Period prethodnih grejnih sezona, zaključno sa poslednjom, bio je jako nepovoljan, pa se nadam da će buduće grejne sezone biti povoljnije. U kom pravcu će cene energenata kretati u budućem periodu, rano je govoriti, osim pred samu grejnu sezonu kada ćemo znati od čega će zavisiti i cena grejanja – navodi Branko Filipović, direktor užičke toplane.
Leto je vreme za remont kotlarnica „Gradske toplane Užice“ i radove na zameni dotrajalih toplovoda kako bi užička toplana spremno dočekala narednu grejnu sezonu. Konkretno, o kojim radovima je reč?
Službe pripreme i razvoja sa održavanjem imaju pune ruke posla. Potrebno je sve uočene nedostatke u prethodnoj grejnoj sezoni na sistemu otkloniti i dodatno unaprediti kako bismo mirno i potpuno spremni ušli u novu grejnu sezonu. Ovoga leta veliki je naglasak na samim kotlovskim postrojenjima, pa se najviše ulaže u kotlarnice „Lipa“, „Blok Zlatibor“, „Kasarna“, K05 i „Aleksića most“. Remontujemo kotlove poput onog u „Bloku Zlatibor“, uz zamenu gorionika, što će koštati oko 4-5 miliona dinara, kao i sisteme za održavanje pritiska, toplovodne pumpe, senzoriku i drugo. Nismo ni same toplovode zapostavili – rekonstruisano je čvorno mesto kod Crkve Svetog Marka i šahte na Aleksića mostu. Radi se i kod „Higijenskog zavoda“, a zamenili smo i dotrajalu izolaciju ispod „Zelene pijace“. Takođe, ništa manje bitno, preventivno je ulagano u same podstanice. Menjane su pumpe, izmenjivači toplote, zaporna i regulaciona armatura. Dosta je započeto, ali ne sumnjam da će planirano biti i završeno, a sistem spreman za 1. oktobar – najpre za tople probe, i kasnije za početak grejne sezone 15. oktobra, koja traje do 15. aprila.
Koliko građani Užica, korisnici vaših usluga, i privreda duguju užičkoj toplani za grejanje?
Prvo moram istaći da su Užičani redovni platiše i da imamo jedan od boljih sistema naplate. Za toplanu je stepen naplate oko 96-97 odsto. Međutim, u sistemu velikih brojeva dug određenog broja nesavesnih platiša godinama unazad akumulirao se na vrtoglavih 156 miliona dinara i predstavlja zaista značajna „zarobljena“ sredstva. Kod privrede je drugačija slika, pa dug stariji od godinu dana manji je od 2 miliona dinara i može se smatrati bez uticaja na poslovanje. Sve ukupno, dug je zaista veliki i predstavlja opterećenje za samu toplanu.
O kakvim subvencijama se radi i koliko je cena grejanja tržišna?
U vremenu energetske krize rekao bih da imamo veliku pomoć i grada i države po ovom pitanju, a i sama toplana snosi veliki deo troškova za uslugu isporuke toplotne energije. Preko Centra za usluge socijalne zaštite i Ministarstva energetike subvencionišu se energetski ugroženi kupci. Takođe, cena usluge koja se fakturiše građanima je ispod ekonomske, pa tako po prvi put u istoriji toplana Srbije, od 2023. godine, ovaj sektor ostvaruje negativno poslovanje, što direktno proizilazi iz nesklada troškova energenata i prihoda. Tako da se gotovo u čitavoj Srbiji, pa i u Užicu, naplata toplotne energije za građane ne vrši po ekonomskoj ceni, već je subvencionisana od Republike, gradova i opština, pa i samih toplana.
Šta se dešava na tržištu energenata u vremenu ratnih sukoba i krize? Postoji li značajno pomeranje cena energenata koje može uticati na cenu isporuke toplotne energije građanima Užica?
Samo tržište je nestabilno i nepredvidivo proteklih godina, poljuljano, rekao bih, od perioda korone pa do današnjeg dana raznim krizama i ratovima. U tako nestabilnim uslovima nezahvalno je iznositi bilo kakve dugoročne prognoze i predviđanja, a rekao bih da je ključna uloga države da obezbedi stabilne i povoljne uslove snabdevanja prirodnog gasa i nafte. Period prethodnih grejnih sezona, zaključno sa poslednjom, bio je jako nepovoljan, pa izražavam nadu da će buduće grejne sezone biti povoljnije. U kom pravcu će cene energenata ići u budućem periodu, rano je govoriti, osim pred samu grejnu sezonu.
Koji vam je najveći problem u komunikaciji sa korisnicima vaših usluga, ima li problema sa stambenim zajednicama?
Kako JKP „Gradska toplana Užice“ na svom sistemu ima gotovo 6.400 korisnika usluge, što prevedeno znači da gotovo 20.000 građana koristi našu uslugu, potpuno je normalno da ima problema na sistemu. Ono što je bitno jeste da kao sistem probleme uviđamo i otklanjamo. Ključ uspešne komunikacije između građana, stambenih zajednica i toplane je upravo upravnik stambene zajednice. I zahvaljujući njima, poslednjih godina imamo sve bolju komunikaciju i probuđenu svest da građani i stambene zajednice upravljaju svojom imovinom.
Mogu li građani tokom letnjeg perioda proveriti instalacije za grejanje u svojim stanovima, ako su sistemi prazni i u radijatorima nema vode? Kome mogu da se obrate i ko snosi troškove?
Građani mogu i moraju proveriti instalacije u svojim stanovima i zajedničkim prostorijama. Upravo treba da se obrate upravniku za probleme, koji će ih u dogovoru sa toplanom otkloniti. U zavisnosti od problema, trošak snose ili stanari pojedinačno ili čitava stambena zajednica. Ali ključno je da upravnik bude upoznat, jer on jedini ima pravo da traži pražnjenje i punjenje sistema za grejanje.
