И манифестације у знаку ћирилице

Ћирилица се промовише на савремен и занимљив начин кроз манифестације „Ћирилична баштина“, „Башта фест“  „Ћирилична бициклијада“...

- Значај ћирилице је огроман не само историјски већ и у културној свести српског народа. Кроз историју најважнији историјски документи су везани за ћирилицу. Срби су писали  ћирилицом без обзира на којим су се просторима налазили, било да су се насељавали или мењали своја станишта,  са собом су носили ћирилицу и она је очувана до дана данашњег - истиче за „Вести“ Александар Симић, мастер историчар, члан Управног одбора Музеја ћирилице и Организационог одбора Ћириличне баштине.

Шта се све реализује у Бајиној Башти у знаку ћирилице?

Захваљујући својој дугој традицији Бајина Башта је препознала значај ћирилице ослањајући се на чувену рачанску књижевну и преписивачку школу. Ми смо одлучили да негујемо сећање и на те преписиваче који су и сачували ћириличко писмо, али и културу јер су у тим тешким временима под турском управом преписивали и преносили знања српског народа. Манифестације као што су „Ћирилична баштина“у оквиру које је и за најмлађе„За слово више за корак ближе“ , „Башта фест“,  „Ћирилична бициклијада“... представљају примере како се ћирилица промовише на савремен и занимљив начин. Кроз изложбе, радионице, књижевне вечери, уметничке перформансе и спортске догађаје, ове манифестације окупљају учеснике свих генерација и подстичу љубав према језику, култури и писму.

Један део посвећен је и научном програму који се реализује са Матицом српском. Општина Бајина Башта је 2023.године потписала протокол о сарадњи са Матицом српском и тиме постала прва општина јужно од Саве и Дунава која је на тај начин озваничила сарадњу са нашом најстаријом књижевном, културном и научном институцијом која се бави неговањем културе, а пре свега српског језика и ћириличког писма.

Шта млади препознају и која су њихова интересовања у оквиру ових манифестација, с обзиром да су у ери дигиталних технологија?

Упечатљиво је да  прво нису ни свесни толиког значаја ћирилице и због чега је важно да је негујемо, чувамо и да пишемо ћириличким писмом. С друге стране нису ни упознати са свим могућим дометима ћирилице. Један од честих одговора на питање „зашто не пишете и не користите ћирилицу?“ је да „она није комерцијална, није лака за употребу код одређене врсте послова, или коришћења на друштвеним мрежама“. То није тачно, јер данас сасвим лако може да се конвертује било који текст у ћирилицу.  Постоје додаци који омогућавају употребу сваког дигиталног уређаја на ћиличком писму. Осим тога, приметно је да нови фонтови који се развијају сваког дана постају комерцијални и пуно атрактивнији него стандардни намењени латиничном писму.

Код младих треба изазвати интересовање за проучавање прошлости и не само ћирилице, него наше историје. Зато је потребно одржавати неке догађаје који ће изазвати њихову пажњу и подстаћи их да даље истражују о томе.

У свакодневном животу колико се препознаје потискивање ћирилице?

Оно што је поражавајуће је да последњих деценија ћирилица помало губи свој значај, јер је потискује латиница што видимо и у свакодневном животу од натписа на радњама, назива предузећа, чак и друштвене мреже су доминантно на латиничном писму. То је недопустиво јер је ћирилица део идентитета српског народа. Додајмо да је то видљиво и код најмлађих када изађу из школског система, онда најчешће престају да користе ћирилицу у свакодневном животу.

Да ли је један од начина приближавање ћирилице и кроз примену дигиталних технологија у Музеју ћирилице?

Дигитализација је омогућила да информације далеко брже путују,  али с друге стране то је утицало да су присутније и дезинформације. Интерактивни садржаји су добра ствар јер управо то омогућава младима да на занимљив начин им  изазове пажњу,  а онда да наставе и да истражују, да на основу својих идеја користе ћирилицу.

У Музеју ћирилице укључен сам у израду поставке која ће бити занимљива свим генерацијама. Планирамо употребу ВР сетова, интерактивних панела али посебан сегмент је посвећен најзначајнијим споменицима културе писаним ћирилицом. Ова поставка ће на један лак и читљив начин омогућити млађима да упознају тај свет српске културе и наше културне баштине, пре свега ћириличког писма.

Колико се ради на популаризацији ћирилице, Музеја, лепотама овог краја за будуће домаће и стране посетиоце?

Идеја читаве ове приче која је кренула пре неколико година у Бајиној Башти са покретањем и „Ћириличне баштине“, а пре свега усвајањем Декларације о заштити и неговању ћирилице у нашој општини. Циљ и јесте да се та прича популаризује,да створимо један бренд, односно да будемо препознатљиви, тако да смо то и успели у овом тренутку. И слоганом „Бајина Башта-престоница ћирилице“ одужујемо завет који имамо према монасима преписивачима, али и свима који се одупиру упливу страних речи и трендова у нашу културу.

И позиција Музеја ћирилице у Рачи није случајно одабрана, већ се овде дуго година налазила стара сеоска школа, која је нажалост затворена пре десетак година. Надамо се да ћемо на овај начин и подићи овај крај и омогућити долазак  не само туриста, већ и младих људи у Бајину Башту и околину. Што се туриста тиче циљ је да посете Музеј ћирилице, оближњи Манастир Рача, као и све природне лепоте којима обилује Бајина Башта. Она се са тим може подичити и пред много већим општинама.

Идеја је да осим културног сегмента  то буде и туристичка прича која ће омогућити да кроз програме прошири и ван граница Србије и Европе.

Да ли су и у којој мери подржани пројекти на очувању и промоцији ћирилице на националном нивоу?

Ми се од првог тренутка можемо похвалити да смо имали изузетну подршку државе. У овај пројекат је до сада уложено преко 70 милиона динара преко пројекта „Градови у фокусу“ Министарства културе. Али подршка није само финансијска, већ и од Министарства културе и других државних институција. Успели смо и да се повежемо са Матицом српском, Народном библиотеком у Београду, са великим бројем стручњака из целе Србије, али и са онима који живе ван граница наше земље. За сада имамо пуну подршку и надамо се да смо оправдали њихова очекивања. У најави су и други пројекти које ћемо реализовати уз државну подршку, али је најбитнија да је читав овај пројекат окренут према нашим суграђанима, најмлађима, посетиоцима из земље и иностранства. И на овај начин верујем да ћемо се одужити читавом нашем народу јер ово је велико завештање за које верујемо да ће живети дуги низ година и очувати наш национални идентитет.

Медијски пројекат „Ћирилица као заштитни знак Бајине Баште“ суфинансира Општина Бајина Башта