U Čitalištu užičke Narodne biblioteke, 15. marta, predstavljena je knjiga „Otpisanaˮ Mitre Mitrović o kojoj su govorili, priređivač – istoričar i prevodilac dr Veljko Stanić, istoričarka umetnosti dr Stanislava Barać i novinar, Manjo Vukotić, osnivač i direktor izdavačke kuće „Vukotić media“ koja je knjigu prošle godine i objavila.
Mitra Mitrović (1912–2001) bila je učesnica Narodnooslobodilačke borbe i prva ministarka u istoriji Srbije. Osnovnu školu završila je u Požegi u svom rodnom mestu, a gimnaziju u Užicu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1934. godine na odseku za slovensku filologiju i književnost. Tokom studija prvi put se susrela sa komunističkim idejama. Od 1931. uključila se u napredni omladinski pokret, a 1933. postala je član Komunističke partije Jugoslavije. Veliki doprinos dala je u borbi za ženska prava i slobodu. U periodu Kraljevine Jugoslavije bila je jedna od osnivačica Omladinske sekcije Ženskog pokreta i urednica lista za žensku emancipaciju „Žena danas“ (1936–1940). Učestvovala je u organizovanju Antifašstičkog fronta žena, bila član redakcije lista „Borba“ u ratu i većnik AVNOJ-a. Posle rata, kao jedna od najistaknutijih bivših partizanki, zauzimala je najviše partijske i državne funkcije u zemlji.
Manjo Vukotić, novinar, nekada dugogodišnji glavni urednik nekoliko dnevnih listova kao i „Večernjih novosti“, jedno vreme i direktor kompanije „Novosti“, a od 2013. godine, osnivač i direktor izdavačke kuće „Vukotić media“, rekao je da su jedan od izdavačkih pravaca ove izdavačke kuće memoari i biografije.
– Ovo je prvi put da objavimo memoare jedne žene i veliko mi je zadovoljstvo što smo se usudili da to uradimo iako su vremenski ograničeni. Radi se o periodu pre Drugog svetskog rata, kada je jedna devojka, koja sama kaže u svojim memoarima da je kosu prala u kišnici, kćerka borca sa Solunskog fronta koji je umro od tifusa, proživela sa svojom majkom, sestrom i tri brata uzbudljivo, teško detinjstvo. Devojka tog porekla iz Požege uspeva, što je meni uvek bilo impresivno kada je reč o takvim ličnostima, da se u Beogradu koji već pomalo ključa, opredeli za jedan put, vrlo riskantan, pomalo avantura, težak izazov, a to je da se posveti idejama komunizma. Izvanredan student književnosti, zanesenjak, borac – rekao je Vukotić podsetivši na značajne datume koji su obeležili život Mitre Mitrović koja je i prva supruga Milovana Đilasa od 1936. do 1952. godine.
– Branila je svog supruga 1954, da ne objašnjavam šta je to tada značilo za taj režim, da bi već u pedesetoj godini sa tom mudrošću i pameću, briljantnog stila i dara za književnost otišla u penziju – istakao je Vukotić.
Stanislava Barać, između ostalog je navela da se u knjizi „Otpisana“ spaja zavičajna, lokalna – jugoslovenska i globalna istorija i u svakoj od njih Mitra Mitrović ima izuzetno mesto zbog onog što je radila kao intelektualka, kao članica komunističkog, ali i širokog, ženskog pokreta koji se nadovezao na već postojeći u tadašnjoj Jugoslaviji, ali kojeg je pokrenula nova generacija žena i učinila ga drugačijim. Knjiga je važna i zato što postaje dragocen naučni, istorijski izvor, jer popunjava prazninu koja je do sada postojala u istraživanjima svih ovih pokreta pre Drugog svetskog rata, tridesetih godina, koje su sve više predmet interesovanja domaće i inostrane naučne javnosti. „Otisana“ se može čitati i kao književno delo, kao roman o odrastanju i političkom sazrevanju jedne generacije „zahvaljujući stilu, britkom, neposrednom, živom“ i zato „što to jesu autobiografski zapisi koji su ostali u fragmentima, a koje je priređivač Veljko Stanić pažljivo povezao“, rekla je Stanislava Barać.
Dr Đorđe Stanić kaže da je rukopis knjige „Otpisana“ čekao na objavljivanje pola veka, a njenom promocijom u Užicu Mitra Mitrović se na simboličan način vratila svom zavičaju, kući. Živela je „dugo, burno, zanimljivo, opasno, ispunjeno u svakom pogledu“ i „mnogo istorije“ stalo je u njen život koji se može posmatrati kroz različite kontekste. Bila je svesna svog učešća u istoriji. Ove memoare pisala je sedamdesetih kada je bila u ozbiljnim godinama, daleko od političke moći, već veoma dugo u penziji, udaljena od određenih ljudi i tema, odlučna, kako ističe Stanić, „da rekonstruiše ono što je bio njen misaoni put, njen vlastiti razvoj“, ali očima i analitikom istoričarke o periodu koji se završava pred Drugi svetski rat.
– Ona nije bila samo tek jedna revolucionarka, ilegalka, partizanka, ministarka, žena koja je postigla mnogo, već je bila i žena koja se preispitivala, evoluirala uključujući i političke prilike – rekao je Stanić. Prema njegovim rečima, Mitra Mitrović u političkom smislu bila je otpisana, međutim, ona samu sebe rehabilituje pisanjem.
Ovom prilikom, Manjo Vukotić je naveo da „Vukotić media“ priprema novu knjigu i to o Slobodanu Peneziću Krcunu, koja će biti „prva prava biografija o čoveku o kojem ima toliko priča i kontraverzi“ do njegove zagonetne smrti.
