У претходном тексту разговарали смо са наставницом Делоријом Шошдеан, наставницом румунског и латинског језика, а у овом тексту доносимо интервју, а саговорник је проф. др Маринел Негру, члан Националног савета румунске националне мањине у Србији.
Говорећи о матерњим језицима, у овом случају о румунском језику, као члан Националног савета, како оцењујете тренутну ситуацију по питању заинтересованост младих за студирањем румунског језика?
- О интересовању младих за студије румунског језика и књижевности могу говорити/писати са аспекта универзитетског професора који се годинама бави проблемом малог броја уписаних кандидата на студије румунског језика и књижевности на Универзитетима у Републици Србији. Национални савети немају ингеренције у области високог образовања, постоје само институције од великог значаја за румунску националну мањину, а то су Висока струковна васпитачка и медицинска школа у Вршцу и Одсек за румунистику у оквиру Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Румунски језик (као матерњи језик) изучава се и на Филолошком факултету Универзитету у Београду - Катедра за романистику - Група за румунски језик, књижевност, културу, односно Факултету за образовање учитеља и васпитача - Катедра за румунски језик (као матерњи језик) и стране језике. Може се закључити да румунска национална мањина има могућност квалитетног школовања васпитача, учитеља и професора румунског језика за комплетан циклус образовања, односно квалитетну покривеност школа са одговарајућим наставним кадром.
Међутим, у погледу самог интересовања будућих студената румунске националности за наведене специјализације ситуација је поражавајућа. Имамо ситуацију да румунски језик и књижевност (Филозофски Нови Сад и Филолошки Београд) изучавају студенти којима румунски језик није матерњи језик већ га похађају као језик средине или други страни језик. Број уписаних студената румунске националности који се опредељује за студије румунског језика и књижевности на поменутим факултетима јесте од 1. до 2. по години студија. Слична је ситуација и на Факултету за образовање учитеља и васпитача. Мало бољу ситуацију у погледу заинтересованости за студије на румунском језику имамо на Високој школи у Вршцу (смер струковни васпитач). Ове школске године уписано је 7. студената румунске националности на 1. годину студија.
У колико школа се обавља настава на румунском језику у Србији и да ли има довољно наставног кадра и литературе на румунском језику?
- Настава на румунском језику одвија се у 13. осмогодишњих школа и 12. четворогодишњих/одељења осмогодишњих школа. У четири школе настава се одвија искључиво на румунском наставном језику: Гребенац, Локве, Николинци и Куштиљ. У осталим школама настава се одвија двојезично, на српском и румунском наставном (матерњем) језику. Настава на румунском језику одвија се и у две средње школе: Гимназија "Борислав Петров Браца" Вршац и Економско-трговинска школа "Доситеј Обрадовић" Алибунар. У погледу наставног кадра делимично сам дао објашњење одговарајући на прво питање. Проблем наставног кадра сличан је проблему који постоји на нивоу државе, најкритичније су наставне дисциплине: математика, физика, хемија. Уџбеничка продукција на румунском језику реализује се у сарадњи са Заводом за уџбенике Београд, сарадња која егзистира више деценија и веома је плодоносна. Последње две, три године било је одређених проблема у штампању уџбеника на језицима националних мањина али је држава успешно премостила овај проблем издвајајући потребна средства за несметану продукцију уџбеника.
- Који су Ваши предлози/поруке младима, а који за представнике државних образовних институција и надлежног министарства, а за унапређење ове области?
Порука младима је да добро размисле приликом уписивања на факултет и определе се за позив васпитача/учитеља/професора. Племенит позив који је незаслужено у запећку. Школа ће увек постојати, самим тим и посла у области образовања, радости сарадње са децом и личног целоживотног усавршавања. Држава Србија је у сваком погледу пружила могућност школовања на језицима националних мањина, на њима је да то искористе или не искористе. У раду треба увек полазити од себе, колико си пружио/узвратио систему који ти је пружио све. Ако на овај начин приступимо радним обавезама, са разумевањем, мотивацијом и истрајношћу, побољшаћемо сам систем. Морамо се више позабавити ониме шта смо пружили, а мање ониме шта смо добили. То је, по мени, рецепт за боље сутра у образовању.
У следећем тексту саговорник ће нам бити Петар Наранчић, председник Акива основних школа у Новом Саду и директор Основне школе “Светозар Марковић”.
***
Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медисјком пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Следи превод на румунски језик:
Негру: Миноритатеа наțионалă ромâнă аре посибилитатеа унеи едуцаțии де цалитате
Îн теxтул антериор, ам дисцутат цу доамна професоарă Делориа Șошдеан, професоарă де лимба ромâнă șи латинă, иар îн ацест теxт вă презентăм ун интервиу цу проф. др. Маринел Негру, мембру ал Цонсилиулуи Наțионал ал Миноритățии Наțионале Ромâне дин Сербиа.
Ворбинд деспре лимбиле матерне, îн ацест цаз деспре лимба ромâнă, ца мембру ал Цонсилиулуи Наțионал, цум евалуаțи ситуаțиа ацтуалă îн цееа це привеșте интересул тинерелор пентру студиереа лимбии ромâне?
Деспре интересул тинерилор пентру студииле де лимбă șи литературă ромâнă пот ворби/сцрие дин перспецтива унуи цадру университар царе се оцупă де ани де зиле цу проблема нумăрулуи миц де цандидаțи îнсцриșи ла студииле де лимбă șи литературă ромâнă ла университățиле дин Републица Сербиа. Цонсилииле Наțионале ну ау цомпетенțе îн домениул îнвățăмâнтулуи супериор, îнсă еxистă институțии де маре импортанță пентру миноритатеа наțионалă ромâнă, șи ануме: Șцоала Постлицеалă де Формаре Професионалă îн Домениул Едуцаțиеи șи Медицинии дин Вâрșеț șи Департаментул де Ромâнистицă дин цадрул Фацултățии де Филозофие а Университățии дин Нови Сад. Лимба ромâнă (ца лимбă матернă) се студиазă șи ла Фацултатеа де Филологие а Университățии дин Белград - Цатедра де Романистицă - Групул пентру Лимба, Литература șи Цултура Ромâнă, респецтив ла Фацултатеа де Едуцаțие а Цадрелор Дидацтице șи Едуцаțионале - Цатедра де Лимба Ромâнă (ца лимбă матернă) șи Лимби Стрăине. Се поате цонцлузиона цă миноритатеа наțионалă ромâнă аре посибилитатеа де а авеа о едуцаțие де цалитате пентру едуцатори, професори șи цадре дидацтице де лимба ромâнă пентру îнтрегул цицлу де îнвățăмâнт, асигурâнд о ацоперире цореспунзăтоаре а șцолилор цу персонал дидацтиц адецват.
Цу тоате ацестеа, îн цееа це привеșте интересул вииторилор студенțи де етние ромâнă пентру специализăриле менțионате, ситуаțиа есте дезамăгитоаре. Авем ситуаțиа îн царе лимба șи литература ромâнă (Фацултатеа де Филозофие Нови Сад șи Фацултатеа де Филологие Белград) сунт студиате де студенțи пентру царе лимба ромâнă ну есте лимба матернă, ци о студиазă ца лимбă де медиу сау лимбă стрăинă. Нумăрул де студенțи ромâни îнсцриșи îн студииле де лимба șи литература ромâнă ла ацесте фацултățи вариазă îнтре 1 șи 2 студенțи пе ан. О ситуаțие симиларă се регăсеșте șи ла Фацултатеа де Едуцаțие а Цадрелор Дидацтице șи Едуцаțионале. О ситуаțие маи бунă îн цееа це привеșте интересул пентру студииле îн лимба ромâнă о авем ла Șцоала Постлицеалă дин Вâрșеț (специализареа едуцатор). Îн ацест ан șцолар, ау фост îнматрицулаțи 7 студенțи де етние ромâнă îн анул И.
Îн цâте șцоли се предă îн лимба ромâнă îн Сербиа șи еxистă суфициент персонал дидацтиц șи материале дидацтице îн лимба ромâнă?
Îн Сербиа, предареа îн лимба ромâнă се десфășоарă îн 13 șцоли гимназиале șи 12 лицее/филиале але șцолилор гимназиале. Îн патру șцоли, предареа се фаце еxцлусив îн лимба ромâнă: Гребенца, Локве, Николинци șи Куșтиљ. Îн целелалте șцоли, предареа есте дублă, îн лимба сâрбо-ромâнă. Предареа îн лимба ромâнă аре лоц șи îн доуă лицее: Лицеул „Борислав Петров Браца” дин Вâрșеț șи Лицеул Ецономиц „Доситеј Обрадовић” дин Алибунар. Îн цееа це привеșте персоналул дидацтиц, ам дат деја о еxплицаțие парțиалă рăспунзâнд ла прима îнтребаре. Проблема персоналулуи дидацтиц есте симиларă цу проблема еxистентă ла нивел наțионал, целе маи цритице дисциплине фиинд: математицă, физицă, цхимие. Продуцțиа де мануале îн лимба ромâнă се реализеазă îн цолабораре цу Институтул пентру Мануале дин Белград, о цолабораре царе дуреазă де маи мулте децении șи есте фоарте продуцтивă. Îн ултимии 2-3 ани ау еxистат анумите проблеме легате де типăриреа мануалелор îн лимбиле миноритățилор наțионале, дар статул а реуșит сă депășеасцă ацеастă проблемă алоцâнд фондуриле нецесаре пентру продуцțиа неîнтреруптă а мануалелор.
Царе сунт пропунериле думнеавоастрă/меселе пентру тинери șи пентру репрезентанțии институțиилор едуцаțионале але статулуи șи министерулуи цомпетент пентру îмбунăтățиреа ацестеи домении?
Месајул пентру тинери есте сă гâндеасцă бине îнаинте де а се îнсцрие ла фацултате șи сă алеагă професиа де едуцатор/професор. Есте о професие нобилă царе есте недрепт неглијатă. Șцоала ва еxиста îнтотдеауна, ла фел șи лоцуриле де мунцă îн домениул едуцаțиеи, буцуриа цолаборăрии цу цопиии șи дезволтареа професионалă цонтинуă. Статул Сербиа а оферит îн орице привинță посибилитатеа едуцаțиеи îн лимбиле миноритățилор наțионале, иар ацум депинде де тинери дацă вор сау ну вор профита де ацеаста. Îн мунцă требуие сă плецăм îнтотдеауна де ла нои îнșине, цâт ам оферит/îнторс системулуи царе не-а оферит тотул. Дацă абордăм ацесте облигаțии де мунцă цу îнțелегере, мотиваțие șи персеверенță, вом îмбунăтățи системул îн сине. Требуие сă не оцупăм маи мулт де цееа це ам оферит, șи маи пуțин де цееа це ам примит. Ацеста есте, îн опиниа меа, реțета пентру ун виитор маи бун îн едуцаțие.
Îн урмăторул теxт, интерлоцуторул ностру ва фи Петар Наранчић, преșединтеле Акива șцолилор примаре дин Нови Сад șи дирецторул Șцолии Примаре „Светозар Марковић”.
Ацест проиецт есте цофинанțат дин бугетул Републиции Сербиа - Министерул Информаțиилор șи Телецомуницаțиилор. Опиниле еxпримате îн ацест проиецт медиа сусțинут ну рефлецтă неапăрат опинииле ауторитățилор царе ау ацордат фондуриле.
Učitavanje komentara...