Интензиван развој туризма на Златибору поставио је пред Општину Чајетина озбиљан изазов – како ускладити урбанизацију и раст броја посетилаца са очувањем природних ресурса. Кроз системска улагања у пошумљавање, савремено управљање комуналним отпадом, изградњу постројења за прераду отпадних вода, развој водоводне и канализационе мреже, као и континуирану едукацију грађана, општина гради модел одрживог развоја у којем екологија има централно место. О резултатима и плановима говоре представници локалне самоуправе и јавних предузећа укључени у ове процесе.
Пошумљавање, отпад и савремена инфраструктура
Председник Општине Чајетина Милан Стаматовић истиче да је очување природе један од кључних приоритета локалне самоуправе.
„У сарадњи са Парком природе ‘Златибор’, Комуналним јавним предузећем ‘Златибор’ и ЈП ‘Србијашуме’, у последњих десет година на подручју Златибора засађено је између 75.000 и 80.000 садница црног бора и листопадног дрвећа. То је конкретан и видљив допринос очувању природних вредности и унапређењу квалитета животне средине“, наводи Стаматовић.
Он подсећа да се паралелно са пошумљавањем развија и модеран систем управљања отпадом. „Уз подршку Министарства привреде обезбедили смо значајна средства за изградњу рециклажног дворишта, које ће у наредној години у потпуности заживети. Тиме решавамо питање одлагања чврстог отпада на савремен и еколошки прихватљив начин“, каже председник општине.
Посебан акценат стављен је на прераду отпадних вода. „На Златибору већ имамо постројење за прераду отпадних вода, а план нам је да изградимо и постројење за административно седиште у Чајетини, као и за неколико села. Због конфигурације терена, сливно подручје не дозвољава јединствено решење, па се граде посебна, мања постројења за села“, објашњава Стаматовић.
Он наглашава да су сви ови пројекти део јединствене стратегије. „Завршетком постројења у Чајетини и потпуним стављањем у функцију рециклажног дворишта, Чајетина је постала и биће у потпуности еколошка општина. Све што савремени туризам и технологија носе са собом, трудили смо се да ускладимо са очувањем природе.“
Селекција отпада и комунална дисциплина
Руководилац Службе за комуналне послове у КЈП „Златибор“ Вера Благојевић истиче да је Општина Чајетина једна од ретких у којој је организовано сакупљање отпада обухватило целу територију.
„Комунални отпад се сакупља са 100 одсто територије општине, у свих 21 месној заједници. Две су градске – Златибор и Чајетина – а у њима је од 2022. године уведен систем примарне селекције отпада, са плавим посудама за суви, рециклабилни отпад и зеленим за мешани“, наводи Благојевић.
Она додаје да је током ове године још 500 домаћинстава добило кућне компостере. „Компостери служе за одлагање биоразградивог отпада биљног порекла – остатака воћа и поврћа, лишћа, траве и пепела. То значајно смањује количину отпада који завршава у зеленим кантама“, објашњава Благојевић.
У колективном становању, каже, изазови су већи. „У домаћинствима и угоститељским објектима селекција функционише веома добро, док су стамбене заједнице специфичне због велике фреквенције људи. Обавеза управника је да истакне правила селекције, а ми кроз надзор покушавамо да унапредимо квалитет раздвајања отпада.“
Благојевић истиче и значај едукације. „Континуирано радимо едукације деце од вртића до средње школе. Свако школско одељење пролази најмање две едукације годишње о примарној сепарацији, а ове године смо спровели и едукације о компостирању, где деца учествују у целом процесу.“
Од 1. јануара 2026. године уводи се и финансијски подстицај. „Домаћинства која правилно користе кућне компостере имаће попуст од 10 одсто на цену комуналних услуга“, наводи Благојевић.
Чисте воде као стратешки циљ
Директор ЈКП „Водовод“ Златибор Миломир Туцовић наглашава да је заштита вода један од најважнијих сегмената очувања животне средине.
„Више од 80 одсто територије и становништва општине обухваћено је системом јавног водоснабдевања, што је изнад републичког просека. Постоје још удаљени засеоци, али план је да се и ти локални системи постепено укључе у јавни систем“, каже Туцовић.
Посебно истиче значај постројења за прераду отпадних вода на Златибору. „Постројење је у пуној функцији од 2022. године, капацитета 140 литара у секунди и представља најсавременије постројење тог типа у Србији. Пречишћена вода која се испушта у реку Обудовицу одговара другој категорији, што потврђује његову ефикасност.“
Планови укључују и села. „Завршен је пројекат колектора и постројења у Сирогојну, капацитета за око 1.000 становника, а паралелно се ради пројектовање постројења за Чајетину, као и заједничког колектора за села Шљивовица и Мачкат“, наводи Туцовић.
Он додаје да је дугорочни циљ ширење канализационе мреже у већим сеоским срединама. „То је неопходно како би се сачували водотокови и здрава животна средина.“
Саговорници су сагласни да без учешћа грађана нема одрживог система. „Свако од нас мора да преузме део одговорности. Када правилно разврставамо отпад и рационално користимо ресурсе, корист има цела заједница“, поручују, уз закључак да Златибор и Чајетина граде пример средине у којој развој и природа иду руку под руку.
ОВАЈ ТЕКСТ РЕАЛИЗОВАН ЈЕ У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА „Тамо где се град и природа срећу – Златибор на раскршћу развоја“ КОЈИ СУФИНАНСИРА ОПШТИНА ЧАЈЕТИНА.
Učitavanje komentara...