektualnim teškoćama-smetnjama u razvoju u Sarajevu i osvojio tri medalje, dve zlatne, u bacanju kugle i u trci na 50 metara i srebrnu u skoku u dalj. Do sada ih je osvojio pregršt u mnogim atletskim disciplinama prilagođenim osobama sa intelektualnim teškoćama – smetnjama u razvoju bez ikakvih organizovanih priprema i treniga. Grad Užice je prepoznao zanačaj Aleksandrovih dosadašnjih uspeha i povodom Dana grada, 9. oktobra, uručena mu je nagrada za izuzetne rezultate u radu.
Aleksandar ima 31 godinu, osoba je sa Daunovim sindomom. Porodica i Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Anđeli“ čiji je član petnaestu godinu, ponosni su na njega i turdiće se da iznađu načine da mu u narednom periodu omoguće da trenira, zato što je dokazao svoje motoričke kvalitete i zato što je izuzetna motivacija za sve ostale članove Udruženja za nove uspehe na različitim poljima. Tanja Selaković, predsednica „Anđela“ ističe da će Udruženje nastaviti da razvija sve kapacitete svojih članova, ali nema snage da to samo do kraja sprovede i zato se nada da će podrška doći. Možda se neki pomak ostvari i tokom oktobra s obzirom da je to mesec posvećen osvešćavanju javnosti o postojanju osoba sa Daunovim sindromom.
U Udruženju kažu da je Aleksandar omiljen, komunukativan, samostalan i socijalizovan. Posebno su mu drage prve medalje, dve zlatne, koje je osvojio na Olimpijskim igrama u Sarajevu kada je bilo više od 450 učesnika. Posle toga, usledile su nove u različitim disciplinama i veoma je srećan zbog svake, dobro se oseća zbog toga i obećava da će i naredne godine ostvariti nove pobede. Pun je pozitivne energije, sam je naučio da pliva, voli da trči, a dobar je i u bacanju kugle, skoku u dalj.
– Koliko je uporan i koliku želju ima, takmičio bi se u svim disciplinama. Presrećan je zbog medalja, jer oseća da je i on nešto uspeo u životu. Pod utiscima sa takmičenja živi celu godinu, do narednog – priča majka Ljiljana Aleksandrova najveća podrška.
Ove godine specijalne Olimpijske igre u Sarajevu održane su 13. put, a okupljaju osobe sa intelektualnim teškoćama – smetnjama u razvoju iz celog regiona pa i iz Srbije, ali Aleksandar Radović za sada jedini iz Užica učestvuje na njima.
– Tu se okupljaju osobe različitih dijagnoza i takmičarske discipline su tome prilagođene. Aleksandar je ove godine u plivanju na 25 i na 50 metara osvojio četvrto mesto, jer su drugi učesnici svake godine sve bolje pripremljeni, sa njima rade treneri dva do tri puta sedmično, imaju na raspolaganju bazene, atletske terene. Volela bih da je tako i kod nas. Aleksandar bi bio presrećan da može da trenira. Želja mi je i da nam se još naših užičkih udruženja pridruži pa da zajedno učestvujemo i predstavljamo naš grad na ovim igrama. Srce mi bude puno kada se na video bimu na igrama pojavi ime našeg udruženja i našeg grada, a da zna da čita i Aleksandar bi bio presrećan – kaže majka Ljiljana koja je i sama veoma aktivna u udruženju „Anđeli“.
– Sve što ovde radim je u cilju da se probudi savest za svu decu sa poteškoćama u razvoju. Ono čime oni jedino raspolažu je ljubav, čista, iskrena koju nesebično daruju drugima, zato su presrećni kada im se ljubav i pažnja uzvrate, a to je najviše moguće kada se sa njima radi u grupama, kao u našem udruženju „Anđeli“ – ističe Ljiljana čiji život nije nimalo lak, ali se ona trudi da o teškoćama ne razmišlja već da svu svoju snagu upotrebi da ih ublaži. Naiđu bolni dani kada poklekne i padne, ali pozitivna energija i Aleksandrova snaga ponovo je dižu.
– Ponosna sam na njegovu upornost, a i mene je naučio da budem uporna. Život nam nije lak, ali ne želimo da se predamo – kaže Ljiljana.
