Православни верници који поштују Јулијански календар прослављају Бадњи дан. Завршавају се последње припреме дома и хране за најрадоснији хришћански празник, Божић. Верници са бадњаком у кућу уносе срећу, здравље и напредак.
Бадњи дан назив је добио по бадњаку који се овог дана сече и уноси у кућу.
У селима у рану зору одлази се у шуму по, најчешће, младо храстово дрво, а у градовима се бадњак купује на пијацама.
На овај дан припрема се и божићна печеница, месе колачи и торте, и све се припрема за празничну трпезу.
Увече, бадњак се заједно са сламом и печеницом, уноси у кућу.
Сламом се посипа под, чиме се дом претвара у витлејемску пећину у којој је рођен Христос.
Бадњак представља дрво које су пастири донели и које је Јосиф наложио у хладној ноћи.
Бадњак се, уз низ ритуалних радњи које треба да обезбеде здравље и напредак целе куће и породице, одмах ложи, у градовима прегори тек по који лист, и вечера може да почне.
Многи овај дан проводе у строгом посту, али најчешће су на трпези пасуљ и риба.
На Бадње вече посвађани треба да се помире. Не спава се, већ дочекује тренутак Рођења Христовог.
Бадња ноћ је ноћ мира и ишчекујуће радости.
Učitavanje komentara...