Пуно је изазова и проблема у чије решавање сам спремна да се упустим, јер знам да сам у тиму иза кога стоје добри резултати - поручује др Рада Смиљанић, носилац листе Здраве Србије на локалним изборима у Ужицу и кандидат за градоначелницу
У вама живи сећање на епидемију вариоле, шта никада не смемо заборавити и какав је ваш поглед на пандемију коронавируса и реаговање надлежних?
Епидемија вариоле се дешавала 1972. године у Југославији, држави која је била другачије организована од данашње Р.Србије. СФРЈ се у миру спремала за ванредне ситуације, као што су епидемије, тако да је било довољно заштитне опреме: маски, скафандера, дезинфекционих средстава, дефинисани су објекти за карантине и привремене болнице у року од дан-два. У то доба постојао је Институт „Торлак“ који је производио безбедне вакцине (неке од њих су биле међу најбољима у свету). Домаћа производња вакцина у заштити становништва од заразних болести био је стратешки интерес некадашње државе. Велико поверење становништва у државу, произведене вакцине и здравствене раднике чинило је да се велики број грађана вакцинише.При првој сумњи на Вариолу, стручњаци „Торлака“ су у року од неколико сати изоловали вирус и потврдили дијагнозу. Данас немамо такву установу, која је од стратешког интереса за сваку озбиљну државу, нити имамо производњу вакцина. Појавом пандемије корона вируса здравствени радници су одмах почели борбу за сваког пацијента. Због нефункционисања институција система, као што је Републички Фонд за здравствену заштиту (чија је обавеза благовремена набавка опреме, апарата итд), као и због нефункционисања здравствених организација на чијем челу су политички кадрови, пандемија нас је затекла са минималном, недовољном количином заштитне опреме, медицинских апарата, тестова, дезинфекционих средстава. Градске апотеке су биле без заштитне опреме, рукавица и дезинфекционих средстава у свакодневној понуди, тако да становништво није могло да се снабдева редовно. Становници су се солидарно самоорганизовали и почели са шивењем маски, скафандера, прављењем визира.
У чему се по вама још грешило?
Кризни штаб је оболеле од корона вируса са лаком клиничком сликом смештао у кућну изолацију, враћао у породицу?! Није се водило рачуна да често у једнособним становима живе и по три генерације, чиме се доприносило ширењу заразе. Једна од првих сугестија кинеских колега је да се оболели и људи из примарног контакта морају из кућне изолације сместити у карантине. Шеф кризног штаба нас је са телевизије обавестио да немамо услове за измештање из кућних изолација у карантине, а после две недеље се ипак започело са опремањем карантина, јер се број оболелих нагло повећавао. Обезбеђивањем карантина, као лекар сам могла одахнути, јер је то значајан потез за смањивање броја оболелих и очување породица, а тиме и становништва Србије! Морам да нагласим да су здравствени радници све време трајања пандемије били на првој линији одбране , немајући времена за страх и лични живот. Дивили смо се, тим херојима нашег доба. Ризикујући своје животе, бринули су дан и ноћ о оболелима. Цела 2020. година је проглашена годином медицинских сестара и техничара.Пошто се најављује нови талас епидемије Здрава Србија посебно ће се залагати за унапређење здравственог система у Ужицу, набавку савремене опреме, повећање плата здравственим радницима, као и образовање и стално усавршавање кадрова како би Здравствени центар Ужице постао један од водећих у Западној Србији, али и шире. Нећемо дозволити да доктори и медицински радници напуштају Ужице због лоше материјалне ситуације или да се доктори по окончању студија не врате у свој родни град, који нажалост полако изумире, не само због упозоравајуће ниске стопе природног прираштаја, о чему сведоче подаци из прошле и претпрошле године, када је у Ужицу рођено најмање деце, тако и због поражавајуће реалности да се само 5 одсто студената по завршетку факултета одлучи да живи и ради у овом граду.
Познати сте борац за останак и опстанак ужичке трансфузије због чега сте два пута смењивани са места начелнице службе. Како сте опростили људима који нису тако далеко видели као Ви када је у питању драгоцена течност већ су слепо извршавали наређења из Београда?
Пре прве моје смене, када се у Србији одвијала реформа трансфузиолошке службе, била сам експерт и евалуатор испред Европске уније. Борила сам се да се тако осмишљена реформа не прихвати: аутор реформе непознат, а понуђена решења нису била у интересу грађана Србије. Скупштински Одбор за здравље и породицу је одбацио овакву реформу. По истеку мог мандата у ЕУ, по налогу министра здравља сам смењена. Тај нечасни посао је обавио вд директор Здравственог центра Ужице, а на предлог директора болнице, без икаквог образложења. Те 2005. године је требало да смо министар и ја на истом задатку бриге о здрављу и трансфузионом збрињавању становника, али није било тако. Није им било довољно што су ме сменили, већ сам у локалној средини почела да добијам претње и прогон породице. Друга смена се десила 2018. године, три месеца након што ме је директор Опште болнице Ужице замолио да прихватим да поново будем начелник Службе за трансфузију Опште болнице Ужице. Тражено је да са својим знањем и способношћу сачувам болницу од несташице крви и изборим се да Служба за трансфузију настави са узимањем крви на територији Златиборског округа, како би болница могла наставити нормалан рад. То сам и прихватила, уз услов да будемо јединствени у борби која нас очекује. И успели смо у томе тако што је Министарство здравља обећало да ћемо бити овлашћена трансфузиолошка установа. За успешно обављен посао, експресно сам награђена сменом, по истом моделу као и претходни пут.Што се тиче праштања, свако ради према својим могућностима, свести и савести, а није на мени да судим.
Зашто се за потребе средина из унутрашњости Србије мора питати централа странке у Београду? Понекад нам се чини да то иде и до локације за јавни клозет... Зашто власти на овај начин понижавају грађане међу којима и своје прве комшије?
Ми се као Здрава Србија залажемо за децентрализацију, јер је једино она гарант да ће крајњи корисник бити испоштован у својим потребама. Свака централизација и сливање новца у један центар носи опасност да се мали број људи у том центру издвоји и изгуби везу са крајњим корисницима, што отвара могућност за развој корупције, а и осиромашење локалне заједнице. Здрава Србија се залаже да локална самоуправа мора да има максимална овлашћења и што ширу самосталност, јер је то гарант изградње самоодрживог система, где ће се пунити буџет из кога се може инвестирати у оно што је становницима локалне самоуправе потребно.
Зашто сте прихватили кандидатуру Здраве Србије за градоначелницу Ужица? Шта вас је од идеја за чије се остварење залаже ова странка највише привукло?
Кандидатуру сам прихватила, јер мислим да својим знањем, искуством и осећајем припадности заједници могу помоћи да свима буде боље, кроз реализацију програма Здраве Србије. Општина Чајетина са 16 000 становника, град Ужице са 78 000 становника имају исти буџет!!! Велики број становника Ужица и околине је запослен на територији Чајетине и Златибора. Заједничким снагама могу се обезбедити бољи услови за живот људи и омогућити равномеран регионални развој, а не само развој великих градова Београда, Новог Сада, Ниша. Ужичани први пут имају за кога да гласају, глас за Здраву Србију је глас за вредне и поштене људе који ће спровести реалну градску децентрализацију која предвиђа равномеран развој свих градских општина, месних заједница и сеоских подручја. У странку „Здрава Србија“ су ме привукли частан и патриотски однос према отаџбини, неговање традиционалних вредности, однос према становништву у смислу очувања људског достојанства и слободе, залагање за изједначавање радника у јавним и приватним предузићима. Такође и одговоран програм оживљавања села, јер у нашој локалној заједници имамо 23 сеоске месне заједнице, које по лепоти превазилазе једна другу, али се због досадашње неодговорне политике и даље смањује броја становника у селима, иако још увек имају услове и за изградњу предшколских установа, развој пољопривреде и пољопривредних потенцијала, развој туризма и туристичких потенцијала, брендирање производа итд. Поред наведеног, Здрава Србија је предвидела помоћ пољопривредницима у области заштите и пласмана производа, као и изградњу агроиндустријских центара. Уз очување природних ресурса (шуме, воде, земљишта), првенствено кроз едукацију сеоског становништва, али и регулисањем отпадних вода у градским и сеоским месним заједницама ради заштите водених токова. Још неки од циљева „Здраве Србије“ који су ме привукли су и подршка привреди и израда развојних пројеката. Запошљавање, развој малих и средњих предузећа, подстицање предузетништва. Подстицање и отварање малих породичних фирми улагањем у обртни капитал (мини млекаре, мини пекаре, погон за прераду воћа и поврћа...) јесу једни од приоритета „Здраве Србије“. Брига о образовању, култури и спорту и подржавање и помоћ традиционалном позоришном фестивалу, музичким фестивалима, градским и сеоским манифестацијама, само су неки од циљева странке на путу унапређивања квалитета живота у Ужицу и свим његовим насељима.
Који су по вама највећи проблеми града на Ђетињи који више не трпе гурање под тепих и одлагање решења?
Највећи проблеми града на Ђетињи су даљи пад наталитета, велики број становника који живе од примања мањих од минималне потрошачке корпе (просечна потрошачка корпа која је реалнија је недостижна) и даље присутна загађеност ваздуха, загађеност готово свих водених токова због нерегулисања одпадних вода, недовољан квалитет пијаће воде (исправна вода је без боје, укуса и мириса, Ужице користи воду са укусом, мирисом, често са бојом и талогом), недостатак саобраћајне обилазнице у Ужицу, проблем запошљавања, проблеми старих, недостатак геронтолошких центара, недостатак палијативних центара, недовољно паркинг простора итд. Пуно изазова у чије решавање сам спремна да се упустим, јер знам да сам у тиму иза кога стоје добри резултати.
Који је лек за Ужице и опоравак једног од најзначајнијих градова Србије који је то у сваком смислу изузев у квалитету живота, социјалном и материјалном положају његових грађана?
Град Ужице, као локална самоуправа мора да има максимална овлашћења и што већу самосталност у раду, како би могао да се створи самоодржив систем и како би из властитог буџета могао да започне нове инвестиције, развојне програме, запошљавање људи, улагање у предшколске установе, инфраструктуру и саобраћајнице које су кључне у привлачењу инвестиција. Јединице локалне самоуправе ће децентрализовањем ојачати своје привредне, образовне и културне потенцијале. Здрава Србија ће такође тражити да се све надлежности врате граду Ужицу, јер је Ужице административни , културно-образовни и привредни центар Златиборског округа.Европска повеља о локалној самоуправи, коју је Србија ратификовала 2007. године, обавезује државе које су је прихватиле да „примене правила која гарантују политичку, административну и финансијску независност локалних власти“. Закон о финансирању локалне самоуправе Републике Србије налаже „гаранцију довољности прихода локалних самоуправа“. Закон о изменама Закона о финансирању локалне самоуправе из 2017. године прерасподелом средстава од пореза на зараде уместо 80 одсто општинама и градовима, инкасира општинама 74 одсто, градовима 77 одсто, а преостала средства иду у републички буџет.Влада ово пребацивање пореских прихода у републичку касу образлаже да је због досадашње „дарежљивости према локалном нивоу“ дошло до фискалног дефицита од 1 процента, те да порез на зараде доминантно припада централном нивоу власти. Посматрајући податке у последњих осам година, уочљиво је да све већи проценат прихода одлази у републички буџет, а све мање новца остаје локалним срединама у којима је тај приход и настао.Стање у градским и општинским касама у Србији већ годинама уназад није добро (планирани буџетски приходи се не реализују до 40 одсто). Већина локалних самоуправа не објављује своје буџете, иако им јавни интерес то налаже. Од 2007. године локалне самоуправе су добиле и нове принадлежности: бригу о домовима здравља, апотекама, формирање комуналне полиције итд.У развијеним европским земљама од трећине до половине буџетских средстава иде у локалне самоуправе Такође, велики број европских земаља тежи финансијској децентрализацији, која доприноси јачању локалне власти.У Србији су 2015. године, на пример, свих 145 локалних самоуправа и Војводина инкасирали испод 10 одсто укупних буџетских прихода земље. Србија је прошле године за локалне самоуправе издвојила само 11,7 одсто укупних јавних прихода.
Никада се више у Србији није причало о части и поштењу, а мање га било. Да ли је вера у добро у човеку да ће се борити за опште добро и неће злоупотребити власт за лично богаћење највећи изборни адут Здраве Србије на локалним изборима у Ужицу?
Борити се за опште добро је увек била част и обавеза, што одбацује било какву врсту злоупотребе.То што је Здрава Србија окупила такве људе, даје свима у нашој локалној самоуправи наду да нам долазе бољи дани, и да ово тешко доба, убрзавањем времена, пролази на радост свих.
Učitavanje komentara...