Komposti su prirodna đubriva nastala mikrobiološkim razlaganjem različitih vrsta organskih materija (biljnog porekla) pri čemu je neophodno da je sav materijal zdrav i bez štetnih ostataka pesticida, teških metala, antibiotika i mikotoksina. Kompost se priprema u odvojenom delu bašte, najbolje u senci i to na zemljištu, u drvenim ili žičanim sanducima, korpama ili u komposteru. Za spravljanje komposta koriste se biljni ostaci i drugi organski zdravi otpaci kao što su: ostaci povrća, trava, lekovitog bilja, lišća, slame, pepeo, živinski izmet, komina i dr.
Na površini za kompostiranje prvo se stavlja drenažni sloj debljine oko 10 cm (grančice, kukuruzovina) a zatim se naizmenično ređa sloj svežih ili suvih organskih otpadaka i zemlje, a na dva do tri mesta i sloj svežeg stajnjaka (radi brže razgradnje) ili se ubacuju odgovarajući preparati za kompostiranje. Humka se završava slojem zemlje. Visina humke za kompostiranje je od 50 do 80 cm (niža humka-brža razgradnja), širina do 150 cm i proizvoljna dužina. Cela masa mora biti umereno vlažna (zaliva se po potrebi) i neutralne reakcije (dodaje se između slojeva negašeni kreč). Gomila se ne sabija ili se malo sabija. Zreo kompost je ujednačenog izgleda tamnosmeđe do crne boje. U letnjem periodu potrebno je 10-14 nedelja, a u zimskom periodu 14-18 nedelja da se organska masa raspadne i da kompost bude spreman za upotrebu. Kompost je potrebno povremeno promešati, kako se ne bi ubuđao, kako bi dobio dovoljno kiseonika i čim pre pretvorio u nama potreban humus.
Korišćenje komposta, kao dodatka zemljištu, ima brojne pozitivne efekte. Kompost poboljšava fizičke, hemijske i mikrobiološke osobine zemljišta. Ispoljava pozitivne efekte na rast i zdravlje biljaka, kao i na kvalitet plodova. U kompostu gljivice stvaraju huminske kiseline koje sadrže hraniva koja se zadržavaju oko korenovog sistema biljaka. Gljivice su ključne za rast biljaka jer oslobađaju azot i ugljenik. Takođe, neke od njih luče antibiotike koji eleminišu patogene bakterije. Kompost zbog svoje tamnosmeđe boje apsorbuje više svetlosti što dodatno zagreva zemljište. Kompost povećava poroznost i rastresitost zemljišta, što direktno utiče na efikasniju aeraciju i dublje prodiranje korenovog sistema biljaka. Mikroorganizmi sadržani u kompostu pružaju višestruku korist. Razgradnjom organske materije, mikrorganizmi menjaju hemijsku struktutu hraniva u oblike koje biljke u potpunosti mogu da iskoriste. Biljke gajene upotrebom komposta donose kvalitetnije i ukusnije plodove sa nižim sadržajem nitrata.
Namena ovog visokokvalitetnog organskog đubriva je višestruka. Uz upotrebu stajnjaka, kompost je nezamenjivo i osnovno đubrivo u organskoj bašti. Najčešće se koristi kao dodatak supstratima u proizvodnji povrća i cveća. Na ovaj način smanjuje se i upotreba veštačkih đubriva.
Veljko Joksimović, savetodavac iz oblasti ratarstsva i povrtarstva
