Откупна цена малине прошле године је ишла и до рекордних 500 динара, али су многи остали без зараде. На лагеру стоји велика количина непродатог рода. Јасминка Миливојевић, професорка Пољопривредног факултета у Београду (у Земуну), каже за РТС да је ситуација настала као последица лоше стратегије.
"Највећи проблем у овом тренутку је што има дуговања од 60 одсто према произвођачима по питању наплате откупљене малине", истиче Миливојевићева.
Према њеним речима, међу произвођачима постоје они који су наплатили потпуно вредност продате малине од хладњачара, а има и оних који су наплатили 50 одсто и има оних који нису ништа наплатили.
"Хладњаче које нису успеле да подмире дуговања према произвођачима су у веома тешкој ситуацији. Ово решавање са кредитима је можда неко привремено решење. Сва даља решавања зависе од светског тржишта и продаје малине и од могућности да произвођачи наплате дуговања", каже Миливојевићева.
"Немачка је до прошле године била највећи купац наше малине, са четрдесет до педесет хиљада тона годишње. Ове године је продато свега четири до пет хиљада тона. И нека друга тржишта која су куповала редовно нашу малину, као Шведска, значајно су смањила количине, свега 600 до 700 тона је до сада извезено. Такође, Јапан, Енглеска, Француска. Мало је интересовање за извоз наше малине према тим земљама, јер је куповна моћ становништва смањена, а нуде се и јефтинији производи из других земаља – Пољске, Украјине, Марока", напомиње Миливојевићева.
На питање зашто смо имали 30 одсто мањи род 2021. године него претходне, Миливојевићева наводи да, анализом стања у засадима, узорком је обухваћено 400 хектара засада малине и да је на тој површини на 111 хектара, или на 27 одсто, установљено сушење изданака малине, што се повезује са неквалитетним садним материјалом, одсуством система за наводњавање, лошом припремом земљишта.
Učitavanje komentara...