„Четворојеванђеље“ из Мркшине цркве први пут пред публиком

Посебно је вредно „Четворојеванђеље“ из легендарне Мркшине цркве која се звала највероватније по ктитору Мркши за кога не знамо ко је, али књигу имамо и знамо да ју је штампао јеромонах Мардарије у другој половини 16. века. То је изузетан пример нашег старог штампарства, каже Катарина Доганџић Мићуновић

У Јокановића кући, галеријском простору Народног музеја Ужице, отворена је изложба „Лица црквене уметности – преписивачи, штампари и кописти“ аутора Катарине Доганић Мићуновић, вишег кустоса историчара уметности коју публика може видети до краја маја. Изложбом је обележен 18. мај Међународни дан музеја и један је од догађаја које ужички Народни музеј организује у оквиру манифестације „Музеји за 10“ која траје од 14. до 20. маја. На отварању је наступио хор ужичке Средње музичке школе „Војислав Лале Стефановић“.

Према речима директорке Народног музеја Славице Стефановић, изложбу чини један број рукописних и штампаних књига из Збирке старе и ретке књиге библиотеке Народног музеја Ужице од којих је већина први пут представљена публици, затим копије средњовековних фресака из цркава ужичког краја које су израдили Зденка и Бранислав Живковић, Марклен Мојсијенко, Милан Лађевић и Шиме Перић, сликари школовани на Београдском универзитету, које су у Народни музеј стигле педесетих година, као и копије минијатура и представе светитеља које је Драган Словић, цртач Народног музеја у пензији, као оригинилане композиције, урадио на основу мотива из старих рукописних и штампаних књига. Директорка Стефановић је овом приликом рекла да је међу експонатима и књига „Четворојеванђеље“ из Мркшине цркве коју је штампао јеромонарх Мардарије 1562. године, а писана је на црквенословенском језику. Народни музеј је од Министарства културе добио средства за њену конзервацију која се изводи у конзерваторском одељењу Народне библиотеке Србије.

Ауторка изложбе Катарина Доганић Мићуновић је између осталог истакла, да је ова изложба јединствена прилика да посетиоци виде старе, ретке књиге, јер је питање када ће оне због осетљивости бити поново пред публиком. По њеном мишљењу „Четворојеванђеље“ из Мркшине цркве је међу највреднијим културним добрима које поседује ужички Народни музеј.

-Колико ми је познато, од када је Музеј основан ове књиге и нису никада излагане. Посебно је вредно „Четворојеванђеље“ из те легендарне Мркшине цркве која се вероватно налазила негде у косјерићком крају и звала се, највероватније по ктитору Мркши за кога не знамо ко је, али књигу имамо и знамо да ју је штампао јеромонах Мардарије у другој половини 16. века. То је изузетан пример нашег старог штампарства. Изузетан експонат је и књига, примерак „Псалтира с последовањем“ из штампарије Викентија (Вићенца) Вуковића, нашег штампара у Венецији, из 1546. године. Она има богате елементе декорације и разликује се од штампе у нашим манастирима у време када су овде били Турци и када су оклности живота и рада биле много другачије – рекла је Катарина Доганић Мићуновић. Изложене су и рукописне богослужбене књиге из Цркве Св. Николе у Брекову у Ариљу, настале у 16. веку када су се у Србији ове књиге и даље преписивале, јер су бројни манастири страдали или осиромашили у време турских освајања па је до штампарске опреме било тешко доћи.

На изложби је и један број копија фресака из манастира и цркава ужичког краја, из Цркве Св. Ахилија у Ариљу која је задужбина краља Драгутина с краја 13. века, из Беле цркве каранске, задужбине жупана Петра Брајана и из Цркве Успење Богородице у манастиру Добрун, задужбине Прибила и његових синова Стефана и Петра.

-Оне су рађене, вероватно, средином педесетих година у време када су започеле опсежне и темељне кампање обнове живописа. Тада се, у социјалистичкој Југославији, родила једна школа изузетних кописта фресака, а сви су они били сликари конзерватори. Оно што је битно је да су ове фреске у висини очију посматрача. Заправо, велики део квалитетног средњовековног живописа, не само код нас, практично је невидљив, види се онако како треба једино када се попнете на скелу. Овде су фреске у висини очију што је прилика да се сагледају на другачији начин са свим својим детаљима него када се гледају у цркви – навела је Катарина Доганић Мићуновић.

На изложби су и четири листа са копијама заглавља из „Каранског четворојеванђеља“, насталог 1608. године у Цркви Благовештења у Карану (Бела црква каранска), а данас је у манастиру Никоље у Овчарско-кабларској клисури, које је израдио Драган Словић. Изложено је и око 20 цртежа које је Словић радио као самосталне композиције инспирисане минијатурама, пре свега, „Каранским четворојеванђељем“.

-Ова изложба пружа увид у рад оних људи који су у корпусу целокупне уметничке и културне делатности везане за цркву, на неки начин, остали мало познати широј публици. То су кописти, стари штампари и преписивачи. Ово је прилика да се размисли колико има људи који су много битни, а о којима знамо тако мало – каже Катарина Доганић Мићуновић.

Публику је поздравио и члан Градског већа Ратко Трмчић похваливши досадашњи рад Народног музеја истакао да ће га Град и даље подржавати. Стручну анализу изложбе дао је Драган Томановић, сликар-рестауратор, виши конзерватор у Народном музеју Ужице.