Ovogodišnji rod maline u Srbiji mogao bi da bude među najmanjim u poslednjih nekoliko godina, procenjuju predstavnici proizvođača. Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović kaže da bi ukupan prinos mogao da dostigne najviše 15.000 tona, ukoliko vremenske prilike do berbe budu povoljne.
Kako navodi, prošlogodišnja suša ostavila je ozbiljne posledice na mlade izdanke, zbog čega je veliki broj zasada oslabljen. Berba se u nižim krajevima očekuje za petnaestak do dvadeset dana, dok će u brdskim područjima početi nešto kasnije.
Malinari očekuju da početna otkupna cena bude oko 550 dinara po kilogramu. Konačna cena, kako ističu, zavisiće od izvoza i stanja na međunarodnom tržištu, gde bi ponuda mogla da bude smanjena zbog štete od mraza u Poljskoj, jednom od najvećih proizvođača maline u Evropi.
Predstavnici proizvođača upozoravaju i da se broj površina pod malinom poslednjih godina smanjuje. Mnogi zasadi nisu adekvatno održavani zbog dugotrajnog nezadovoljstva cenom i visokih troškova proizvodnje.
Predsednik Saveza udruženja „Srpska malina“ Milutin Živković kaže da je zbog nestabilnog tržišta smanjio proizvodnju i da je slična situacija i kod drugih malinara. Prema njegovim rečima, dobar rod ove godine očekuje se samo na delu plantaža koje nisu pretrpele oštećenja od prošlogodišnjeg mraza.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je Srbija prošle godine proizvela nešto više od 82.000 tona malina, što je znatno manje u odnosu na rekordnu 2018. godinu, kada je rod premašio 127.000 tona.
