– Verujem da ćemo se i u budućem periodu sa zadovoljstvom truditi da podelimo svoja iskustva. Bilo bi nam drago da i u Srbiji i u okruženju bude još novih gondola, novih i interesantnih ponuda, a to je i nama podsticaj da budemo još bolji, ali i da idemo ispred svih tih novina, jer mi ćemo kao i uvek nastojati da idemo korak dalje, da po sadržajima i ponudama budemo pre svih – kaže Bojana Božanić
Sve je počelo 19. avgusta, na Preobraženje, 2015. godine kada je postavljen kamen temeljac na mestu gde je sada početna stanica najduže panoramske gondole na svetu, „ponosne, drugačije i jedinstvene lepotice koja krasi Zlatibor“. Ovako ju je pre godinu dana opisala Bojana Božanić, direktorka JP „Gold gondola Zlatibor“ koje se brine o njoj da uvek bude sigurna i bezbedna za radoznale korisnike, ali i svojim izuzetnim aktivnostima čini kvalitetnijim i zanimljivijim polusatno panoramsko razgledanje Zlatibora kojim se dosežu daljine i lepote zlatiborskih pejzaža, sela, ali i vrhova Tare, Durmitora, Jahorine. Sve to utiče da broj posetilaca na gondoli beleži samo uzlaznu putanju. Zlatiborska panoramska gondola bila je prva ove vrste u Srbiji, zvanično je počela da radi 14. januara 2021. godine i za nešto više od dve i po godine rada postala primer dobre prakse u celom regionu.
Devet kilometara najmodernije vazdušne trase zlatiborske gondole povezuje centar Zlatibora sa ski centrom Tornik, preko Ribničkog jezera na kojem se nalazi međustanica. Na gondoli rade 72 kabine sa po 10 mesta, dok je maksimalan kapacitet 90 kabina i 1000 putnika na sat. Gondola je do sada prevezla oko 700.000 putnika. Prvi dnevni rekord ostvaren je 16. februara ove godine kada se u jednom danu gondolom prevezlo 2.549 putnika. Ovaj rekord oboren je samo nekoliko meseci kasnije, 1. maja kada je taj broj putnika bio 3.050. Iako su u JP „Gold gondola Zlatibor“ zadovoljni i postignutim, cilj su im novi rekordi koji se mogu desiti u danima i mesecima koji predstoje ukoliko to dozvole, pre svega, vremenske prilike, tako da kretivni tim neprekidno radi na usavršavanju i inovaciji turističke ponude. Do sada se u jednoj od kabina gondole dogodila prosidba, na međustanici na Ribničkom jezeru i venčanje, planetarno poznat TV kanal Nacionalna geografija snimio je emisiju o gondoli. Cilj je da se u ponudi za turiste uvek bude interesantan i privlačan svakog dana, a organizovani su brojni besplatni sadržaji, od promocije paraglajdinga uz Paraglajdnig klub „Zlatibor“, streličarstva, preko dečijih radionica različitih sadržaja u saradnji sa saradnicima iz „Spajalice“, relaks tretmana uz „Eterični Zlatibor“, radionica prirodne kozmetike sa partnerima iz „Desvaux cosmetiques“, promocije tradicionalne ishrane sa „Zlatiborcem“, zdravih stilova života u saradnji sa „Čigotom“. Velike su i mogućnosti za razvoj i komercijalnih sadržaja. Biskopom na otvorenom, na Zlatiboru je napravljen iskorak u turističkoj ponudi, ali i muzičkom večeri na vrhu Tornika.
Ovde sigurno nije kraj. Već se za zimsku sezonu priprema ponuda novih sadržaja čija će okosnica biti promocija nordijskog skijanja i zabave na otvorenom.
A putnici gondole su brojni posetioci Zlatibora i iz zemlje i inostranstva, iz Indije, Kine, Pakistana, Egipta, Malte, Ruske Federacije, iz svih bivših jugoslovenskih republika i mnogih drugih zemalja.
Ideja o gondoli na Zlatiboru rodila se u prošlom veku, a put izgradnje nekoliko decenija kasnije, nije bio lak, već pun izazova i zahtevao je mnogo rada, truda i energije. Bilo je potrebno pet godina da se prevaziđu sve prepreke, sama gradnja bila je lakši deo u toj celokupnoj komleksnoj situaciji.
Ukupna vrednost investicije je 13,5 miliona evra i sav novac obezbeđen je iz opštinskog budžeta pa je ovo bilo i najveće investiciono ulaganje u istoriji opštine Čajetina. Kredit je otplaćen i pre nego što je bila obaveza u skladu sa bankarskim ugovorom, a sredstva su počela da se slivaju u budžet od komunalnog opremanja i prodaje placeva čim je gradnja počela. Gondola sada funkcioniše potpuno samostalno, a sve što je u nju uloženo, višestruko se vraća. Osim redovnih tehničkih pregleda instalacije koja se obavlja da bi putnici bili bezbedni i sigurni, u gondolu se i dalje ulaže da bi celom sistemu bio obezbeđen besprekoran rad, ulaže se u edukaciju i usvašavanje zaposlenih, u nabavku dodatne opreme za gorsku službu spasavanja, uređenje cele trase, međustanice na Ribničkom jezeru, poslednje stanice na Torniku, u završetak poslovne zgrade, a sve uz poštovanje ekoloških principa i promocije zdravih stilova života i sve u saglasju s prirodom.
O tome, zašto je Gold gondola primer dobre prakse, ko sve želi da prihvati i primeni stečena iskustva ove zlatiborske atrakcije, Bojana Božanić, direktorka JP „Gold gondola Zlatibor“ kaže:
– Za dve i po godine poslovanja, Gold gondola je zaista postala primer dobre prakse. To sam zaključila na osnovu dosta upita iz drugih mesta iz Srbije, ali i iz okruženja, iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, sa željom da dođu i da se informišu kako naša gondola radi i da na osnovu informacija o našem uspehu koje često delimo u medijima, prenesu naš primer kod sebe ili da daju ideju kako bi sličan projekat mogao biti realizovan u njihovim sredinama. Moram da kažem da smo se i mi oslanjali i često koristili iskustva koja su nam nesebično delili naši partneri iz „Skijališta Srbija“ iz Olimpijskog centra „Jahorina“ iz „Skijališta Crne Gore“. Svake godine najmanje dva puta posećujemo ova skijališta, razmenjujemo iskustva, a ustalili smo i telefonsku komunikaciju sa njima. Razmenjujemo iskustva i sa skijalištima u Evropi i sa našim proizvođačima opreme, ali i sa skijalištima sa kojima nas oni povežu u Švajcarskoj, Austriji, Italiji, Francuskoj – kaže Bojana Božanić i dodaje:
– Veoma je lepo kada imamo mogućnost da potencijalnim partnerima, firmama ili opštinama koje žele da grade ovakav objekat prenesemo naša iskustva i eventualno neke nedoumice i skrenemo pažnju na prepreke na koje smo nailazili tokom gradnje gondole ili prilikom planiranja čitavog projekta pa i same ideje koja se dugo „krčkala“ i u našim glavama. Da ukažemo kako da preskoče neke problemčiće na koje smo mi nailazili i našta je posebno potrebno da obrate pažnju. Spremni smo da jasno pokažemo i koji su troškovi funkcionisanja gondole, koje su potrebe za radnicima, kakva je to vrsta održavanja instalacije, na koji način prihodujemo, na koji način privlačimo putnike i drugo. Zaista nam je zadovoljstvo što smo svojim savetima učestvovali i u otvaranju gondole u Kotoru. Verujem da ćemo se i u budućem periodu sa zadovoljstvom truditi da podelimo svoja iskustva. Bilo bi nam drago da i u Srbiji i u okruženju bude još novih gondola, novih i interesantnih ponuda, a to je i nama podsticaj da budemo još bolji, ali i da idemo ispred svih tih novina, jer mi ćemo kao i uvek nastojati da idemo korak dalje, da po sadržajima i ponudama budemo pre svih.
