Програм је обухватио изложбу о забранама српске ћирилице, предавања о положају ћириличког писма и културној баштини овог краја, као и посету манастиру Рачи.
Централни део манифестације одржан је у Музеју ћирилице, где је представљена изложба „Забране српске ћирилице”, чији су аутори проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић. Изложба приказује историју српске ћирилице од 18. до 20. века, указујући на периоде забрана и притисака на њену употребу, али и на истрајност у очувању националног писма.
Манифестацију је отворио председник општине Бајина Башта Миленко Ордаги, након чега је проф. др Александар Милановић, директор Музеја ћирилице, одржао предавање „Данашњи статус ћирилице у Републици Србији”. Говорећи о положају српског писма у савременом друштву, посебно је указао на изазове дигиталног доба, али и на могућности које дигитализација пружа за афирмацију и очување ћирилице за будуће генерације.
У оквиру програма организована је посета манастиру Рачи, једном од најзначајнијих духовних и културних средишта овог краја. Манастир је познат и по рачанској преписивачкој традицији, која је оставила значајан траг у историји српске писмености и културе.
О културно-историјском наслеђу Бајине Баште и Подриња говорило се и на предавању историчара Марка Ковачевића, одржаном у свечаној сали општине. Предавање је обухватило значајне локалитете, историјске догађаје и личности, као и околности које су обликовале идентитет овог краја.
„Дани европске баштине” заједнички су програм Савета Европе и Европске комисије, који се у Србији обележава од 2003. године под покровитељством Министарства културе. Бајина Башта и планина Тара биле су домаћини централне манифестације и 2005. године, када је одржана под називом „Земља – наше наслеђе”.
Овогодишњи програм још једном је указао на значај очувања и промоције културног наслеђа, уз поруку да су ћирилица, језик и традиција важан део савременог идентитета који треба неговати и преносити будућим генерацијама.
Učitavanje komentara...