Na naučnom skupu „Res publika“ predstavljena su nova istraživanja užičkog kraja u ratu 1941-1945.godina. Užice i ovaj kraj imaju veliko istorijsko nasleđe, a u istraživanju je učestvovalo 10 istoričara čiji radovi su objavljeni u zborniku. Radovi daju pregled događaja od aprilskog rata do sloma „Užičke republike“ i posledice posle sloma. Do novih saznanja istoričari su došli, jer su otvorene arhive koje ranije nisu bile dostupne ili istraživane. Pre svega, arhiva Državne bezbednosti, delimično u Arhivu Srbije i Vojnom arhivu.
Naučni skup su organizovali Istorijski arhiv Užice i Institut za savremenu istoriju iz Beograda u okviru programa Užice-prestonica kulture Srbije 2024.
Istoričar Bojan Dimitrijević, zamenik direktora Instituta za savremenu istoriju naveo je da su u radovima analizirani pravni aspekti „Užičke republike“, zatim Vlada generala Nedića, odnos prema civilnom stanovništvu, kao i žrtve tokom revolucionarnog terora po odlasku okupatora, odnos Ravnogorskog pokreta prema muslimanima u Raškoj oblasti…
– Cilj nam je da kroz ove radove ponudimo užičkoj publici iz nekoliko novih uglova sagledavanje Drugog svetskog rata, jer taj rat još uvek kod nas nije ispričana priča. U svom radu bavio sam se najviše Vladom generala Nedića i ustaničkim pokretima, pogotovo Ravnogorskim pokretom. Taj sukob između Srpske vlade i Ravnogorskog pokreta na ovom prostoru je na neki način sklonjen od istorije, jer nijedna, ni druga strana nisu bili pobednici – rekao je Dimitrijević.
Drugi svetski rat još uvek privlači pažnju, doprinosi dijalogu o nečemu što je bilo u prošlosti, a što možda nije na adekvatan način objašnjeno do danas. Istoričari su se u svojim radovima objavljenim u zborniku, po rečima Dimitrijevića potrudili da budu dopadljivi za ljude koji se ne bave baš naukom, već da mogu nešto novo da saznaju.
– Ovde smo otvorili one arhive koje do sada nisu bili otvoreni ili nisu adekvatno istraživani o temama u periodu 1941-1945. – zaključio je Dimitrijević.
Direktor Istorijskog arhiva Željko Marković objasnio je da iz Užica je teško istraživati fondove koji se nalaze u Beogradu, tako da je dosta praktičnije, ekonomičnije i efikasnije da to radi Institut gde su sve doktori nauka i oni su sa svojim radovima nam izašli u susret.
– Koliko je tema interesantna pokazuje i dolazak gostiju iz Arhiva Bosne i Hercegovine, pomoćnika načelnika Opštine Srebrenice, direktora Turističke organizacije Tara-Drina… – istakao je Marković.
Kako je najavljeno ovaj skup u narednom periodu imaće regionalni karakter i održavaće se pod nazivom “Res publika” jedanput godišnje u organizaciji Istorijskog arhiva Užice.
