-Ужице је некад био град иако се звао општином, а сада када се зове градом претвара у касабу. У формалном смислу даје нам се титула сердара и војводе, а годинама уназад Ужице умире и урушава се, суштина је замењена формом – наводи носилац листе Ужичке одбрамбене лиге (УОЛ), адвокат Михаило Крстић и додаје “не обећавамо ништа осим истинског деловања у ужичком парламенту, јер очигледно власт нема комуникацију са грађанима.“
Зашто сте се одлучили на излазак на локалне изборе и намеру да делујете институционално, кроз ужичку Скупштину?
Ужичка одбрамбена лига је удружење грађана које је желело да властима укаже на акутне градске проблеме, али не у предизборној кампањи већ кроз акције у претходном периоду, не размишљајући о политици. Увек ћемо сматрати да грађани Ужица најбоље препознају проблеме свога града. Од власти смо испоштовани формално, али не и суштински. Схватили смо да ће градска власт имати још мање разумевања за решавање градских проблема, уколико УОЛ не буде са својим представницима у скупштинским клупама и преко одборника који ће бити на врелу информација, знати шта је приоритет и утицати на градску власт да спроведе вољу грађана. Наставићемо да делујемо и ванинституционално и преко одборника у Скупштини. Знаћемо цену коштања и приоритет пројеката. Имамо утисак да се све акције градске власти одигравају ад хоц. Не постоји план и програм шта треба урадити, на дуже и краће стазе. И сада најважније, нема двосмерне комуникације између власти и грађана. Не може да се каже да ће градска власт изградити Постројење за пречишћавање отпадних вода а да грађани то спрече. Онда градска власт просто нема слуха. Ако је тако, једноставно могу да покупе своје фасцикле, повуку се и поштено кажу, ја то не знам да радим.
Иницирали сте градњу колектора у Турици, забрану градње минихидроелектрана, истицали проблем загађења ваздуха у први план. Посебно сте забринути за здравље најстарије Ужичанке, реке Ђетиње...
Шта је по вама недопустиво у понашању градских власти и што вас као грађане вређа и желите да се овај процес заустави?
Ужице је некад био град иако се звао општином, а сада када се зове градом претвара се у касабу. У формалном смислу даје нам се титула сердара и војводе, а годинама уназад Ужице се руинира. Сматрали смо у почетку удруживања да нас институционално бављење политиком не занима очекујући да ћемо ванинституционалним начином доводити до реализације идеја и решавања проблема, преко петиција и разговора са представницима градске власти. Спознали смо да је суштина губљење новца и времена овог града. Наводим као најеклататнији пример Фабрику отпадних вода у Горјанима где су власти прокоцкале 15 милиона поклоњених евра заједно са пројектом. Ова власт и претходна оптуживале су једна другу за промашај, а шта ми као грађани имамо од тога, само прљаву Ђетињу са фекалијама поред које не можемо да шетамо и да се у њој купамо. Да ли је ко одговарао? Онда кажу добићемо постројење за отпадне воде од 76 милиона евра у Пожеги. Када, о куковом лету?
Нама деценије пролазе док нам објашњавају шта ће да буде? И основно, шаљу поруку свима око нас да је Ужице неспособно да туђим парама и пројектом уради нешто за себе.
У ужичком буџету је позамашних 3,4 милијарде динара за потребе институција града и решавање комуналних проблема. Како је по вама новац усмерен?
Само желимо да новцем свих грађана управљамо домаћински, а не да нам неко сугерише пројекте из Београда. Суштина је да ова власт не препознаје оно што грађани желе! Шта мислите уколико би питали грађане да се одлуче за Влајков плато или чисту Ђетињу, шта би одговорили? У овом граду има проблема из 17. или 18. века Наш интерес и циљ деловања Лиге су јавне површине и екологија. Имамо довољно новца у градском буџету да уколико бисмо сами одлучивали о томе могли бисмо значајно да поправимо квалитет живота. Питајте грађане Турице, Карађорђевог шанца или готово свуда где су раскопане улице колико чекају на асфалт. Месецима! Раде се естетске интервенције, док се на сечу дрвећа народ згражава. Све што градска власт одлучи углавном је супротно потребама грађана и то желимо да мењамо.
Ужичка одбрамбена лига нема централу странке нити у Београду нити у Ужицу, јер сте сви равноправни и једнаки у Удружењу. Како гледате на издају локалних интереса захваљујући верности партијама?
Србија је земља где је све концентрисано у једном граду и имамо потпуну београдизацију. Схватили смо да једино ми Ужичани можемо решити наше проблеме. Градови који су узели ствар у своје руке и постали газде на свом поседу, код њих се нешто и дешава. Постоје позитивни примери, нпр. Шабац, Нови Пазар, Параћин где имате градоначелнике у потпуном смислу те речи. Ужице није имало правог градоначелника још од Балше Говедарице из разлога што је партијска хијерархија централизована.
Многи политичари ће рећи ви на локалу ништа не можете да урадите без републичке власти?
Тврдим супротно. Док човек не покаже своју јачину и своју способност нико на њега неће обратити пажњу и третираће га неспособним. Уважаваће га када иза њега стоје дела.
Градоначелник мора да слуша глас грађана и да му то буде приоритет. Након тога може да буде шта год хоће. Градска власт мора да буде свесна и да ради оно што јој кажу грађани и да је њихов сервис. Грађани укажу проблем, лоцирају га, а они који седе у Градској кући треба да нађу људе који то знају да реализују. Једноставно, зар не?
Каква су изборна очекивања, прикупили сте 690 потписа, да ли је било проблема?
Пријатно сам изненађен што смо за неких десет дана успели да скупимо довољан број потписа. Посебно што смо приликом прве предаје имали 34 невалидна потписа, потписника на две или више листи. Појавио се и један проблем да 31 особа није постојала у јединственом бирачком списку. Суштински стављају вас пред свршен чин и не можете да проверите тачност података за које вам кажу да је тако. Нисмо властољубиви, нити нам је потребно да у зрелим и пословно-успешним годинама будемо у одборничким скамијама. Једини разлог јесте да одборници Лиге буду гласноговорници својих суграђана и у будућности указују на проблеме. Терати локалну власт и вршити притисак институционални и ванинституционално да решава проблеме грађана – разлог да се изађе на изборе.
Ко су кандидати за одборнике Ужичке одбрамбене лиге, на листи Почистимо Ужице и какав је ваш став о бојкоту?
Кандидати и чланови Лиге имају своје професије, остварени су у њима, егзистенцијално обезбеђени и врло успешни стоматолози, архитекте, инжењери, правници, еколози, којима политички ангажман није потребан. Не очекују ништа за себе и ми смо људи који су “за” и немамо времена за одлагање решења нечега што се нама дешава у континуитету годинама – ружење и девастирање града. Не желим да коментаришем приче из Београда, бојкотовати изборе или не. Лига припада локалу и само нас локал интересује.
Зашто би била важна заступљеност УОЛ у будућем сазиву ужичке Скупштине?
Људи остају у местима где је нешто урађено и уређено. У супротном слушаћете и даље од наших младих суграђана, да дипломирам и емигрирам. А раније, Ужичани су знали када оду у Грчку на море и наруче пиће да буде као у Градској. Желимо повратак духа и душе овог града, јер у супротном изгубили смо оно најважније.
Циљеви
Унапређење јавног здравља и домаћинско управљање јавним површинама су циљеви и интереси Лиге. Јавно здравље значи чисту Ђетињу, чист ваздух, регулисан саобраћај у граду и одговоран однос према градском новцу. Уколико се Лига буде питала у Скупштини свака одлука биће стављена на кантар да ли угрожава јавно здравље. Уколико се коси са тим било као власт или опозиција такву одлуку нећемо дозволити и указати на погубност грађанима. Много смо заспали и није нас брига што и даље фекалије иду у Ђетињу, што се сече дрвеће, јашу аутомобили по тротоарима и жене са колицима не могу да прођу... Од свог настанка УОЛ се оријентише на општи интерес грађана и све акције су биле у том правцу.
ПОЕТСКИ ИЗБОР УДРУЖЕЊА
Прво су дошли…
Прво су дошли по комунисте,
а ја се нисам побунио јер нисам био комуниста.
Затим су дошли по Јевреје,
а ја се нисам побунио јер нисам био Јеврејин.
Затим су дошли по синдикалце,
а ја се нисам побунио јер нисам био синдикалац.
Затим су дошли по католике,
а ја се нисам побунио јер сам био протестант.
Затим су дошли по мене,
али тада више никога није било да се побуни.
Мартин Нимолер
Učitavanje komentara...