Поводом 105. годишњице пробоја Солунског фронта делегација Удружења потомака ратника “Мајор Коста Тодоровић” из Ужица положила је венац на споменик армијског ђенерала Крсте Смиљанића у центру Златибора.
Потпредседник Удружења Радиша Марјановић подсетио је на једну од највећих победа српске војске у историји која је однела много живота и која је означила слом централних сила у Великом рату, на дан који ово удружење годинама уназад обележава одавањем почасти палим ратницима на Краљевом тргу.
Солунски фронт простирао се на западу од обале Албаније до реке Струме на истоку.
Настао је као покушај савезника да помогну Србији у јесен 1915, године против здружених напада Немачке, Аустроугарске и Бугарске, али је помоћ дошла прекасно и била о недовољна да спречи пад Србије.
Велика савезмичка офанзива је почела у септембру 1918. године у сектору Добро поље – Ветерник – Козјак, где је била стационирана српска војска. Првом армијом је командовао Петар Бојовић, Другом Степа Степановић, а командант Штаба био је војвода Живојин Мишић уз регента Александра.
У пробоју Солунског фронта погинуо је 681 српски војник који су сахрањени на војничком гробљу Зејтинлик, 182 су нестала док их је преко три хиљаде рањено, записала је историја.
Армијски ђенерал Крста Смиљанић, рођен у Љубишу, упамћен је у народу по блиставој војничкој каријери. Био је командант чувене Дринске дивизије која се прославила на Кајмакчалану током пробоја Солунског фронта. Одликован је преко 30 пута за војничке заслуге и умро у кућном притвору 1944. године у који су га ставили Немци током Другог светског рата.
Споменик ђенералу Смиљанићу подигнут је 2008. године поводом обележавања 90.годишњице пробоја Солунског фронта и дело је академског вајара Бранка Тијанића родом из Шљивовице. Споменик су тада открили председник општине Чајетина Милан Стаматовић и унук ђенерала Смиљанића Манојле.
Дан пробоја Солунског фронта 15. септембар проглашен је Даном српског јединства, слободе и националне заставе.
Učitavanje komentara...