Pitanje za nadležne, da li je užička Železnička stanica nakon rekonstrukcije plaćene novcem građana u iznosu od 35 miliona dinara, bezbedna kako za putnike, tako i za zaposlene?
Betonske nadstrešnice na peronima, su potpuno propale i sa njih se cedi i lije voda preko električnih kablova i samo je pitanje kada će pasti. Klupe ispod nadstrešnice su potpuno mokre i na njih putnici ne mogu ni da sednu. Ventili na česmama na peronima su zavrnuti, jer bi voda kroz propale cevi plavila kancelarije ispod, na isti način je u kancelarijama izbijala i kanalizacija. Kako kažu zaposleni, elektroinstalacije nisu zamenjene, a pošto stanica nije priključena na toplovod i u kancelarijama se koriste TA peći, kllime i grejalice, mreža je preopterećena i u strahu su od požara, a kao zaposleni nemaju nikakvu mogućnost da situaciju promene ili ukažu na probleme jer se “za sve pita uprava u Beogradu“. Drenaža takođe nije urađena pa su zidovi stanice stalno mokri, obrasli mahovinom i propali, a zbog vode i leda, zabranjeno je i kretanje spoljnim stepenicama.
Izvođač radova je bila firma “BMC Konekt“ i kako je navedeno u tadašnim SNS hvalospevima rekonstruisana Železnička stanica je ukras „Infrastrukture železnice Srbije“ i grada Užica“. Jedino što je od “kozmetičke rekonstrukcije” vidljivo je ofarbana fasadna cigla, za šta bi pošten moler uzeo ne više od 500 evra sa sve farbom…Tako da i rekontrukcija užičke Železničke stanice može da uđe u anale “Kako je plačkana Srbija”.
