Српска православна црква и њени верници данас прослављају Богојављење, један од 15 највећих хришћанских празника, установљен у спомен на крштење Исуса Христа у реци Јордану и објављивање Богочовека свету.
Богојављење се обележава у знак сећања на догађај када је Свети Јован Крститељ крстио Исуса Христа, а том приликом се, према хришћанском учењу, први пут јавило Свето Тројство: глас Бога Оца са неба који је рекао „Ово је Син мој“, Син Божији који се крштава у реци и Свети Дух који је у облику голуба сишао на Христа.
Традиционално, на Богојављење се у многим крајевима организује пливање за Часни крст. Учесници пливају 33 метра, што симболизује број година које је Исус Христос имао у тренутку страдања. Овај обичај окупља велики број верника и посматрача, а према народном веровању, купање у реци на Богојављење доноси добро здравље.
На данашњи дан у храмовима се освештава богојављенска водица, коју верници носе кућама и пију ради здравља и духовног просвећења. Верује се да је ова вода лековита, да штити од нечистих сила и да се никада не квари, јер у њој, према учењу Цркве, пребива сила Духа Светога.
Богојављење прате и бројни народни обичаји и веровања. Верници се данас поздрављају речима „Бог се јави“ или „Христос се јави“, на шта се одговара „Ваистину се јави“. Без обзира на то у који дан у седмици падне, на Богојављење се не пости, а овим празником завршавају се и такозвани некрштени дани, који почињу на Божић.
По обичајном календару, Богојављење означава и почетак дана погодних за венчања. Према народном веровању, у ноћи уочи празника „отварају се небеса“, па се тада може пожелети једна жеља за коју се верује да ће се испунити. Такође, обичај је да неудате девојке ставе огледалце под јастук, јер се верује да ће у сну видети будућег мужа.
Богојављење и данас, као и вековима уназад, остаје један од најзначајнијих празника у православном календару, који спаја црквену традицију, народна веровања и снажан осећај заједништва међу верницима.
Učitavanje komentara...