Prioritet je proširenje deponije

– Projekat proširenja se finasira iz sredstava Evropske banke za obnovu i razvoj i Francuske razvojne agencije. Sve što smo planirali da radimo, radi se po procedurama Evropske banke. Te aktivnosti su u završnoj fazi i uskoro očekujemo prve tendere -rekao je za „Vesti“ mr Momir Milovanović, direktor JKP „Duboko“ Užice.

Kada sumirate rezultate, šta biste izdvojili kao najznačajnije za proteklu godinu?

Godina koja je iza nas bila je izazovna i teška. Radimo detaljnu analiza našeg poslovanja za 2023. godinu, poredimo rezultate sa prethodnim godinama, na osnovu toga pravimo strategiju ili projekcije za 2024. godinu. Radimo u specifičnim uslovima težak i odgovoran posao.

Za nas je veoma važno da smo Program poslovanja za 2023. godinu ostvarili sa 95 odsto, od onoga što smo planirali, što uopšte nije bilo lako i jednostavno. Sav otpad koji je sakupljen u 2023. godini prevežen je u „Duboko“ iz devet lokalnih samouprava.

Takođe, imali smo rekordne investicije kada je u pitanju nabavka nove opreme jer smo uložili 100 miliona dinara sopstvenih sredstava. Vrlo je važno istaći da nemamo kreditno zaduženje i da nemamo subvenciju od osnivača, tako da sve što nabavljamo činimo iz sopstvenih sredstava.

Šta su prioriteti po planu i programu za ovu godinu?

Za nas je vrlo teško odrediti šta su prioriteti. Postoji više aktivnosti koje treba da uradimo u 2024 godini:
– Treba da proširimo svoje kapacitete, kada je u pitanju prostor za deponovanje;
– Izgradimo postrojenje za preradu/prečišćavanje procedne deponijske vode;
– Izgradimo postrojenje za Mehaničko biološki tretman otpada;
– Modernizujemo centar za selekciju otpada;
– Nabavimo nova transportna sredstva i radne mašine.
To su za nas sve prioriteti koji su povezani jedan sa drugim.

Kakvi su rezultati i koje količine su izdvojenog selektovanog otpada? Čega ima najviše, a šta ima najveću cenu na tržištu?

Drugu godinu zaredom ostvarićemo pozitivan rezultat u našem poslovanju, što je za nas od izuzetne važnosti, a to je važno i za osnivače „Dubokog“. Ako znamo da smo u prethodnim godinama poslovali sa gubitkom ovaj pozitivan rezultat govori da smo uložili puno rada i napora da bismo postigli pozitivan rezultat.

U 2023. godini izdvojili smo oko 1500 tona, što je do sada najviše sekundarnih sirovina. Najviše je izdvojeno kartona i to preko 700 tona, a najveću cenu na tržištu ima aluminijum odnosno limenke. Cilj je da se Centar za selekciju modernizuje i da se izdvaja što više selektovanog otpada.

Koje opštine osnivači se izdvajaju po najvećim količinama selektovanog otpada?

U 2023. godini počeo je da se realizuje projekat „OD-VA-JA-MO“. U svim lokalnim samoupravama koje su u sistemu „Dubokog“, kroz ovaj projekat podeljen je veliki broj komunalne opreme odnosno kamiona, kontejnera, kanti.
U tabeli je prikazan broj i vrsta komunalne opreme koji podeljen JKP u sistemu Dubokog.

Najveće količine primarno selektovanog otpada prijavljuju gradovi Užice i Čačak, jer imaju najveći broj stanovnika. Te količine otpada koje se prijavljuju kao primarno selektovan otpad ne ispunjavaju kriterijume da bi u potpunosti bili prihvaćeni kao primarno selektovan otpad.

U proteklom periodu određen broj lokalnih samouprava nije imao uvedenu primarnu selekciju otpada na mestu nastanka. Kroz projekat „OD-VA-JA-MO“ dobili su neophodnu opremu i počeli sa primarnom selekcijom otpada. Najkvalitetniji primarno selektovan otpad dolazi iz opštine Kosjerić.

Kako unaprediti primarnu selekciju otpada?

Kada pričamo o primarnoj selekciji otpada, prvi korak je da se obezbedi potrebna komunalna infrastruktura, da građani mogu primarno selektovan otpad da odlože u posude koje su predviđene za tu vrstu otpada.

Drugi korak je neposredni razgovor sa građanima, a naročito sa građanima koji žive u kolektivnom stanovanju odnosno u stambenim zgradama. Mislim da nije dovoljno postaviti komunalnu opremu, već treba sa građanima razgovarati na terenu.

Koje količine otpada se deponuju?

U 2023. godini primqeno je 97.677,69 tona komunalnog otpada, od koga je 89.338,30 tona odloženo na telo deponije, što iznosi 91,46% od ukupne količine primljenog otpada. Svake godine povećavaju se količine otpada koje se primaju u „Dubokom“.

Važno je istaći da otpad koji tretiramo u Centru za selekciju, njegova iskorišćenost je 40,42 odsto.

Kada počinju radovi na proširenju tela deponije i kako će biti finansirani?

Kada je u pitanju proširenje tela deponije, potrebno uraditi puno pripremnih radova. Projekat proširenja se finasira iz sredstava Evropske banke za obnovu i razvoj i Francuske razvojne agencije. Sve što smo planirali da radimo, radi se po procedurama Evropske banke. Ispred Evropske banke aktivnosti sprovode njihovi konslutanti koji su angažovani na pripremi tendera i raspisivanje nabavki za izvođenje radova. Te aktivnosti su u završnoj fazi i uskoro očekujemo prve tendere da se objave.

Sa kojim se problemima suočavate?

Svi mi koji se bavimo ovim poslom osnovni problem je nedostajući prostor za deponovanje otpada. Pored toga imamo i problem dotrajalosti opreme koja je instalirana u Centru za selekciju otpada, gde je neophodan da se uradi veliki remont. U nedostatku primarno selektovanog otpada u Centru za selekciju koristimo pomešani komunalni otpad, što u našem radu predstavlja velike probleme i imamo veliki broj zastoja u radu.

Koliko imate zaposlenih i da li je to dovoljan broj?

U poslednje četiri godine broj zaposleni je skoro isti, trenutno imamo 84 zaposlena radnika. Postoji potreba za većim brojem radnika za rad u Centru za selekciju i u delu održavanja jer svake godine nabavljamo novu opremu, tako da nije dovoljan postojeći broj radnika koji radi na održavanju.

Šta je najpotrebnije nabaviti od opreme i vozila?

Potrebno je svake godine zanavljati vozni park, nabavljati nove kamione i prikolice. Uslovi u kojim mi radimo kamioni mogu maksimalno da izdrže pet do šest godina. Na telu deponije potrebno je nabaviti buldožder i kompaktor.

Kakvi su efekti i održivost realizovani projekata za kabasti otpad, podelu kanti za odvajanje otpada u domaćinstvima?

Mi smo u proteklim godinama sprovodili određene projekte, ti projekti su aktivni i potrebno je da se nadograđuju. Mi nemamo pravo kada dobijemo određeni projekat i kada se završi njegova realizacija da prestanemo da ga sprovodimo. Jer svaki donator koji daje sredstva traži da ti projekti opstanu i da se nadograđuju. Kada dolaze u kontrolu traže da vide kako funkcionišu projekti koje su finansirali u prethodnim godinama. Mi imamo obavezu da im to pokažemo i da pogledaju i na terenu.

Na čemu treba insistirati u narednom periodu?

Moramo podizati kapacitete komunalnih preduzeća. Ali, moramo više raditi i na terenu sa građanima kako bi u potpunosti zaživela primarna selekcija otpada na mestu nastanka. Iz dosadašnjih analiza videli smo da je veoma dobra primarna selekcija otpada u individualnim domaćinstvima, ali da je loša gde je kolektivno stanovanje, odnosno u stambenim zgradama. U narednom periodu treba preko upravnika zgrada organizovati sastanke na temu primarne selekcije otpada kako bi se građani maksimalno uključili jer je to naša zakonska obaveza. Onaj ko generiše otpad, u obavezi je da plati njegovo zbrinjavanje i da ga selektuje ili razvrstava na mestu nastanka.