U Gradskom kulturnom centru Užice, otvorena je izložba crteža Milovana Dagovića Daga pod nazivom „Tragovi identiteta“ koju će publika moći da vidi do 28. novembra. Izložbu čine crteži iz ciklusa koji beleži gde je sve umetnik bio, šta mu se dešavalo od 1991. pa sve do ove godine koju je do sada videla publika u još nekoliko gradova u Srbiji, ali i užička publika u Gradskoj galeriji. Zapravo, pre nekoliko godina, Dago je najveći broj crteža sa ove izložbe izlagao zajedno sa svoja dva učenika, jer su se, kako sam kaže „tematski povezali pošto je u pitanju geometrija kao oblik izražavanja, tu je linija, a linija je tačka koja se kreće u prostoru“ kao što se i on kretao u prostoru koji mu je nametnut ratom devedesetih i kada je morao da izbegne iz Sarajeva. Dagović je poslednjih 16 godina svog radnog staža radio kao profesor vajanja i crtanja u Umetničkoj školi u Užicu.
– Volim Užice i uvek ću se rado vraćati u svoj rodni grad pa kako god bilo. Užice je naše, moje i mnogo mi nedostaje – rekao je Dagović izražavajući svoje izuzetno zadovoljstvo što su ovu izložbu otvorili njegovi bivši učenici, Filip Baralić, direktor Gradskog kulturnog centra i Slavko Luković, profesor u Umetničkoj školi u Užicu. Dagović planira da ovaj ciklus „Tragovi identiteta“ uskoro završi, a onda će da se posveti „totalnoj apstrakciji“ čiji je povod vreme u kojem sada živimo, izuzetno turbulentno i kako Dago kaže „sada neki drugi ljudi, na nekom drugom ćošku sveta doživljavaju ono što sam ja doživljavao kada je bio rat na našim prostorima“.
Filip Baralić se susreo sa stvaralaštvom Milovana Dagovića Daga kao učenik Umetničke škole u Užicu.
– Ovi crteži su nastavak jednog koncepta koji profesor Dagović razvija, možemo reći, i nekoliko decenija od kada je izbegao iz Sarajeva. Generalno, u njegovom radu možemo uočiti uticaje ruskih konstruktivista, geometrizacije i nekih arhetipa i simbola kroz koje možemo tražiti sebe – rekao je između ostalog Baralić.
Za Slavka Lukovića, takođe, Dagovićevog učenika, odnos profesor – učenik, pun poštovanja, nikada ne bledi.
– Kada je Dago počeo da predaje u Umetničkoj školi, bili smo na drugoj godini i tada se formirala specifična „Dagova družina“ koja je i van nastavnih aktivnosti nastavljala „stručno umetničko druženje“. Odlazili smo u njegov atelje i zajedno sa njim slikali i radili. Tada smo se po prvi put uživo susreli sa apstrakcijom. Dago nas je naučio kako da razmišljamo, gledamo i „čitamo“ apstraktno delo. Tako je on, pored profesora Vladana Terzića, uticao na mene da se i ja jednim delom bavim apstrakcijom – rekao je Luković dodajući da je Dagov crtež prepoznatljiv i da uvek „ima priču“ što je veoma važno, jer će takav rad „dosta dublje zaći u publiku i publika će to bolje razumeti“.
Milovan Dagović Dago (1954) rođen je u Užicu. U Sarajevu je završio Umetničku školu gde je diplomirao i magistrirao na Akademiji likovnih umetnosti, odsek Vajarstvo, u klasi profesora Alije Kučukalića. Član je ULUS-a. Izlagao je u mnogim centrima u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji, kao i u inostranstvu. Dobitnik je nekoliko priznanja i nagrada za stvaralašto, a trenutno živi i radi u Subotici.
Milovan Dagović Dago ostaviće u fond Gradskog kulturnog centra četiri svoja crteža.
