Захваљујући упорности и храбрости, одрицању и стрпљењу, великом раду, али и безрезервном поштовању стручњака, стваран је бренд бајинобаштанске „Млекаре Спасојевић“ – „Запис Таре“ који је изградио позицију на тржишту и исписује свој траг у српској млекарској индустрији. Шта даље, како и зашто је све почело, за овај број „Вести“ говори власник Млекаре Радомир Спасојевић.
Прошло је четврт века од када сте закорачили у прераду млека и производњу млечних производа. Како и зашто је све почело?
-Почетком августа месеца 1995. потпуно непланирано сам, из очаја, у недостатку посла, донео одлуку да приземље мале породичне куће адаптирам у мини-млекару. Оно мало пара које сам имао, потрошио сам у дизање патоса у дневном боравку и кухињи, продубљивању пода ради достизања потребне висине, постављањем нове канализације и уградњи подних и зидних плочица. За нова алуминијумска улазна врата сам позајмио новац. За набавку опреме није остало ништа.
Која је у том моменту била визија?
-Са данашње тачке гледишта, није било визије, нити сам могао сањати у шта ће мој посао касније прерасти. Кренуло се само да би се прехранила породица, односно, да покушам нешто да радим, било шта. Морам да признам да је било доста и непромишљености при тој одлуци, јер нисам ни знао које ме потешкоће касније чекају.Уопште нисам ни сањао која све ифраструктура и опрема су потребне за иоле озбиљну производњу у овој врло осетљивој области.Само да кажем да су од времена мог почетка до сада многи у нашој бранши покушали и остали заглављени у дуговима или некој другој неприлици, не успејући да пронађу излаз из лавиринта. Код мене је превладала огромна упорност и Божја наклоност. Наравно, ту је и безрезервна подршка супруге, а касније су стасала и деца, као и неколико запослених, који су, такође, дали велики и немерљив допринос да фирма стаса и преболи дечје болести. Био је и рат, прво у БиХ и Хрватској, а касније и на Косову, санкције, огромна инфлација, ужас... и на крају се све некако претурило уз велике жртве и Божју помоћ.
Имајући све то у виду, како се расте и развија, како се стиже до сигурног тржишта и бренда „Запис Таре“?
-Наш раст и развој био је доста мукотрпан, а без почетних потребних ресурса. Ишло се доста рискантно: најчешће је то било два корака напред - један назад, али никад није било ни помисли да се одустане. Увек сам био свестан себе и самокритички сам сагледавао своје способности и могућности. Уколиико ми је била потребна стручна помоћ или савет - тражио сам их од најбољих стручњака у земљи, доводећи их на лице места како би могли сагледати услове производње и у складу са тим предложити најбоља решења. Нисам се либио да посећујем стручне симпозијуме и семинаре, где год били и за које сам чуо. Био сам гладан знања. Још 2002. био сам на семинару за отпадну воду у Кикинди, а 2003. сам видео којим путем треба да иде откуп млека, па смо у складу са тим донели и нови ценовник за откуп, који фаворизује ЕУ квалитет, па смо годинама из свог дохотка плаћали анализе сировог млека код акредитоване лабораторије и то за сваког произвођача две пута месечно. Наши најбољи произвођачи су неколико година имали далеко највећу цену млека у Србији, јер смо тиме хтели да покажемо какав квалитет млека од њих желимо, пошто се само од одличног квалитета млека можа направити и премијум производ. Тржиште се освајало стрпљиво, корак по корак, у складу са сопственим могућностима. Од остатка доходка, проширивао се објекат, куповала земља, занављана опрема и возила, али и улагало се у знање и едукацију запослених и све то уз праћење законскох прописа и норми уз уговорно ангажовање акредитованих лабораторија и осталих институција. Мислим да је преломни тренутак било доношење одлуке о имплементирању МQ ИСО 9000:2001 у новембру 2003 године. Увођењем тог стандарда све је некако дошло на своје место, јер је његова имплемантација захтевала системски и логичан приступ.
Каква је на почетку била понуда млека на подручју са којег га откупљујете, Таре, Златибора, Повлена?
-Као и све остало и откуп млека се ширио постепено и стрпљиво.У општини Бајина Башта препородили смо сточарску производњу, али исто тако и у неким селима општине Љубовија. Онда су дошли позиви озбиљних произвођача из општине Чајетина, па Ужица и Косјерића. Испочетка млеко се сакупљало у пластичним бурићима возилом “Вартбург караван“, а касније у полиестерским цистернама и са клупица поред пута. Данас је слика сасвим другачија. По млеко се иде директно пред домаћинства возилима Мерцедес и МАН, са прохромским и изолованим цистернама, а пумпама се претаче из лактофриза у којима се млеко хлади на температури од 4 степена.
Шта је то што млеко са овог подручја чини посебним?
-Одувек је наш, ужички крај, важио за поузданог снабдевача сира и кајмака тзв. „белог мрса“ сарајевеских, мостарских, београдских пијаца, а у летњем периоду и хотела и одмаралишта на хрватском и црногорском приморју. Млеко са овог подручја потиче из чисте и још увек незагађене средине. Ливаде су препуне цвећа и због, релативно малих поседа, нису погодне за третирање пестицидима ни осталим хемијким средствима. Сем тога, наше ливаде су претежно осунчане, па стога разнолико биље, које расте на њима садржи у себи доста протеина, који дају и својеврстан укус нашем млеку.
Да ли је јогурт био први производ Млекаре? Шта сада чини производни програм?
-Да, јогурт је био наш први производ. Прву количину сам почео да правим у малом лончићу од седам литара, за шанком сопствене мале угоститељске радње на спрату Дома омладине у Бајиној Башти, која се 1995. године преселила на другу локацију. Та мала пекарица, под називом „Млечни ресторан“ и дан-данас је у Бајиној Башти позната по месту где може да се набави добар бурек. Касније, после регистрације мини-млекаре, појавила се потреба за проширењем асортимана. Због недостатка производних ресурса, годинама смо свој асортиман употуњавали са асортиманом своје конкуренције.То је био врло храбар потез и за наше прилике несвакидашњи. Временом се указивала једна по једна могућност за проширењем асортимана и дорегистрацијом производног програма, уз прибављање потребних сагласности надлежног Министарства, односно, Управе за ветерину. Данас је наша Млекара спремна да избаци из производње заиста широку палету производа, почев од конзумног млека, преко киселомлечног програма широког асортимана и разних паковања и садржаја млечне масти, исто тако и више павлака у разним паковањима и садржаја млечне масти и на крају и неколико врста квалитетом познатих сирева, који су стекли своје место на избирљивом тржишту, Београда, Новог Сада, Шапца, Ваљева, Лознице, Чачка, Ужица, Златибора....
Колики је годишњи обим производње?
-Годишње откупимо преко 7.000.000 литара млека, које прерадимо у широку палету кисело-млечних производа, павлака или сирева , пласирајући их кроз мрежу малопродајних великих и локалних трговинских ланаца, трговинских радњи, расторана и специјализованих радњи за продају млечних прозвода на подручју градова Златиборског, Моравичког округа, шабачко- ваљевског краја, те подручја Београда, Новог Сада и насељених места Срема. У Србији је на тржишту, кроз легалне токове продаје, присутно пуно млека и млечних прерађевиина, како домаћих произвођача, тако и из увоза. На жалост, велики део производње и продаје још увек се одвија мимо легалних токова, здравствене ветеринарске контроле и изван одобрених регистрованих објеката, на црно.Таквим прометом се закида наш порески систем, а самим тим, инвестирање у изградњу путева, здравство, школство и остале активности непоходне за несметан рад сваке уређене државе.
Колико је произвођача млека упућено на Вашу млекару и како градите однос са њима?
-Тренутно радимо са око 350 произвођача млека. Неколицина од њих годишње предају између 100 и 200.000 литара млека по домаћинству.Они тај посао раде веома озбиљно, јер им је ова делатност једини и основни извор прихода. Као награду за количину произведеног млека, од Млекаре остварују највећу стимулацију по литру предатог млека, тако да могу да достигну цену по литру од преко 40 динара уз додатну премију од Министарства пољопривреде у износу од седам динара.У другу групу спадају нешто мањи произвођачи, који током године немају прекид производње и на крају имамо мале ситне произвођаче, који млеко предају или неколико месеци у години или преко целе године изузев пар месеци паузе.Свима смо на услузи.До сада смо давали бескаматне позајмице за куповину млечних грла, лактофриза, млековода, али понекад имамо и захтев за помоћ при куповини парцеле за обраду па чак и за потребе за обављањем породичних свечаности, слава, преслава...
Како утиче конкуренција на пословање „Млекаре Спасојеваћ“?
-У свакој здравој економији постоји конкуренција. Она је потребна да иде укорак са нама и да нам даје смернице како да постанемо још бољи. То је неопходан сегмент у сваком уређеном начину привређивања, који доприноси општем напретку у друштву као и добробит за саме крајње потрошаче.Сви ми произвођачи, хтели то ли не, морамо да на адекватан начин одговоримо изазову, који је на тржишту поставила конкуренција, било да је у питању цена производа или паковање, дизајн, маркетинг или оглашавање...Такве вресте одговора од сваког од нас очекују наши порошачи и ослушкују на који начин смо реаговали. Са поносом могу истаћи да смо и ми као одговоран произвођач у досадашој тржишној утакмици успешно учествовали у том такмичењу.
Колика су улагања у осавремењавање технолошког процеса производње Млекаре, на годишњем нивоу?
-Почетком ове године од старне Министарсва пољопривреде -Управе за ветерину урађена је ревизија услова за рад код објеката свих привредних субјеката у пословању са производњом хране животињског порекла. Оценом именоване комисије од стране Управе за ветерину, „Млекара Спасојевић“ је добила највише оцене за достигнуту технолошку опремљеност, као и за укупан амбијент који је присутан у нашој радној средини, чиме је наш објекат сврстан, од укупно четири ранга, у највишу А катергорију објеката. Перманентна улагања у савремену радну средину, нове технолошке операције и најсавременију опрему изискује велика улагања. „Млекара Спасојевић“ сав профит сваке године у досадашњем периоду пословања враћа назад у производњу, како кроз побољшање и увођење нових технолошких процеса, тако и кроз улагање у сопствене кадрове, водећи рачуна о подизању њиховог личног стандарда. Наш колектив је релативно млад па до сада из колектива имамо само два пензионера. Сви радници су пријављени и остварују сва Законом о раду зајамчена права.У колективу од укупно 65 запослених имамо неколико фамилија и брачних парова као и неколико деце наших запослених, који су засновали радни однос у Млекари.
Посебно негујете однос према природи. На сајту предузећа пише да сте „свесни да од очувања овог рајског подручја“, пре свега, Таре, зависи и судбина предузећа?
-Од постојања Млекаре посвећени смо очувању средине у којој радимо и стварамо и својим примером показујемо другима како треба радити и решавати питања важна за животну средину. Још од 2002. посећујемо семинаре и симпозијуме у вези са збрињавањем отпадних материја. Свих протеклих година смо пажљиво прикупљали понуде и идејне пројекте за постројење за прераду отпадних вода па смо крајем 2018. привели намени постројење за примарно пречишћавање отпадне воде, а 2019. смо то постојење надоградили са дехидратором отпадног муља. Управо је у завршној фази реализација пројекта биолошког пречишћавања отпадне воде, као и регистрација отпадног муља код Министарства пољопривреде као органског и веома корисног ђубрива.
Која је визија даљег развоја Млекаре Спасојевић?
-„Млекара Спасојевић“ има визију да и даље задржи карактеристике одговорног прерађивача млека који ће и даље бити један од произвођача чији производи не теже да масовно заузму полице великих маркета, него да својим квалитетом допру до потрошала који цене то да су наши производи направљени уистину само од природног млека уз додатак дозвољених средстава: кухињска со, сирило и културе за рад бактерија. Као карактеристичан произвођач немамо намеру да се надмећемо на тендерима масовне потрошње у великим кухињама, где се тражи само ниска цена као улазак. Да бисмо од наших фармера тражили посебан квалитет млека, такво млеко има своју цену, па самим тим нисмо у ситуацији да на тржишту нудимо јефтине, него проверене и квалитетне производе.
-Током пандемије коронавируса, наша производња се одвија у појачаним мерама самоконтроле. Од почетка смо предузели мере превентивне заштите да при уласку у производњу меримо телесну температуру својим запосленима. Такође, појачали смо мере хигијене и дезинфекције просторија и опреме, дезинфекције ваздуха као и обавезно ношење маски и избегавања блиских контаката између запослених. Ова ситуација намеће посебан опрез и повећану одговорност, пре свега због тога што производимо храну за свакодневну исхрану најшире популације. Са друге стране, имамо велику одговорност да својим одговорним понашањем и строгом применом мера заштите допринесемо стабилном пословању наших дугогодишњих коопераната млека, који, као и наши запослени, живе од тога. Што се тиче трошкова за ову намену, они немају алтернативу. Не поставља се уопште питање да ли се исплате или не, јер примена средстава заштите од коронавируса немају цену.
Učitavanje komentara...