На подручју Златиборског округа, већ неколико задњих година периодима кишног времена долази до појаве бактериозне пламењаче малине. У овој години после појаве града створили су се услови продор овог патогена биљно ткиво. Дуг кишни период створио је услове за ширење болести. Симптоми су веома уочљиви и брзо се шире тако да забринути произвођачи често обраћају за помоћ. Бактерија Псеудомонас сyринге је паразит великог броја дрвенастих и зељастих биљака и опште присутна у животној средини.
Карактеристичани симптоми болести испољавају се најчешће вршним деловима изданка и манифестује се губитком тургора, биљка изгледа као да је поliveна врелом водом. Ове године симптоми се јављају на деловима који су захваћени градом или на парцелама са слабијим проветравањем. Кишни период и ниже температуре створили су услове за развој и ширење овог обољења. Бактерија презимљава у пупољцима и као епифит на изданцима. Инфекција се остварује преко хидатода дуж обода лиске или преко стома или повреда.
Симптоми се испољавају у виду уљастих, касније мрких пега које се прво јављају дуж обода лиске, а затим се шире дуж лисних нерава захватајући већи део лисне површине. Оболело ткиво је влажног изгледа,а касније постаје суво. Појава бактеријског ексудата на наличју листа је карактеристичан знак болести.
Заражене родне гранчице црне и суше се. За настанак инфекције су погодне временске прилике са високом влажношћу и нижим температурама тако да се ово обољење најчешће и јавља у касно пролеће или ређе у јесењем периоду. За заштиту малине од бактеријских обољења битан је интегрални приступ који обухвата оптималну употребу агротехнике, као и фитосанитарних и хемијских мера. Адекватан систем узгоја утиче на проветреност, тј.смањење превелике влажности која одговара фитопатогеним бактеријама.
Оптималне формулације и количине ђубрива одређују бујност биљке и отпорност. Поред коришћења здравог садног материјала, треба имати у виду да се инокулум налази и на другим биљкама у окружењу, тако да је неопходно обратити пажњу на уништавање коровских биљака у засаду и око њега. Повећање осетљивости према патогену утиче превелика бујност услед примене већих количина азотних ђубрива. Хемијска заштита се своди на коришћење препарата на бази бакра у неорганском и органском облику у зависности у којој фази развоја је биљка.
Добра вест је да стабилизацијом временских прилика тј.смањењем влажности и повећањем температуре инфекција стаје и биљка се опоравља уколико није превише оштећена.
Зорица Лазић, дипл.инж. заштите биља
Učitavanje komentara...