Пре 22 године догодио се талас организованог терора – погром над Србима широм АП Косово и Метохија, у коме је убијено 16 Срба, стотине повређено, протерано више од 4.000 људи, а демолирано или уништено више од 1.000 објеката, кућа, цркава и манастира, укључујући 18 споменика културе.
Ерупција насиља Албанаца над Србима догодила се 17. и 18. марта 2004. године, а те дане, најтеже за Србе после масовног изгона и терора 1999. године, један званичник КФОР-а описао је као „Кристалну ноћ“.
Организовани талас терора над Србима започео је медијском кампањом која је приказивала како су албански дечаци страдали у Ибру, наводно кривицом Срба. Потпуно лажна медијска конструкција послужила је као изговор за насиље над Србима, њиховом имовином и светињама.
Погром је вероватно био мотивисан и чињеницом да се током 2003. догодио известан, ма колико скроман, повратак Срба изгнаних или избеглих 1999. године, током или одмах по окончању ратних дејстава и агресије НАТО на Србију, односно СРЈ, када је у присуству међународних војних снага приближно четврт милиона Срба и других неалбанаца изгнано или избегло.
Током насиља на КиМ 17. и 18. марта 2004. убијено је 27 особа, међу њима 16 Срба, док је 11 Албанаца изгубило живот у обрачуну са припадницима међународних снага безбедности.
Дан уочи утапања дечака у Ибру, 15. марта 2004. године, у Чаглавици је из аутомобила у покрету рањен осамнаестогодишњак Јовица Ивић.
Потом су 16. марта друштва ветерана такозване ОВК организовала протестна окупљања на којима се појавило око 18.000 људи, због привођења појединих ратних заповедника косметских Албанаца осумњичених за ратне злочине.
Те вечери, у касним ноћним сатима, медији у Приштини јавили су да су се тројица албанских дечака, старости 8, 11 и 12 година, утопила у Ибру, у селу Чабра, недалеко од Зубиног Потока. Како је тада јављено, дечаци су бежали пред српским нападачима, што је била потпуна лаж.
Портпарол полиције УН-а Нирај Синг нагласио је да нема потврде да су Срби одговорни за утапање дечака, истичући да је наводни сведок био под притиском новинара који су га усмеравали шта да говори, те да се његова верзија разликовала од исказа других сведока.
Уследила је ерупција етнички и верски мотивисаног насиља над Србима широм Косова и Метохије, а масовна окупљања Албанаца била су усмерена на нападе на Србе, њихове домове, светиње и споменике.
Хиљаде локалних Албанаца, прешавши мост на Ибру, 17. марта око поднева напало је Србе у северном делу Косовске Митровице. Убрзо је избила пуцњава, а у граду су виђени наоружани Албанци. Припадници међународних снага безбедности употребили су сузавац и шок-бомбе.
У сукобима је погинуло седам особа – четири Албанца и троје Срба – док је више од 200 људи рањено. Потврђено је да су Срби убијени снајперском ватром из јужног дела града, а повређено је и 11 француских припадника КФОР-а.
Погром је спровођен кроз истовремене нападе на Србе у више места – у Липљану, Обилићу, Зубином Потоку, Лапљем Селу и Чаглавици. Процене говоре да је више од 50.000 Албанаца учествовало у насиљу 17. марта.
У Чаглавици је око 12.000 Албанаца напало српско становништво после 13 часова. Снајперском ватром рањено је десет Срба, а њихове куће су паљене. Припадници КФОР-а из Шведске, Норвешке и Финске интервенисали су и имали 16 повређених, док су касније евакуисали Србе из тог и околних села.
Напади су забележени и у Приштини, где су Срби у насељу „Ју програм“ били блокирани, станови запаљени, а напади вршени ватреним и хладним оружјем. Након вишечасовне интервенције, КФОР је евакуисао становништво, док је црква Христа Спаса демолирана и запаљена.
Током вечери посебно су интензивирани напади на цркве и манастире. У Призрену су запаљени Богородица Љевишка, Богословија и Саборна црква Светог Георгија, док су уништени Манастир Светих Архангела и Црква Светог Спаса. Запаљене су и обе српске цркве у Косову Пољу.
У Липљану су убијене четири особе српске националности, а куће су масовно паљене. Нападани су и они који су покушали да се склоне у цркву, док су припадници КФОР-а покушавали евакуацију. Слични догађаји одвијали су се широм покрајине.
Све српске куће у селу Свињаре код Вучитрна спаљене су, док су у Пећи нападнуте канцеларије УН-а и куће повратника у Бело Поље.
Једна од најдраматичнијих ситуација забележена је у Призрену, где су нападнуте српске куће и црквени објекти, укључујући Богословију Светих Ћирила и Методија, која је запаљена, уз погинуле и претучене цивиле. Током погрома уништено је 56 српских кућа и пет цркава.
Снаге КФОР-а у Призрену, састављене од немачких војника, нису реаговале током насиља.
Портпарол УНМИК-а Дерек Чепел изјавио је да је насиље било унапред планирано, наглашавајући да су тврдње о утапању дечака као поводу за нападе биле лажне.
Погром је настављен и 18. марта, када је објављено да је адмирал Грегори Џонсон преузео команду над КФОР-ом и да се размештају додатне снаге.
Напади, паљевине и пљачке настављени су у Урошевцу, Племетини, Угљарима и Косовској Митровици, док је јављено да у Обилићу више нема Срба.
Током вечери запаљене су цркве Светог Саве у Косовској Митровици и Светог Николе у Приштини, док су екстремисти нападали и полицијске станице.
Манастир Девич био је опкољен од стране око 1.000 наоружаних Албанаца, након чега су монахиње евакуисане, а манастир опљачкан и запаљен.
Грегори Џонсон је изјавио да насиље указује на организовани образац, а сутрадан га окарактерисао као „етничко чишћење“.
Према подацима УНМИК-а, у сукобима је погинуло 28, а повређено више од 600 људи, док је 163 особе ухапшено због различитих кривичних дела. Процене говоре да је око 51.000 људи учествовало у 33 насилна догађаја.
Током погрома порушено је 935 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе. Епархија рашко-призренска СПЦ навела је да је укупан број уништених црквених објеката био приближно стотину, уз ненадокнадив губитак културног наслеђа.
Повређено је и на десетине припадника међународних снага који су покушавали да заштите цивиле и објекте. Касније је процесуирано више случајева уништавања, а 67 особа је осуђено.
Погроме над Србима осудила су и међународна тела, укључујући Савет безбедности УН, Европску унију и представнике више држава.
Učitavanje komentara...