За сам крај серијала текстова ,,У духу матерњег језика” доносимо разговор са проф. др Миливојем Алановићем, деканом Филозофског факултета у Новом Саду.
Каква је ситуација са наставним кадром за матерње језике, укључујући и српски, и који су предлози за решавање овог проблема?
- Томе има можда чак и близу десетак година, када је на нашем факултету покренута иницијатива за решавање овог великог питања. Чак је написан и елаборат о оправданости оснивања Института за друштвено-хуманистичке науке. Међутим, мени се чини да и у овом тренутку, када на нашем факултету постоје сарадници, односно запослени са научним звањима, оправданост покретања таквог института још је већа. Треба подсетити да, северно од Саве и Дунава, изузев Београда, ми практично на овом терену немамо сличан институт. Наравно, имамо институте који су везани за Пољопривредни факултет, али немамо за друштвено-хуманистичке науке, што мислим да је права штета. У том контексту постоји потреба за испитивањем разних друштвених феномена. Један од тих друштвених феномена јесте, на пример, положај друштвено-хуманистичких наука и дисциплина, како у образовном систему, тако и у нашем друштву уопште. Какав је њихов углед… У том смислу, ја се искрено надам да ћемо у скорије време добити позитиван одговор из Покрајинског секретаријата, и да ће се у неком скоријем периоду та идеја заиста остварити, јер је вишеструко оправдана.
Колико је ово у перспективи велики проблем и да ли је зато покренута идеја да се у земљи формира Институт друштвених и хуманистичких наука који би се бавио и овим питањем?
Када су у питању мањински језици који се изучавају на нашем факултету, а кадрови које ми овде образујемо одлазе у основне и средње школе, превасходно у Војводини, већ постоје сигнали о томе да су професори русинског језика и словачког језика у великом дефициту. Врло често се колеге жале да и у школама са мађарским наставним језиком имају проблем да пронађу наставнике за те матерње језике. Што се тиче српског језика, то у овом тренутку није случај, али с обзиром на пад интересовања наших студената, желим да подсетим да смо до пре неколико година уписивали близу 60 студената само на програм Српског језика и књижевности, а сада је тај број око 30. Тако да можемо претпоставити да ћемо у скорије време, када је у питању настава српског језика и књижевности, имати сличан проблем какав већ постоји са професорима природних наука, као што су физика или хемија. Један од наших предлога је алтернативни модел, попут програма целоживотног образовања или различитих програма дошколовавања. На пример, они који су говорници мањинских језика, а завршили су основне студије на неком друштвеном или хуманистичком смеру, могли би кроз програм дошколовавања стећи компетенције за извођење наставе из језика и књижевности. За сада је то још увек у фази разматрања, али мислим да је један од модела тренутног реаговања то. Међутим, морамо размишљати о дугорочној стратегији. Мени се чини да ту постоји неколико важних праваца.
Можете нам рећи који су?
- Знате, један од стубова, када говоримо о овој теми, јесте настава матерњег језика и књижевности у основним школама. Сви знамо какви су наставни планови и програми – често нису усклађени са савременом наставом или оним што деца очекују. Наставни планови морају претрпети одређене измене, како у погледу садржаја, тако и у погледу обима. Нисам од оних који заговарају да се нешто нужно избаци. Питање је само када се неки садржај може увести. С друге стране, тај садржај понекад можете пласирати кроз друге моделе, попут додатне наставе или разних секција. Морамо бити свесни да нису сва деца подједнако заинтересована за све садржаје, али увек можемо пронаћи оне који јесу.
Мислите да би осавремењивање наставе био позитиван сигнал – да деца, ако ништа друго, не гаје одбојност према школи, а онда ни према појединим предметима?
Тако је. Тренутно, матерњи језици нису међу популарнијим предметима у основним и средњим школама. То је један од разлога зашто деца избегавају да уписују те смерове. Други разлог је материјални положај наставника. Што се тиче плата, то је у надлежности министарства, али ми се чини да би се на вишем нивоу могла показати већа брига о наставницима и школству. Постоји читав систем мера које не би много коштале, али би показале да наше друштво брине о просвети.
На пример?
Једна од тих мера могла би бити да људи који раде изван места становања не морају сами финансирати путне трошкове или да им исплата путних трошкова не касни. Такође, они који тек почињу да раде у просвети могли би добити бескаматне кредите како би решили основне егзистенцијалне проблеме, по узору на модел који се користи за полицију и Министарство унутрашњих послова. С обзиром на озбиљност посла, треба размотрити и бенефицирани радни стаж… Такве мере би показале, не само декларативно, да је нашем друштву просвета важна. Нажалост, тренутно то није случај. Не можемо декретом вратити достојанство просветним радницима, али можемо мотивисати студенте и будуће запослене да остану у образовном систему. Трећа карика је друштвена клима. Често видимо, чак и у нашим породицама, да се школство не вреднује адекватно. Наставници су под притиском – преза се од реакција родитеља и њихове критике. Уместо тога, школа би требало да буде место где ће се развијати индивидуалност и креативност. Нисам за то да се форсира такмичарски дух, али морамо бити свесни да нисмо сви подједнако добри у свему. Такође, васпитна компонента нема довољно простора јер се сви плаше реакција родитеља и деце. Задовољство је што се данас говори о правима деце, али морамо инсистирати и на обавезама – присуство настави, развијање свести о знању као ресурсу који ће им сутра користити. Често кажем студентима да ће им стечено знање можда користити чак и на неком квизу.
Јасно. Да се вратимо на Институ.
Да, тај Институт би морао спровести низ истраживања, од предшколског узраста до основних и средњих школа, како би се на основу емпиријских података идентификовали проблеми и предложила решења.
Ваша порука младима јесте студирање језуика, због чега треба баш језичке факултете уписивати?
- Мислим да се деца још увек руководе сопственим интересовањима, али треба им указати на важност образовања. Данашње тржиште рада омогућава да, уколико сте стекли квалитетно образовање, можете радити на различитим местима. Студије матерњег језика и књижевности не значе нужно везивање за образовни систем, иако је то једно од најплеменитијих занимања. Рад с младима – учествовање у њиховом одрастању, образовању и формирању – може бити врло леп позив. Многи људи с топлином сећају свог ђачког и студентског доба, а управо професори језика имају значајну улогу у тим успоменама. Ја свој посао сматрам привилегованим јер се бавим оним што волим и где могу дати добре резултате. Порука младима је да се не везују искључиво за школу. Дипломци матерњег језика и књижевности могу се остварити у различитим делатностима – од медијских кућа, издаваштва и односа с јавношћу, до припреме текстова и јавних комуникација. На тржишту рада примећује се слаба језичка култура, а у савременом друштву владање језиком постаје моћно средство, како у радном процесу, тако и у јавним наступима.
***
Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медисјком пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Следи превод на мађарски језик:
Алановић дéкáн: Русзин éс сзловáк нyелвтанáрок нагy хиáнyбан, а сзерб нyелвтанáрок сзáма педиг мегфелезőдöтт
А „Аз анyанyелв сзеллемéбен” цíмű цикксорозат зáрáсакéнт а бесзéлгетéсüнк аланyа др. Миливој Алановић, аз Úјвидéки Бöлцсéсзеттудомáнyи Кар дéкáња. Ми а хелyзет аз анyанyелви тантáргyакат танíтó октатóи áлломáннyал, белеéртве а сзерб нyелвет ис, éс милyен јаваслаток ваннак еннек а проблéмáнак а меголдáсáра?
- Кöрüлбелüл тíз éввел езелőтт кездемéнyезтüк карункон еннек а кéрдéснек а меголдáсáт. Кéсзüлт егy танулмáнy ис а Тáрсадаломтудомáнyи éс Бöлцсéсзеттудомáнyи Интéзет лéтрехозáсáнак мегалапозоттсáгáрóл. Úгy вéлем азонбан, хогy јеленлег, амикор карункон тудомáнyос фокозатоккал ренделкезő мункатáрсак долгознак, еннек аз интéзетнек аз индоколтсáга мéг инкáбб мегнőтт. Фонтос емлéкезтетни, хогy а Сзáва éс а Дуна воналáтóл éсзакра, Белгрáд кивéтелéвел, гyакорлатилаг нинцс хасонлó интéзет езен а терüлетен. Термéсзетесен ваннак мезőгаздасáгхоз капцсолóдó интéзетек, де тáрсадаломтудомáнyи éс бöлцсéсзеттудомáнyи терüлетен сајнос нинцсенек. Ез кáр, мерт фонтос ленне кüлöнбöзő тáрсадалми јеленсéгек визсгáлата. Егy илyен јеленсéг пéлдáул а тáрсадаломтудомáнyи éс бöлцсéсзеттудомáнyи дисзциплíнáк хелyзете аз октатáси рендсзербен éс а тáрсадаломбан áлталáбан.
Меккора проблéма ез хоссзú тáвон, éс емиатт индулт-е аз öтлет, хогy аз орсзáгбан лéтрехоззанак егy илyен интéзетет?
- А кисеббсéги нyелвек октатáсáвал капцсолатбан, амелyекет карункон танíтунк, éс амелyеккел аз итт вéгзетт халлгатóк елсőсорбан Вајдасáг исколáибан октатнак, мáр ваннак јелек арра, хогy а русзин éс сзловáк нyелвтанáрок нагy хиáнyбан ваннак. Гyакран панасзкоднак арра ис, хогy а магyар таннyелвű исколáкбан нехéз анyанyелви танáрокат талáлни. Сзерб нyелв есетéбен ез егyелőре нем проблéма, де а халлгатóк éрдеклőдéсéнек цсöккенéсе миатт емлéкезтетнéк арра, хогy нéхáнy éввел езелőтт мéг кöрüлбелüл 60 халлгатóт веттüнк фел а Сзерб Нyелв éс Иродалом сзакра, мост ез а сзáм 30 кöрüл мозог. Езéрт фелтéтелезхетјüк, хогy а кöзељöвőбен, амикор а сзерб нyелв éс иродалом октатáсáрóл ван сзó, хасонлó проблéмáвал сзембесüлхетüнк, минт ами мáр лéтезик а термéсзеттудомáнyок танáраи есетéбен, пéлдáул а физика вагy а кéмиа терéн. Аз егyик јаваслатунк егy алтернатíв моделл, пéлдáул аз егéсз éлетен áт тартó танулáс програмја вагy кüлöнбöзő áткéпзéси програмок. Пéлдáул азок, акик бесзéлнек кисеббсéги нyелвекет, éс валамилyен тáрсадаломтудомáнyи вагy бöлцсéсзеттудомáнyи алапкéпзéст вéгезтек, áткéпзéс рéвéн мегсзерезхетнéк а нyелв- éс иродаломоктатáсхоз сзüксéгес компетенциáкат. Јеленлег ез мéг цсак тервезéси сзакасзбан ван, де úгy гондолом, хогy ез егy азоннали цселеквéси моделл лехет. Угyанаккор хоссзú тáвú стратéгиáбан ис келл гондолкоднунк. Úгy вéлем, хогy тöбб фонтос ирáнy ис лéтезик.
Мелyек езек аз ирáнyок?
- Аз егyик алап, амикор еррőл бесзéлüнк, аз анyанyелв éс иродалом октатáса аз áлталáнос исколáкбан. Минданнyиан тудјук, хогy а тантервек гyакран нинцсенек öссзхангбан а модерн октатáси игéнyеккел вагy а гyерекек елвáрáсаивал. А тантервекнек бизонyос вáлтозáсокон келлене кересзтüлменниüк, минд а тарталом, минд аз óрасзáм текинтетéбен. Нем тартозом азок кöзé, акик úгy вéлик, хогy валамит сзüксéгсзерűен ки келлене хагyни. А кéрдéс инкáбб аз, микор лехет бевезетни бизонyос тарталмакат. Мáсрéсзт езт а тарталмат мáс моделлек, пéлдáул киегéсзíтő óрáк вагy кüлöнбöзő сзаккöрöк рéвéн ис бе лехет мутатни. Тисзтáбан келл леннüнк аззал, хогy нем минден гyерек éрдеклőдик азонос мéртéкбен минден тарталом ирáнт, де миндиг талáлхатунк олyанокат, акикет éрдекел.
Úгy гондоља, хогy а тананyаг корсзерűсíтéсе позитíв јелзéс ленне, хогy а гyерекек, ха мáсéрт нем, не éреззéк тасзíтóнак аз исколáт éс бизонyос тантáргyакат?
Понтосан. Јеленлег аз анyанyелвек нем тартознак а нéпсзерű тантáргyак кöзé аз áлталáнос éс кöзéписколáкбан. Ез аз егyик ока аннак, хогy а гyерекек елкерüлик езекнек а сзакирáнyокнак а вáласзтáсáт. А мáсик ок аз анyаги хелyзет. А физетéсеккел капцсолатбан а минисзтéриум иллетéкес, де úгy гондолом, хогy магасабб сзинтен нагyобб гондоскодáст келлене танúсíтани а танáрок éс аз октатáс ирáнт. Сзáмос олyан интéзкедéс лéтезик, амелyек нем керüлнéнек сокба, де азт мутатнáк, хогy тáрсадалмунк тöрőдик аз октатáссал.
Пéлдáул?
- Аз егyик илyен интéзкедéс лехетне, хогy азок, акик лакóхелyüктőл тáвол долгознак, не сајáт зсеббőл физессéк аз утазáси кöлтсéгекет, вагy не кéслекедјенек езек кифизетéсéвел. Товáббá азок, акик мост кездик а танáри пáлyáт, каматментес кöлцсöнöкет капхатнáнак алапветő мегéлхетéси проблéмáик меголдáсáра, хасонлóан аххоз а моделлхез, амелyет а рендőрсéгнéл éс а Белüгyминисзтéриумбан хасзнáлнак. Текинтеттел а мунка комолyсáгáра, фонтолóра келлене венни а кедвезмéнyес нyугдíјазáст ис… Илyен интéзкедéсек немцсак сзавакбан, ханем тéнyлегесен ис мегмутатнáк, хогy тáрсадалмунк сзáмáра фонтос аз октатáс. Сајнос јеленлег нем ез а хелyзет. Нем лехет ренделеттел виссзаадни а педагóгусок мéлтóсáгáт, де мотивáлхатјук а халлгатóкат éс а јöвőбени мункавáллалóкат, хогy марадјанак аз октатáси рендсзербен.
А хармадик лáнцсзем а тáрсадалми лéгкöр.
Гyакран лáтјук, мéг а сајáт цсалáдјаинкбан ис, хогy аз октатáс нем капја мег а мегфелелő елисмерéст. А танáрок нyомáс алатт áллнак – фéлнек а сзüлőк реакциóитóл éс критикáитóл. Аз искола хелyетт егy олyан хелyнек келлене ленние, ахол аз егyéнисéг éс а креативитáс фејлőдхет. Нем вагyок хíве а версенyсзеллем ерőлтетéсéнек, де тисзтáбан келл леннüнк аззал, хогy нем вагyунк минданнyиан егyформáн јóк минденбен. Аз исколаи невелéснек тöбб терет келлене капниа, де ма минденки тарт а сзüлőк éс а гyерекек реакциóитóл. Öрöмтели, хогy ма а гyерекек јогаирóл бесзéлüнк, де кöветелнüнк келлене а кöтелезеттсéгеикет ис – пéлдáул аз óрáкон валó рéсзвéтелт, а тудáс éртéкéнек фелисмерéсéт, ами а јöвőбен хасзнос лехет сзáмукра. Гyакран мондом а диáкокнак, хогy аз елсајáтíтотт тудáс мéг егy ветéлкедőн ис јóл јöхет.
Тéрјüнк виссза аз Интéзетхез.
Иген, аз Интéзетнек сзáмос кутатáст келлене вéгезние аз óводáс кортóл аз áлталáнос éс кöзéписколáкиг, хогy емпирикус адаток алапјáн азоносíтса а проблéмáкат, éс јаваслатокат тегyен азок меголдáсáра.
Ми аз üзенете а фиаталокнак а нyелвтанулмáнyоккал капцсолатбан? Миéрт éрдемес нyелви карокат вáласзтаниук?
- Úгy вéлем, хогy а гyерекек товáббра ис сајáт éрдеклőдéсüк алапјáн дöнтенек, де рá келл мутатни аз октатáс фонтоссáгáра. А маи мункаерőпиац лехетőвé тесзи, хогy ха валаки јó кéпзéст капотт, кüлöнбöзő терüлетекен хелyезкедхессен ел. Аз анyанyелв éс иродалом танулмáнyозáса нем фелтéтленüл јеленти аз октатáси рендсзерхез валó кöтöттсéгет, бáр аз егyик легнемесебб сзакма аз октатáс. А фиаталоккал валó мунка – рéсзвéтелüк а фелнőттé вáлáсукбан, октатáсукбан éс сземéлyисéгüк формáлáсáбан – нагyон сзéп хиватáс лехет. Сокан мелег сзíввел емлéкезнек виссза исколáс éс егyетеми éвеикре, éс еббен а нyелвтанáрокнак јелентőс сзерепüк ван. Мункáмат кивáлтсáгоснак тартом, мерт аззал фоглалкозхаток, амит сзеретек, éс ахол јó ередмéнyекет éрхетек ел. Аз üзенетем а фиаталок сзáмáра аз, хогy не цсак аз исколáхоз кöтőдјенек. Аз анyанyелви дипломáсок сзáмос терüлетен éрвéнyесüлхетнек – а мéдиáбан, киадóи сзекторбан, ПР-бан, сзöвегíрáсбан вагy нyилвáнос коммуникáциóбан. А мункаерőпиацон гyенге нyелви култúра фигyелхетő мег, éс а модерн тáрсадаломбан а нyелв исмерете ерőс есзкöззé вáлик, минд а мункахелyекен, минд а нyилвáнос мегјеленéсек сорáн.
***
Ез а пројект а Сзерб Кöзтáрсасáг кöлтсéгветéсéбőл – аз Информáциóс éс Тáвкöзлéси Минисзтéриум тáрсфинансзíрозáсáвал валóсулт мег. Аз итт кифејтетт вéлемéнyек нем фелтéтленüл тüкрöзик а тáмогатó сзерв áллáспонтјáт.
Следи превод на румунском:
Децанул Алановић: Професории де лимбă рутеанă șи словацă сунт îн маре дефицит, иар нумăрул професорилор де лимбă сâрбă с-а îњумăтățит
Пентру финалул сериеи де теxте „Îн спиритул лимбии матерне”, вă презентăм ун интервиу цу проф. др. Миливоје Алановић, децанул Фацултățии де Филозофие дин Нови Сад.
Царе есте ситуаțиа цу персоналул дидацтиц пентру лимбиле матерне, инцлусив сâрба, șи царе сунт пропунериле пентру солуțионареа ацестеи проблеме?
Ацеастă проблемă а фост абордатă ацум апроапе зеце ани, цâнд фацултатеа ноастрă а иниțиат демерсури пентру резолвареа ацестеи ситуаțии дифициле. А фост елаборат цхиар șи ун рапорт јустифицатив пентру îнфиинțареа унуи Институт пентру șтиинțе социале șи уманисте. Тотуșи, ми се паре цă șи îн презент, авâнд îн ведере цă авем цолаборатори ангајаțи цу титлури ацадемице, нецеситатеа унуи астфел де институт есте șи маи маре. Требуие менțионат цă, ла норд де рâуриле Сава șи Дунăре, еxцептâнд Белградул, ну еxистă ун институт симилар îн ацеастă региуне. Сигур, авем институте легате де Фацултатеа де Агрицултурă, дар ну șи пентру șтиинțеле социале șи уманисте, цееа це цонсидер цă есте о пиердере. Îн ацест цонтеxт, еxистă невоиа де а анализа диверсе феномене социале. Унул динтре ацестеа есте, де еxемплу, позиțиа șтиинțелор социале șи уманисте îн системул едуцаțионал șи îн социетате îн генерал. Царе есте престигиул ацестора… Îн ацест сенс, спер синцер ца îн цурâнд сă примим ун рăспунс позитив дин партеа Сецретариатулуи Провинциал șи ца ацеастă идее сă девинă реалитате îн вииторул апропиат, пентру цă есте пе деплин јустифицатă.
Цâт де маре есте ацеастă проблемă пе термен лунг șи есте ацеаста мотивул пентру царе а фост пропусă îнфиинțареа унуи Институт пентру șтиинțе социале șи уманисте царе сă абордезе șи ацеастă проблемă?
Цâнд вине ворба деспре лимбиле миноритаре предате ла фацултатеа ноастрă, иар цадреле дидацтице формате аици мерг îн șцолиле примаре șи сецундаре, îн специал îн Воиводина, деја се семналеазă ун дефицит семнифицатив де професори де лимбă рутеанă șи словацă. Цолегии се плâнг адесеа цă șи îн șцолиле цу предаре îн лимба магхиарă îнтâмпинă дифицултățи îн а гăси професори пентру ацесте лимби матерне. Îн цееа це привеșте лимба сâрбă, ацеастă проблемă ну есте презентă îн ацест момент, дар, авâнд îн ведере сцăдереа интересулуи студенțилор, вреау сă аминтесц цă, ацум цâțива ани, îнсцриам апроапе 60 де студенțи доар ла програмул де Лимба șи литература сâрбă, иар ацум нумăрул ацестора есте îн јур де 30. Прин урмаре, путем пресупуне цă îн цурâнд не вом цонфрунта цу о проблемă симиларă цу цеа царе еxистă деја îн цазул професорилор де șтиинțе еxацте, прецум физица сау цхимиа.
Уна динтре пропунериле ноастре есте ун модел алтернатив, прецум програмеле де едуцаțие цонтинуă сау диверсе програме де рецалифицаре. Де еxемплу, цеи царе ворбесц лимби миноритаре șи ау абсолвит студии де лиценță îн домении социале сау уманисте ар путеа, принтр-ун програм де рецалифицаре, сă добâндеасцă цомпетенțе пентру а преда лимба șи литература респецтиве. Деоцамдатă, ацест луцру есте îнцă îн фазă де анализă, дар цред цă есте ун модел де реацțие имедиатă. Тотуșи, требуие сă гâндим о стратегие пе термен лунг. Ми се паре цă еxистă цâтева дирецțии импортанте.
Не путеțи спуне царе сунт ацесте дирецțии?
Уна динтре принципалеле дирецțии, цâнд ворбим деспре ацест субиецт, есте предареа лимбии матерне șи а литературии îн șцолиле примаре. Șтим цу тоțии царе сунт програмеле де студиу – десеори ну сунт адаптате ла церинțеле ацтуале але едуцаțиеи сау ла аșтептăриле цопиилор. Програмеле șцоларе требуие сă суфере анумите модифицăри, атâт îн цееа це привеșте цонțинутул, цâт șи волумул ацестуиа. Ну сунт де пăрере цă требуие неапăрат сă елиминăм цева. Проблема есте доар моментул потривит пентру а интродуце анумите цонțинутури. Пе де алтă парте, ацесте цонțинутури пот фи презентате прин алте моделе, цум ар фи ореле опțионале сау диверсе цлубури șцоларе. Требуие сă фим цонșтиенțи цă ну тоțи цопиии сунт ла фел де интересаțи де тоате субиецтеле, дар îнтотдеауна путем гăси пе цеи царе сунт.
Цредеțи цă модернизареа предăрии ар фи ун семнал позитив – ца мăцар цопиии сă ну дезволте о репулсие фаță де șцоалă, șи имплицит фаță де анумите материи?
Еxацт. Îн презент, лимбиле матерне ну се нумăрă принтре материиле популаре îн șцолиле примаре șи сецундаре. Ацеста есте унул динтре мотивеле пентру царе цопиии евитă сă урмезе ацесте дирецțии. Ун алт мотив есте ситуаțиа материалă а професорилор. Îн цееа це привеșте саларииле, ацеаста есте цомпетенțа министерулуи, дар ми се паре цă с-ар путеа арăта маи мултă преоцупаре пентру професори șи системул едуцаțионал ла ун нивел маи îналт. Еxистă о серие де мăсури царе ну ар нецесита цостури мари, дар царе ар демонстра цă социетатеа ноастрă се преоцупă де едуцаțие.
Де еxемплу?
Уна динтре ацесте мăсури ар путеа фи ца персоанеле царе луцреазă îн афара лоцалитățии де реșединță сă ну фие невоите сă-șи финанțезе сингуре цостуриле де транспорт сау ца рамбурсареа ацестор цостури сă ну îнтâрзие. Де асеменеа, цеи царе îнцеп сă луцрезе îн îнвățăмâнт ар путеа прими цредите фăрă добâндă пентру а-șи резолва проблемеле еxистенțиале де базă, дупă моделул утилизат пентру полиțие șи Министерул Афацерилор Интерне. Авâнд îн ведере респонсабилитатеа постулуи, ар требуи луатă îн цонсидераре șи посибилитатеа ацордăрии унуи стагиу де мунцă преференțиал... Астфел де мăсури ар арăта, ну доар децларатив, цă едуцаțиа есте импортантă пентру социетатеа ноастрă. Дин пăцате, îн презент, ну есте цазул. Ну путем рестабили демнитатеа професорилор прин децрете, дар путем мотива студенțии șи виитории ангајаțи сă рăмâнă îн системул едуцаțионал.
О алтă веригă есте цлима социалă. Десеори обсервăм, цхиар șи îн фамилииле ноастре, цă едуцаțиа ну есте апрециатă суфициент. Професории сунт супуșи пресиунилор – се тем де реацțииле пăринțилор șи де цритициле ацестора. Îн лоц де ацеаста, șцоала ар требуи сă фие ун лоц унде се дезволтă индивидуалитатеа șи цреативитатеа. Ну сунт де пăрере цă требуие сă промовăм спиритул цомпетитив, дар требуие сă фим цонșтиенțи цă ну тоțи сунтем ла фел де буни ла тоате. Де асеменеа, цомпонента едуцативă ну аре суфициент спаțиу деоареце тоțи се тем де реацțииле пăринțилор șи але цопиилор. Есте ун луцру бун цă астăзи се ворбеșте деспре дрептуриле цопиилор, дар требуие сă инсистăм șи асупра облигаțиилор – презенțа ла оре, дезволтареа цонșтиентизăрии цуноșтинțелор ца ресурсă валороасă пентру виитор. Ле спун десеори студенțилор цă с-ар путеа ца цееа це îнваță ацум сă ле фие де фолос цхиар șи îнтр-ун цонцурс де цултурă генералă.
Сă ревеним ла Институт.
Да, ацест Институт ар требуи сă ефецтуезе о серие де церцетăри, де ла група де вâрстă преșцоларă пâнă ла șцолиле примаре șи сецундаре, пентру а идентифица проблемеле пе база дателор емпирице șи а пропуне солуțии.
Царе есте месајул думнеавоастрă пентру тинери привинд студиул лимбилор? Де це ар требуи сă алеагă фацултățиле де профил лингвистиц?
Цред цă тинерии îнцă се гхидеазă дупă проприиле интересе, дар требуие сă ли се арате импортанțа едуцаțиеи. Пиаțа мунции ацтуалă пермите ца, дацă аи добâндит о едуцаțие де цалитате, сă луцрези îн диверсе домении. Студииле де лимба șи литература матернă ну îнсеамнă неапăрат о цариерă îн системул едуцаțионал, деșи есте уна динтре целе маи нобиле професии. Луцрул цу тинерии – партиципареа ла формареа, едуцаțиа șи дезволтареа лор – поате фи о цхемаре фрумоасă. Мулțи оамени îșи аминтесц цу драг де ании де șцоалă șи студенțие, иар професории де лимби ау ун рол импортант îн ацесте аминтири. Еу цонсидер цă професиа меа есте ун привилегиу деоареце фац цееа це îми плаце șи унде пот обțине резултате буне. Месајул пентру тинери есте сă ну се лимитезе еxцлусив ла șцоалă. Абсолвенțии де лимба șи литература матернă се пот реализа îн диверсе домении – де ла масс-медиа, едитури șи релаțии публице, пâнă ла редацтареа теxтелор șи цомуницăри публице. Пе пиаțа мунции се обсервă о цултурă лингвистицă дефицитарă, иар îн социетатеа модернă, стăпâниреа лимбии девине ун инструмент путерниц, атâт îн процесул де мунцă, цâт șи îн апариțииле публице.
***
Ацест проиецт есте цофинанțат дин Бугетул Републиции Сербиа – Министерул Информаțиилор șи Телецомуницаțиилор. Опинииле еxпримате îн проиецтул медиа спријинит ну рефлецтă неапăрат пунцтеле де ведере але ауторитățилор царе ау алоцат фондуриле.
Следи превод на словачком:
Декан Алановић: Професори русíнскехо а словенскéхо јазyка во веľком дефиците, почет професоров србскéхо јазyка са знíжил на половицу
На зáвер сериáлу члáнков „В дуцху материнскéхо јазyка“ вáм принáшаме розховор с проф. др. Миливојом Алановићом, деканом Филозофицкеј факултy в Новом Саде.
Акá је ситуáциа с педагогицкýм персонáлом пре материнскé јазyкy, врáтане србчинy, а акé сú нáврхy на риешение тохто проблéму?
Тáто отáзка бола отворенá уж можно пред десиатими рокми, кеď на нашеј факулте взникла инициатíва на риешение тохто зáважнéхо проблéму. Доконца бол вyпрацованý елаборáт о опрáвнености заложениа Инштитúту пре сполоченскé а хуманитнé ведy. Авшак мáм поцит, же ај в сúчасности, кеď на нашеј факулте пôсобиа одборнíци а заместнанци с ведецкýми титулми, је потреба заложениа такéхото инштитúту еште налиехавејшиа. Треба припоменúť, же северне од Сáвy а Дунаја, с вýнимкоу Белехраду, на томто úземí практицкy немáме подобнý инштитúт. Самозрејме, еxистујú инштитúтy сúвисиаце с Поľнохосподáрскоу факултоу, але ние с хуманитнýми ведами, чо поважујем за веľкú шкоду. В томто контеxте еxистује потреба скúманиа рôзнyцх сполоченскýцх јавов. Једнýм з тýцхто јавов је напрíклад поставение сполоченскýцх а хуманитнýцх виед а дисциплíн в рáмци взделáвациехо сyстéму а в нашеј сполочности вшеобецне. Акá је ицх престíж… В томто змyсле дúфам, же чоскоро достанеме позитíвну одповеď од Покрајинскéхо секретариáту а же са тáто мyшлиенка в дохľаднеј добе наозај ускуточнí, претоже је мнохостранне оподстатненá.
До акеј миерy је то в перспектíве веľкý проблéм а прето бола инициованá мyшлиенка заложениа Инштитúту сполоченскýцх а хуманитнýцх виед, кторý бy са заоберал ај тоуто отáзкоу?
Чо са тýка меншиновýцх јазyков, кторé са вyучујú на нашеј факулте, а абсолвентов, кторí одцхáдзајú до зáкладнýцх а стреднýцх шкôл, преважне во Војводине, уж тераз еxистујú сигнáлy о том, же је веľкý дефицит професоров русíнскехо а словенскéхо јазyка. Часто са колеговиа сťажујú, же ај на школáцх с вyучовацíм јазyком маďарскýм мајú проблéм нáјсť учитеľов пре тието материнскé јазyкy. Покиаľ иде о србскý јазyк, актуáлне то ние је прíпад, але взхľадом на поклес зáујму нашицх штудентов, бy сом рáд припоменул, же пред ниекоľкýми рокми сме пријíмали приближне 60 штудентов лен на програм Србскý јазyк а литератúра, затиаľ чо тераз је тенто почет около 30. Прето мôжеме предпокладаť, же чоскоро будеме маť подобнý проблéм с вýучбоу србскéхо јазyка а литератúрy, акý уж еxистује с учитеľми прíроднýцх виед, ако је фyзика алебо цхéмиа. Једнýм з нашицх нáврхов је алтернатíвнy модел, ако целоживотнé взделáвание алебо рôзне програмy довзделáваниа. Напрíклад тí, кторí ховориа меншиновýми јазyкми а укончили зáкладнé штúдиум на нејаком сполоченском алебо хуманитном одборе, бy мохли простреднíцтвом програму довзделáваниа зíскаť компетенцие на вyучование јазyков а литератúрy.
Мôжете нáм поведаť, акé сú хлавнé смерy длходобеј стратéгие?
Једен з пилиеров, кеď ховорíме о тејто тéме, је вýучба материнскéхо јазyка а литератúрy на зáкладнýцх школáцх. Вшетци виеме, акé сú учебнé плáнy а програмy – часто ние сú приспôсобенé модернéму взделáваниу алебо очакáваниам детí. Учебнé плáнy мусиа подстúпиť урчитé зменy, чи уж в обсаху, алебо в розсаху. Незастáвам нáзор, же ниечо треба нутне вyнецхаť. Иде лен о то, кедy урчитý обсах мôже бyť заведенý. На друхеј стране је можнé обсах ниекедy спростредковаť простреднíцтвом инýцх моделов, ако сú доплнковé ходинy алебо рôзне крúжкy. Мусíме си бyť ведомí тохо, же ние вшеткy дети мајú ровнакý зáујем о вшеток обсах, але вждy мôжеме нáјсť тие, кторé зáујем мајú.
Мyслíте си, же модернизáциа вýучбy бy мохла бyť позитíвнyм сигнáлом, абy дети немали одпор к школе, а тýм ани к урчитýм предметом?
Пресне так. В сúчасности ние сú материнскé јазyкy медзи најобľúбенејшíми предметми на зáкладнýцх а стреднýцх школáцх. То је једен з дôводов, пречо са дети вyхýбајú записованиу са на тието смерy. Друхýм дôводом је материáлне поставение учитеľов. Покиаľ иде о платy, то је в компетенции министерства, але мyслíм си, же на вyшшеј úровни бy са мохла прејавиť вäчшиа старостливосť о учитеľов а школство. Еxистује целý рад опатренí, кторé бy неболи финанчне нáрочнé, але укáзали бy, же сполочносť са старá о взделáвание.
Мôжете увиесť прíклад?
Једнýм з тýцхто опатренí бy мохло бyť, же ľудиа, кторí працујú мимо својхо бyдлиска, бy немусели сами финанцоваť цестовнé нáкладy, алебо же бy са ицх вýплата за цестовнé нáкладy немешкала. Тактиеж, тí, кторí прáве зачíнајú працоваť в школстве, бy мохли достаť безúрочнé пôжичкy на риешение зáкладнýцх еxистенчнýцх проблéмов, подľа взору моделу поужíванéхо в полíции а на Министерстве внúтра. С охľадом на вáжносť тејто прáце бy са мал звáжиť ај звýходненý дôцходковý век... Такéто опатрениа бy укáзали, ниелен декларатíвне, же сполочносť си школство вáжи. Бохужиаľ, в сúчасности то так ние је. Немôжеме вyхлáшкоу врáтиť дôстојносť педагогицкýм працовнíком, але мôжеме мотивоваť штудентов а будúцицх заместнанцов, абy зостали во взделáвацом сyстéме.
Третíм фактором је сполоченскá клíма, вшак?
Пресне так. Часто видíме, доконца ај в нашицх родинáцх, же са школство недоцеňује адеквáтне. Учителиа сú под тлаком – обáвајú са реакциí родичов а ицх критикy. Школа бy вшак мала бyť миестом, кде са розвíја индивидуалита а креативита. Немáм рáд прехнанý дôраз на сúťаживéхо дуцха, але мусíме си бyť ведомí, же ние сме вшетци ровнако добрí во вшетком. Ровнако так немá вýцховнá зложка достаток приестору, претоже са вшетци боја реакциí родичов а детí. Је позитíвне, же са днес ховорí о прáвацх детí, але мусíме трваť ај на повинностиацх – на úчасти на вýучбе, на розвíјанí ведомиа о ведомостиацх ако здроји, кторý им мôже бyť в будúцности ужиточнý. Часто ховорíм штудентом, же зíсканé ведомости им мôжу бyť ужиточнé ај на квíзе.
Пресне так. А прето са мусíме снажиť, абy бол взделáвацí сyстéм атрактíвнy а змyслуплнý. То захŕňа ај подпору учитеľов, модернизáциу основ а змену сполоченскéхо внíманиа школства.
Поďме са вшак врáтиť к отáзке инштитúту.
Áно, тенто инштитúт бy мал реализоваť сéриу вýскумов, кторé бy са замерали на вшеткy úровне взделáвациехо сyстéму, од предшколскéхо веку аж по зáкладнé а стреднé школy. На зáкладе емпирицкýцх úдајов бy сме мохли идентификоваť проблéмy а наврхнúť риешениа. То захŕňа ај скúмание ситуáцие с материнскýми јазyкми, демографицкé трендy, але ај ширшие отáзкy, ако је поставение сполоченскýцх а хуманитнýцх виед в нашом взделáвацом сyстéме.
Акý одказ мáте пре младýцх, кторí уважујú о штúдиу јазyков?
Мyслíм си, же дети са еште стáле розходујú на зáкладе својицх зáујмов, але је дôлежитé, абy сме им укáзали вýзнам взделаниа. Днешнý працовнý трх уможňује, же ак зíскате квалитнé взделание, мôжете працоваť на рôзнyцх миестацх. Штúдиум материнскéхо јазyка а литератúрy незнаменá нутне виазание са на взделáвацí сyстéм, хоци је то једно з највзнешенејшíцх поволанí. Прáца с млáдежоу – подиеľание са на ицх доспиеванí, взделáванí а формованí – мôже бyť веľми крáснyм поволанíм.
Мнохо ľудí си с лáскоу спомíна на своје школскé а штудентскé рокy, а прáве учителиа јазyков зохрáвајú вýзнамнú úлоху в тýцхто спомиенкацх. Ја своју прáцу поважујем за привилéгиум, претоже са венујем тому, чо милујем, а кде мôжем досиахнуť добрé вýследкy. Одказ пре младýцх је, абy са необмедзовали лен на школство. Абсолвенти материнскéхо јазyка а литератúрy са мôжу реализоваť в рôзнyцх областиацх – од мéдиí, вyдаватеľстиев а публиц релатионс, аж по прíправу теxтов а верејнé комуникáцие.
На працовном трху је зјавнé, же еxистује недостаточнá јазyковá култúра, а в модерном свете са овлáдание јазyка стáва моцнýм нáстројом, чи уж в працовном процесе, алебо во верејнýцх вyстúпениацх.
***
Тенто пројект је сполуфинанцованý з розпочту Републикy Србско – Министерства информáциí а телекомуникáциí. Нáзорy вyјадренé в подпореном медиáлном пројекте немусиа невyхнутне одрáжаť нáзорy оргáну, кторý поскyтол финанчнé простриедкy.
Превод на хрватски:
Декан Алановић: Професори русинског и словачког језика у великом дефициту, а број професора српског преполовљен
За сам крај серијала текстова "У духу матерњег језика" доносимо разговор с проф. др. Миливојем Алановићем, деканом Филозофског факултета у Новом Саду.
Каква је ситуација с наставним кадром за матерње језике, укључујући и српски, и који су приједлози за рјешавање овог проблема?
Томе има можда чак и близу десетак година, када је на нашем факултету покренута иницијатива за рјешавање овог великог питања. Чак је написан и елаборат о оправданости оснивања Института за друштвено-хуманистичке знаности. Међутим, мени се чини да и у овом тренутку, када на нашем факултету постоје сурадници, односно запослени с академским звањима, оправданост покретања таквог института још је већа. Треба подсјетити да, сјеверно од Саве и Дунава, изузев Београда, ми практично на овом подручју немамо сличан институт. Наравно, имамо институте повезане с Пољопривредним факултетом, али немамо институт за друштвено-хуманистичке знаности, што мислим да је права штета. У том контексту постоји потреба за испитивањем разних друштвених феномена. Један од тих друштвених феномена јест, на примјер, положај друштвено-хуманистичких знаности и дисциплина, како у образовном суставу, тако и у друштву уопће. Какав је њихов углед… У том смислу, искрено се надам да ћемо у скорије вријеме добити позитиван одговор из Покрајинског секретаријата, и да ће се та идеја ускоро остварити, јер је вишеструко оправдана.
Колико је ово у перспективи велики проблем и је ли због тога покренута идеја да се у земљи оснује Институт друштвених и хуманистичких знаности који би се бавио и овим питањем?
Када су у питању мањински језици који се изучавају на нашем факултету, а кадрови које ми овдје образујемо одлазе у основне и средње школе, првенствено у Војводини, већ постоје сигнали да су професори русинског језика и словачког језика у великом дефициту. Врло често се колеге жале да и у школама с мађарским наставним језиком имају проблем пронаћи наставнике за те матерње језике. Што се тиче српског језика, то тренутно није случај, али с обзиром на пад интереса наших студената, желим подсјетити да смо до прије неколико година уписивали близу 60 студената само на програм Српског језика и књижевности, а сада је тај број око 30. Тако да можемо претпоставити да ћемо у скорије вријеме, када је ријеч о настави српског језика и књижевности, имати сличан проблем какав већ постоји с професорима природних знаности, као што су физика или кемија. Један од наших приједлога је алтернативни модел, попут програма цјеложивотног образовања или различитих програма усавршавања. На примјер, они који су говорници мањинских језика, а завршили су основне студије на неком друштвеном или хуманистичком смјеру, могли би кроз програм усавршавања стећи компетенције за извођење наставе из језика и књижевности. За сада је то још увијек у фази разматрања, али мислим да је један од модела тренутног реагирања то. Међутим, морамо размишљати о дугорочној стратегији. Чини ми се да ту постоје неколико важних смјерова.
Можете ли нам рећи који су?
Знате, један од темеља, када говоримо о овој теми, јест настава матерњег језика и књижевности у основним школама. Сви знамо какви су наставни планови и програми – често нису усклађени с модерним приступима или оним што дјеца очекују. Наставни планови морају претрпјети одређене измјене, како у погледу садржаја, тако и у погледу обујма. Нисам од оних који заговарају да се нешто нужно избаци. Питање је само када се неки садржај може увести. С друге стране, тај садржај понекад можете пласирати кроз друге моделе, попут додатне наставе или различитих секција. Морамо бити свјесни да нису сва дјеца подједнако заинтересирана за све садржаје, али увијек можемо пронаћи оне који јесу.
Мислите ли да би осувремењивање наставе био позитиван сигнал – да дјеца, ако ништа друго, не развијају одбојност према школи, а тиме ни према појединим предметима?
Тако је. Тренутно, матерњи језици нису међу популарнијим предметима у основним и средњим школама. То је један од разлога зашто дјеца избјегавају уписивати те смјерове. Други разлог је материјални положај наставника. Што се тиче плаћа, то је у надлежности министарства, али чини ми се да би се на вишој разини могла показати већа брига о наставницима и школству. Постоји читав низ мјера које не би пуно коштале, али би показале да наше друштво брине о образовању.
На примјер?
Једна од тих мјера могла би бити да људи који раде изван мјеста становања не морају сами финанцирати путне трошкове или да им исплата путних трошкова не касни. Такођер, они који тек почињу радити у образовању могли би добити бескаматне кредите како би ријешили основне егзистенцијалне проблеме, по узору на модел који се користи за полицију и Министарство унутарњих послова. С обзиром на озбиљност посла, треба размотрити и бенефицирани радни стаж… Такве мјере би показале, не само декларативно, да је нашем друштву образовање важно. Нажалост, тренутно то није случај. Не можемо декретом вратити достојанство просвјетним радницима, али можемо мотивирати студенте и будуће запосленике да остану у образовном суставу. Трећа карика је друштвена клима. Често видимо, чак и у нашим обитељима, да се образовање не вреднује адекватно. Наставници су под притиском – боје се реакција родитеља и њихове критике. Умјесто тога, школа би требала бити мјесто гдје ће се развијати индивидуалност и креативност. Нисам за то да се форсира натјецатељски дух, али морамо бити свјесни да нисмо сви подједнако добри у свему. Такођер, васпитна компонента нема довољно простора јер се сви боје реакција родитеља и дјеце. Задовољство је што се данас говори о правима дјеце, али морамо инзистирати и на обвезама – присутност настави, развијање свијести о знању као ресурсу који ће им сутра користити. Често кажем студентима да ће им стечено знање можда користити чак и на неком квизу.
Јасно. Да се вратимо на Институт.
Да, тај Институт би морао провести низ истраживања, од предшколског узраста до основних и средњих школа, како би се на темељу емпиријских података идентифицирали проблеми и предложила рјешења.
Ваша порука младима јесте студирање језика, због чега треба баш језичне факултете уписивати?
Мислим да се дјеца још увијек руководе властитим интересима, али треба им указати на важност образовања. Данашње тржиште рада омогућује да, ако сте стекли квалитетно образовање, можете радити на различитим мјестима. Студији матерњег језика и књижевности не значе нужно везивање за образовни сустав, иако је то једно од најплеменитијих занимања. Рад с младима – судјеловање у њиховом одрастању, образовању и формирању – може бити врло лијеп позив. Многи људи с топлином сјећају се свог школског и студентског доба, а управо професори језика имају значајну улогу у тим успоменама. Ја свој посао сматрам привилегијом јер се бавим оним што волим и гдје могу дати добре резултате. Порука младима је да се не везују искључиво за школу. Дипломци матерњег језика и књижевности могу се остварити у различитим дјелатностима – од медијских кућа, издаваштва и односа с јавношћу, до припреме текстова и јавних комуникација. На тржишту рада примјећује се слаба језична култура, а у сувременом друштву владање језиком постаје моћно средство, како у радном процесу, тако и у јавним наступима.
Овај пројект суфинанциран је из Буџета Републике Србије – Министарства информирања и телекомуникација. Ставови изнесени у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је додијелио средства.
Učitavanje komentara...