Манастир Рача је задужбина Стефана Драгутина Немањића с краја 13. века и по предању направљен је као хришћанска брана богумилској јереси у средњовековној Босни. Као и остале светиње делио је судбину српског народа пролазећи све недаће кроз које је и народ пролазио са континуитетом деловања и развоја, али и рушења, наводи саговорник “Вести”, Синиша Спасојевић, руководилац пројекта “Дом ћирилице”.
Спасојевић подсећа да је прво рушење манастир доживео падом српске деспотовине 1459. године, али се у првим турским записима после освајања не помиње манастир Рача, већ локалитети у близини као што је скит Светог Ђорђа који се другачије називао у пописима, али сам манастир не постоји у турским документима. Претпоставља се да је обновљен када и Пећка патријаршија око 1795. године.
За причу о писмености и ћирилици значајан моменат је када се руше прве српске штампарије, једна у манастиру Рујно, а друга у Мркшиној цркви. Претпоставља се да су тадашњи калуђери из похараних светиња који су били једни од ретких писмених људи тога доба, избегли у манастир Рачу и вратили се изворном начину рукописања књига – преписивањем. Тада је почела да живи чувена Рачанска преписивачка школа.
Монах Кипријан Рачанин је најпознатији, али постоји још десетак калуђера чији су рукописи добро познати науци. Нажалост, кроз векове добар део тих књига се изгубио. Данас их нема у манастиру Рача, али их има по музејима, пре свега Српске православне цркве, али и по Европи – прича за “Вести” Синиша Спасојевић, руководилац пројекта “Дом ћирилице”. Као битну годину издваја и 1690. годину када после великог Бечког рата долази до повлачења српских породица, монаштва и породица под патријархом Чарнојевићем. Тада се и монаси манастира Рача селе на простор данашње Војводине, или јужне Угарске, на простор Сентандреје.
Наука доказује да ови монаси нису били прости преписивачи, већ су те свете књиге на неки начин редиговали и уносили нека своја знања и на тај начин постају зачетници савремене српске писмености, где се знатно пре Вука у писање уводе примесе народног језика. После велике сеобе Срба рачански монаси у јужној Угарској представљају клицу нове интелектуалне елите Срба и претходницу реформе српског језика. Међутим, Рачани нажалост нису толико експонирани и тај цео део пре Вука нам је некако “у магли” и није познат широј јавности. Зато су науци то познате чињенице на којима се заснива историјат ћирилице – истиче саговорник “Вести”. Личност која је нарочито важна за манастир и за обнову после ктитора краља Драгутина јесте Хаџи Мелентије Стефановић.
То је изузетна личност, поред тога што је био духовник, архимандрит манастира Рача био је и вођа народа овога краја. Сто година после рушења Раче успео је од султана Селима ИИИ да издејствује дозволу за обнову манастира – приповеда Спасојевић. Затим долази Први српски устанак, Хаџи Мелентије се укључује у борбу за ослобођење, избегавши сечу кнезова и постаје војвода Соколске нахије и у Карађорђевој Србији постаје водећа личност и ратник са преко двадесет бојева. Личност која се после Другог српског устанка највише бави обновом манастира сачекавши да се тај посао уради, приповеда Спасојевић.
Славна историја манастира наставља се и у годинама Другог светског рата. У Рачи је чувано Мирослављево јеванђеље и занимљива је веза са местом на коме је данас Дом ћирилице.
- На овом месту, поред реке где је сада Дом ћирилице Мирослављево јеванђеље достављено је игуману Раче Платону Милојевићу на чување у тешким временима. Примопредаји је претходила одлука Краљевске владе Србије, а игуман Платон га је донео у манастир где је најстарија књига у Срба чувана, закопана испод олтара – завршава кратку посвест о духовном центру какав је кроз векове био манастир Рача чија архитектура и фрескопис плене лепотом не само намерника из Србије већ и из страних земаља.
Патријарх Павле отворио ризницу
- Патријарх Павле је добар део монашког живота провео у манастиру Рача и захваљујући његовом ангажовању део моштију светог краља Драгутина налази се у Рачи, а као патријарх српски отворио је манастирску ризницу 1996. године, када почиње и одржавање Дана Раче украј Дрине, манифестације која је претходница приче о ћирилици – испричао је Спасојевић. Од вредних експоната у ризници се налазе предмети Хаџи Мелентија, устаничка застава из 1807. године, војводска каса и златан крст са ланцем добијеним од руског цара као и реплика Мирослављевог јеванђеља.
Кипријанови ученици
Кипријан Рачанин је при храму Светог Луке у Сентандреји основао Књижевну школу. Са Кипријаном почиње књижевно-преписивачка делатност Рачана у Угарској. Надахнут српском средњовековном књижевношћу преписивао је списе о Светом Сави, Симеону Немањи, Стефану Дечанском, кнезу Лазару, Максиму Бранковићу, бележио изреке, уносио новине у правопис... Монаси из ове школе називаће себе Кипријановим ученицима.
Верица Нешковић, Туристички информативни центар Бајина Башта
Туристички инфо центар већ промовише ћирилицу и пуно је сувенира у знаку ћирилице. Специјално смо урадили мајице, шоље, нотесе, ћириличне привеске, подметаче... Музеј ћирилице ће много значити, а људи су одушевљени јер ће то бити велики успех код нас у нашем граду. Осим домаћих посетилаца има и странаца највише током лета, али их има и сада. Они најчешће траже мапе Националног парка Таре, одлазе до манастира Рача, интересују их наши видиковци, а у инфо центру купују све од сувенира, посебно везано за ћирилицу... Фасцинирани су лепотом наших предела. А Музеј ћирилице је за њих изненађујући, сви имају позитивне утиске тако да ће то нашем граду пуно значити у будућности.
Дана Јовановић, Бајина Башта
Музеј ћирилице ће пуно значити за све нас, Бајина Башта биће још посећенија и људи ће имати прилику да се упознају са нечим јединственим. Ово је све много лепо и ново. И школа је некад била лепа, али с обзиром на околности је затворена. Није имало деце, али оно што охрабрује је да сада у школи у близини има деветоро деце које полази у први разред. Добро је што ће објекат старе школе поново бити у функцији са нечим новим, али је веома важно и да се уради пут. Музеј ћирилице ће нас приказати свету у најбољем смислу.
Пројекат "Пишем и чувам ћирилицу" суфинансира Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије
Učitavanje komentara...