У бившој СФРЈ обележавало се пет државних празника, а последњи у години био је 29. новембар – Дан Републике. Славио се два дана, све до 14. новембра 2002. године, када је укинут одлуком Савезне скупштине. Овај датум везује се за Друго заседање АВНОЈ-а, одржано 29. новембра 1943. у Јајцу, када је ударен темељ будућој југословенској држави.
Тада је АВНОЈ конституисан као законодавно и извршно тело нове Југославије, а формиран је и Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ) као највиши извршни орган власти. На истом заседању Јосипу Брозу Титу додељена је титула „маршал Југославије“, на предлог словеначке делегације.
Поред Дана Републике, државним празницима у СФРЈ сматрали су се Нова година (1. и 2. јануар), Празник рада (1. и 2. мај), Дан победе над фашизмом (9. мај) и Дан борца (4. јул).
Дан Републике славио се уз велику свечаност – организоване академије, почасне плотуне, доделу ордења и пријеме. Ђаци су добијали пионирске мараме, а многи радници користили су празник за путовања или одлазак у родни крај. После распада СФРЈ, 29. новембар престао је да се обележава у свим републикама осим у СР Југославији, где је празнован од 1997. као дан проглашења републике 1945. године.
Последњи пут био је нерадан дан 2001. године, а укинут је наредне, 2002.
Данас Србија има четири државна празника: Нову годину (1. и 2. јануар), Сретење – Дан државности (15. и 16. фебруар), Празник рада (1. и 2. мај) и Дан примирја у Првом светском рату (11. новембар). Дан победе над фашизмом и даље се обележава, али радно.
Učitavanje komentara...