U Narodnom muzeju u Užicu, Kragujevčanke sestre Micić, Anđela (1992) i Teodora (1998), prvi put izlažu zajedno i prvi put su pred užičkom likovnom publikom svojom samostalnom izložbom, mada su učestvovale na grupnim izložbama na užičkom Bijenalu Suva igla. Sada su izložile radove, uglavnom velikih formata u kombinovanoj tehnici i ulja na platnu koje povezuje ista tema, uspomene i zaborav, a koja je sagledana i istraživana iz dva različita ugla. Izložbu, koju je 9. novembra otvorio Ratko Trmčić, član Gradskog veća za društvene delatnosti, posetioci mogu pogledati do 8. decembra.
Anđela Micić, kako sama kaže, prati metamorfozu najviše ličnog, ali i kolektivnog sećanja i kako se ono menja kroz vreme.
– Ova izložba nije nastala u dahu, to je bio ceo proces traganja, čitanja, posmatranja i stvaranja. Nekoliko godina bavim se uspomenama i imam potrebu da se one održe. Najviše sam se oslanjala na stare crno – bele fotografije koje su bile polazna tačka, od njih je sve počelo i od kojih se razvijala cela ideja. Naravno, to je bio samo blagi oslonac na njih bez nekog potpuno realističnog pristupa – priča Anđela.
Dr umetnosti Bojan Otašević, između ostalog, napisao je u katalogu koji prati izložbu: „Okrenuvši se starim porodičnim fotografijama, kao nekadašnjeg osnovnog nosioca informacija o prošlosti, Anđela Micić ih svojim tehničko – tehnološkim, slikarskim rečnikom ponovo oživljava, dodajući im pored dokumentarnog i svoj emotivni upliv u prošlost koju nije nedvosmisleno doživela, ali oseća veliku potrebu da kroz ponovno buđenje takve vrste sećanja i sama učestvuje u toj prošlosti.“
Ova serija slika urađena kombinovanom tehnikom bila je Anđelin doktorski istraživački rad, posle kojeg je počela ponovo da radi ulja na platnu, kako kaže, tema je ista, samo je kolorit obogaćen.
Teodora Micić istražuje zaborav i ljudsku potrebu da zaboravi pojedine događaje i situacije.
– Imala sam potrebu da istražim zaborav koji se javlja u momentu sna, a koji je samo njegov simbolički nosioc. Bio mi je bitan i momenat tišine bez koje ne bi bilo ni sna – kaže Teodora i ističe da je zaboravu pristupila sa „pozitivne strane“, jer je potrebno nešto i zaboraviti „kako bismo lakše prebrodili neke životne okolnosti“.
Pošto je ipak, njeno primarno interesovanje grafika iako joj slikarstvo daje veću slobodu, Teodora u narednom periodu najavljuje seriju grafika.
U katalogu izložbe dr um. Bojan Otašević navodi: „…sestre Micić ne pokušavaju da osvoje nove tehničke izraze šokantnih i šokirajućih rezultata i namera. Držeći se svog mirnog, tihog načina produbljuju slikarskim postupkom svoj intimni mrak, osvetljavajući ga sigurno, nežno i postepeno na najbolji mogući način.“
Sestre Micić osnovne studije završile su na Filološko – umetničkom fakultetu u Kragujevcu, Anđela smer zidno slikarstvo, Teodora smer likovne umetnosti, modul grafika. Na istom fakultetu su završile i master studije. Anđela je doktorirala na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu na kojem je Teodora, takođe na doktorskim studijama, a radi i kao saradnik u nastavi na Filološko – umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, na Odseku za primenjenu i likovnu umetnost. Anđela je imala 14, a Teodora šest samostalnih izložbi. Obe su izlagale na više od sedamdeset kolektivnih izložbi, članice su ULUS-a i do sada su dobitnice nekoliko nagrada i priznanja.
