- Програм мера подршке пољопривреди који спроводи ПД „Златиборски еко аграр“ реализован је успешно током прошле године. Директни подстицаји за пољопривреду које ми популарно зовемо субвенције, од опредељених 40 милиона, реализован је у проценту од преко 90 одсто. Поучени добром праксом у 2021. години, буџет за ову годину конципиран је на сличан начин и повећан. Прошле године износио је 39 милиона динара, а ове 47,5 милиона динара – наводи за “Вести” Марко Марић, директор “Златиборског еко аграра”
Колико је прошле године поднето захтева и за коју производњу, колико Чајетина има регистрованих газдинстава?
Укупно је поднето 387 захтева од тога инвестиције у физичку имовину 226 захтева; прерада на газдинству 16, увећање стада из сопственог запата 123, подршка младима у руралним подручјима 8 , кредитна подршка 8 и органска производња 6 захтева. На територији Општине Чајетина постоји 2300 регистрованих пољопривредних газдинастава, овај број се повећава за 20 до 50 нових пољопривредних газдинстава у току једне календарске године.
Успели сте да уведете и жиг квалитета “Добро са Златибора”...
Жиг квалитета „Добро са Златибора“ установљен је током прошле године, а време ће показати његов значај. Процес је био дуготрајан, надамо се да ће његови резултати бити видљиви у периоду који је пред нама. У сваком случају,велики напор свих оних који су се тиме бавили, солидан одзив произвођача који тек треба да препознају пун ефекат поседовања жига,а ми ћемо нашим ангажовањем учинити да они буду свесни колико чине и себи и нама прихватањем стандарда и подизањем нивоа квалитета своје производње. У години за нама, као локална самоуправа и предузеће за развој пољопривреде, начинили смо пионирске кораке у установљавању органске производње. Дошли смо до тога да имамо око 115 хектара површина, како пашњака, тако и ливада који су у процесу конверзије, где су у фокусу произвођачи млека и меса, али и један произвођач хељде. Органска производња свакако је нешто чиме ћемо се интензивније бавити у наредном периоду. Показује да онај ко нема капацитета за конвенционалну производњу, треба да препозна себе у органској производњи што се намеће и као стандард.
Све се више говори о одрживом развоју села, шта он подразумева у случају Општине Чајетина?
„Златиборски еко аграр“ у минулој години усвојио је Програм за одрживи развој села на територији општине Чајетина. Реч је о Програму који би требало да траје до 2027. године, а који је база за Стратегију руралног развоја,чија се израда очекује ускоро. Тај Програм подразумева сарадњу са еминентним установама и стручњацима, али подразумева и рад на терену, извођење огледа и побољшање нивоа рада, сетвене производње и свих биљних култура код нас. Конципиран је тако да почне локално, а све предиспозиције поседује да профункционише регионално, а можда и на државном нивоу.
Који модел примењујете ослушкујући развојне потребе аграра?
Као подршка свему поменутом, а у контексту планирања и развоја Агробизнис центра, поред млекаре „Наша Златка“, формиран је Агротехнички центар, што треба да служи на понос општини Чајетина. Ово је јединствен пример у Србији, где су уложена значајна средства за набавку адекватне механизације за реализацију свих операција на терену. То у пракси значи да је основано предузеће које је сада огранак ПД „Златиборски еко аграр“.Агротехнички центар чија је база у Кривој Реци, за који имамо готову документацију за изградњу хале за поменути центар, већ имамо запослене.Набављена је комплетна механизација за обраду пољопривредног земљишта која ће бити на располагању свим пољопривредницима на територији општине Чајетина, по приступачним условима. Наш императив није зарада и профит, већ да помогнемо село и пољопривреду, како практично, тако и едукативно. Чајетина је прва у Србији са овим моделом подршке развоју пољопривреде, те нам је самим тим и теже и имамо већу одговорност да што боље поставимо принцип функционисања. Постоји неколико примера добре праксе у Словенији, неколико примера и у Заподној Европи, али се најчешће ради о моделима који нису код нас примењиви, најчешће због разлике у стандарду. Ослушкујући мишљење будућих корисника, стиче се утисак да су људи охрабрени, иницијатива им делује добро, али као и у свему што је ново и другачије, постоји доза неверице. Ми на то кажемо да већ са првим пролећним данима механизација бити стављена у погон и демантовати и најмањи вид сумње у добре намере и могућност реализације ове замисли.
Будућност
-Они који живе на селу од свог рада, само они знају колико им је тешко, а са друге стране, све пројекције људи који се не баве производњом хране и који су у неким другим делатностима, апсолутно су такве да будућност јесте ту. Здрава храна, вода и ваздух оно су чега неће бити и онај ко то буде имао биће богат. До нас је да благо сачувамо и створимо нова- каже Марић.
Učitavanje komentara...