Хеморагијски мождани удар је крварење у мозгу или око мозга, које се јавља у око 20 одсто свих можданих удара, и које може изазвати најтеже последице, укључујући и смртни исход. Најчешћи узрок овог спонтаног крварења у глави је пуцање анеуризме, односно проширења на артерији мозга.
Тим поводом за „Вести“ говоре проф. др Даница Грујичић, неурохирург, Клиника за неурохирургију УКЦС, др Иван Вукашиновић, интервентни неурорадиолог, Центар за радиологију и МР УКЦС и др Жарко Недељковић, специјализант, Клиника за неурохирургију УКЦС.
Ендоваскуларни третман интракранијалних анеуризми подразумева приступ преко артеријских крвних судова уз минималан рез на кожи препоне. Надаље се путем система катетера преко аорте и магистралних крвних судова долазу до анеуризме која се испуњава платинским микроспиралама и на тај начин трајно искључује из циркулације чиме се спречава спречава њено пуцање и последично крварење.
Данас је све већа употреба ове минимално инвазивне методе лечења мождане анеуризме, без ране и отварања главе, са бржим опоравком и већом контролом над последицама узрокованих претходним крварењем.
Лечењем анеуризми које нису крвариле превенирамо њихово пуцање, а код већ постојећег крварења спречавамо њихово поновно пуцање које носи високу стопу смртности. Интервентна неурорадиологија (ендоваскуларна неурохирургија) - минимално инвазиван ендоваскуларни третман Ендоваскуларни третман интракранијалних анеуризми у Клиничком центру Србије обавља се већ 14 година. Методу је у КЦС увео је Прим. др Бранко Прстојевић, а последњих година развој службе наставила је Прим. др Светлана Милошевић Меденица. До анеуризме се долази путем магистралних крвних судова, најчешће се преко феморалне (препонске) артерије и аорте, стиже до вратних артерија. Одатле се системом микрокатетера долази до саме анеуризме која се из циркулације искључује имплантацијом платинских микроспирала. Тиме се анеуризма изнутра затвара, како више не би могла изазвати крварење. Да је Неурохируршка клиника КЦС лидер у региону говори и податак који је навео да се око 240 интракранијалних анеуризми годишње третира овом методом.
Процедуре интервентне неурорадиологије спадају у ред минимално инвазивних техника, јер се преко малог реза на кожи, путем крвних судова (ендоваскуларно), долази до патолошке промене (анеуризма, артериовенска малформација, артериовенска фистула) у централном нервном систему, регији главе, врата или кичме. Ове интервенције су пандам кардиолошким интервенцијама на срчаним артеријама где се стављају стентови, и које су смањиле број класичних операција на крвним судовима срца.
-Имамо утисак да је дошло до пораста броја пацијената са интракранијалним анеуризмама код нас и у свету, али то је најпре резултат повећане доступности скенера и магнетне резонанце када се анеуризме најчешће проналазе узгредно у склопу претрага због различитих симптома (најчешће главобоље). Сматра се да око 5 % популације има неку врсту мождане анеуризме, од којих највећи број не представљају значајан ризик за здравље пацијента. Из овог разлога у већини случајева одлучујемо се за конзервативно лечење односно периодично праћење мождане анеуризме и њеног евентуалног раста.
Како препознати на време анеуризму мозга ?
Од некрварећих, само велике и гигантске анеуризме могу бити узрок учесталих главобоља, као резултат директног притиска на овојнице мозга. У највећем броју случајева сама главобоља није узрокована анеуризмом која се тада смара узгредним налазом, али којој увек морамо посветити пажњу у смислу одлуке о даљем лечењу.
На конзилијуму Клинике за неурохирургију КЦС тимски одлучујемо и "вагамо" колика је корист од третмана некрвареће анеуризме у односу на ризик од интервенције и природног тока болести. Одлука зависи од локализације, величине и других параметара, па се тако за анеуризме до 5 мм величине најчешће одлучујемо за периодично праћење путем ЦТ или МР. Наравно, када говоримо крварећим анеуризмама ту дилеме нема, увек је индикован њихов третман. Симптоми који су за ургентан одлазак код лекара главобоље које пацијенти описују као најјаче у свом животу, који се не може поредити са стандардним главобољама као што су мигренозне или тензионе. Ту су још и појаве других симптома, као што су повраћање без мучнине, губитак свести, затезање врата и фотофобије.
Студије доказале: Пушење и висок притисак преко 130мм Хг главни окидачи
Знамо поуздано да су пушење и висок крвни притисак два фактора који утичу на формирање и пуцање анеуризми у глави. Стога свим пацијентима са анеуризмом саветујемо престанак пушења и регулисање крвног притиска, чија систолна компонента не треба да прелази 130 мм Хг под адекватном медикаментозном терапијом. Придржавати се ова два правила је нарочито важно након интервенције, како би третман био трајан и не би било потребе за поновном интервенцијом.
У литератури је објављено да око 20 одсто пацијената са анеуризмом има неког рођака коме је такође дијагностикована анеуризма. Ове анеуризме нису директно генетски преносиве, али постоји неколико наследних болести везивног ткива као што су Марфанов синдром или аутозомна доминантна полицистична болест бубрега, код којих је повећан ризик за појаву или пуцање мождане анеуризме. Такође је повећана учесталост анеуризми пронађена код рођака првог и другог реда са највишом стопом учесталости код једнојајчаних близанаца. У случају постојања анеуризми и/или крварења код два оваква члана породице, и сви остали чланови најближе породице (деца, родитељи..) требали да се испитају. Уколико је само један члан уже породице имао анеуризму није потребно даље испитивање.
Предности нехируршке методе лечења анеуризме - већ други дан кући
Микрохируршки и ендоваскуларни третман су комплементарне методе којима се може лечити већина можданих анеуризми. Једна од предности ендоваскуларне методе је знатно краћи опоравак него после класичне хируршке операције, уз мањи степен потенцијалних постоперативних компликација. Што се тиче наших интервенција код анеуризми које нису крвариле, односно код којих је случајно дијагностикована анеуризма, пацијенти већ другог дана након интервенције могу бити отпуштени са клинике.
Проф. др Даница Грујичић, неурохирург
Подржавам све нове технологије и иновације, нарочито ендоваскуларне инвазивне процедуре на крвним судовима мозга којим се решавају крварења у мозгу и можданим овојницама којим се баве др Жарко Недељковић и др Иван Вукашиновић, интервентни неурорадиолог. Потребно је много година рада и учења и у свету и код нас како би се савладале све врсте интервенција на мозгу и кичми.
Приредила: Редакција „Вести“
Učitavanje komentara...