На газдинству Бојовића на Јелици у селу Брезовице чине све да сачувају аутохтону расу црних свиња, јер је пре десетак година у Србији регистровано само сто грла. "Моравке" се највише гаје због укусног прасећег печења, пршуте и сланине.
У време владавине кнеза Милоша Обреновића у 19. веку свиње су биле главни извозни артикал Србије у Аустроугарску. Србија је тада извозила око 200.000 свиња годишње. Једна од најпознатија раса тада је била црна "моравка". Као што јој сам назив говори настала је у долини реке Мораве. Њена бројност данас је незнатна и према подацима Организације за храну и пољопривреду при Уједињеним нацијама (ФАО) величина популације у Србији не прелази 500 грла и зато има статус "ризично угрожена". Домаћинство Горана Бојовића (50) у селу Брезовице на Јелици будућност види у пољопривреди. Годинама уназад посвећени су воћарству и у селу имају хладњачу "Бојовића Студенац" за замрзавање воћа малине, купине, шљиве, кајсије, вишње и јагоде. Баве се и прерадом воћа и сечењем, шљиве и кајсије, на полутке, четвртине и шестине. Међутим, пре две године Горан и његова предузимљива супруга Зорица, решили су да пробају и нешто ново и почели су узгој "моравки", аутохтоне расе свиња којима је озбиљно претио нестанак у Србији. На обронцима планине Јелице поново су се у једној башти појавиле црне свиње којих деценијама уназад у нашим селима није било нити их је ко држао.
- "Моравком" сам почео да се бавим у марту 2018. године и то са четири назимице. Сада сам у већој производњи са преко 60 -80 приплодних грла уматичених назимица и нерастова, четири генетичке линије су независне тако да могу да вршим селекцију - наводи Бојовић који додаје да је у Србији ова раса свиња коју је и кнез Милош продавао Европљанима, спала 2009. године на испод сто јединки. Мерама Министарства пољопривреде нешто се покренуло и ствари покренуле на боље. Сада у Србији има око 500 уматичених грла и тенденција је да се све више улази у производњу, јер је држава стала у заштиту генетичког ресурса. Свиње расе "моравка" средње су величине, потпуно су црне, док је сивкасто-црна кожа прекривена црном, ретком и глатком чекињом. "Моравка" има висок проценат меса и доноси бројно потомство. Разлика између "моравке" и "мангулице" је 2 одсто масних киселина у корист мангулица које су мађарска раса, док је све остало предност за "моравке". Наш саговорнк каже да она праси 8-15 прасића, да полну зрелост достиже са седам-осам месеци и да за две године праси око 40-50 прасића. Њен прираст је 10 килограма месечно, а цена за прасад око 3 евра по килограму, док се цена за назимице креће око 350 евра. О изузетном квалитету меса "моравки" говори и прва награда за прасеће печење на манифестацији Плодови западног Поморавља коју су Бојовићи освојили прошле године.
- После повратка са прошлогодишњег Сајма у Нирнбергу окупио сам стручне људе и све заинтересоване и основали смо Пољопривредно сточарску задругу "Моравка". У плану нам је градња објекта за конфекцију и прераду меса са сушаром. Прошле године конкурисали смо за средства, али нам пројекат није прошао. Али не одустајемо и поново ћемо покушати у овој години - каже Бојовић који у први план ставља пласман готових производа . Описујући порекло, досељавање у Добрињу, породицу са пуно деце и сиромаштво ужички историчар Живота Марковић наводи да је Милош Обреновић од ране младости чувао туђе свиње и стоку, био пола године код газда Алексе Јечменице из Доброселице на Златибору за три и по гроша и чарапе, па служио код зета Саве у Добрињи. Мајка Вишња га је по очевој смрти једно време давала у службу код трговаца стоком тако да је терајући стоку за плату од 10 пара путовао до Дубровника и других места на Јадрану.Када је брат Милан из Бруснице разгранао трговачке послове брат Милош му је у томе помагао, гонио волове преко Босне и Херцеговине до мора, у Дубровник, Задар, Венецију....Остало је забележено да је у време владавине кнеза Милоша Србија годишње извозила 200.000 свиња које су из наших крајева теране у крду, па на лађе. Бојовићи се надају да ће једног дана сушено месо "моравки" до купаца превозити ауто-путем Милоша Великог и својски се труде да тај наум и остваре.
Субвенције за опстанак
- Субвенције за приплодна уматичена грла су 12.000 динара по грлу ко у свом матичном запату има девет назимица плус један нераста, и додатно 15.000 динара за генетичке ресурсе што је за прошлу годину износило 27.000 динара субвенција по грлу . Постоје најаве да ће оне у овој години бити још веће - прича нам Бојовић и додаје да гајење свиња не изискује много радне снаге и да сто свиња може да опслужи један радник.
Učitavanje komentara...